Неверни Запад наспрам мудрог Истока

19-01-2015 03:01:36 | | Глас Русије, фото: Flickr.com/Mark Turner/cc-by-nc-sa 3.0/ |


Све је почело са подударањем интереса Русије и Кине. Москва је тражила нова тржишта за своје енергетске ресурсе. Пекингу је био неопходан нов и поуздани извор. Кина већ одавно размишља о диверзификацији испорука гаса за унутрашњу употребу. Тако је пре 10 година одређена полазна тачка за нове стратешке планове две светске државе.

Постигнут је договор. Потписан је споразум века - тако су експерти оценили прву ласту грандиозних планова Русије и Кине. То што се НР Кина налази међу главним корисницима руског гаса даје за право да се претпоставе обими, рокови и маршуруте испорука.

Удео природног гаса у енергетском балансу Кине се непрекидно увеличава. Према подацима са краја 2007. године, ова цирфа је чинила 3%, а већ 2010.године удео се два пута повећао. Прошле године Кина је показала шестоструки раст тражње. То даје основе да се претпостави да ће 2015.године, без преувеличавања, ова држава постати основни покретач светског гасног тржишта. Према прогнозама експерата, за 25 година НР Кина ће чинити 14% светске потржање за ресурсима, заузевши друго место иза САД. Значајан део растућих потреба Кине, спремна је да задовољи Русија. Говори заменик директора Института Светске економије и међународних односа РАН Василиј Михеев:

- Пре отприлике 10 година, Кина је почела масовни програм трансформације индустријског комплекса на североистоку земље. Тамо је била стара инсдустријска база, саграђена пре 50 година. Она је у међуврмеену потпуно изгубила своју конкурентност и због тога је био постављен нови задатак да се она модернизује. За то је било неопходно да се обзебеде испоруке нафте и гаса. У вези са тим, за Русију се отворила нова могућност. Управо тада, постало је очигледно подударање обостраних интереса.

Заједнички руско-кинески пројекат „Снага Сибира“ у оквирима већ постигнутог споразума, претвара НР Кину из потенцијално у реално тржиште енергетских ресурса. Не треба спекулисати говорећи о алтернативи тржишту ЕУ, у том смислу Кина може да попуни или компензује смањење потражње у Европи. Али, Москва и Пекинг се неће зауставити на постигнутом. Већ се воде преговори о могућности допунских испорука руског гаса и по другим маршрутама. На пример, по западној маршрути кроз гасовод „Алтај“. Говори замник генералног директора за гасна питања Фонда националне енергетске безбедности, Алексеј Гривач:

- То је у вези са тим што Русија пролази кроз одређени проблематични период са својим традиционалним извозним тржиштем – Европом. А западна маршрута- такозвани гасовод „Алтај“- претпоставља пуњење и експорт гаса са извора у Западном Сибиру. Маршрута се може организовати доста брзо. Ресурсна база је практично готова. За Русију је то могућност диверзификације ризика који су повезани са негативним тенденцијама које видимо на европском тржишту гаса.

На питање да ли ће бити довољно гаса за обезбеђивање растућих потреба НР Кине, експерти без сумње одговарају да су резерве Русије толико велике, да она може да снабдева не само Кину, већ и друге државе Азијско-Тихоокеанског региона.