Налазите се на страници > Почетна > Политика > Грчки изазов за ЕУ

Грчки изазов за ЕУ

24-01-2015 12:16:37 | | Глас Русије, фото: AP/Giannis Papanikos/ vostok.rs |


Грађани Грчке 25. јануара ће учествовати у ванредним парламентарним изборима. Да ли ће проевропска влада издржати, или ће на власт доћи евроскептици на челу са коалицијом левих радикала СИРИЗА? Одговор на ово питање важан је не само за Грке, већ и за читаву Европу.

Последња социолошка истраживања представљају слику неповољну за присталице европске интеграције. Коалиција СИРИЗА може да добије 34-35% гласова. У том случају владајућа партија десног центра Нова демократија актуалног премијера Антониса Самариса неће сакупити чак ни 30% гласова. Некада свемогућа партија левог центра ПАСОК може да добије подршку 5-6% бирача, заоставши по неким оценама чак иза радикално-националистичке Златне зоре (6%).

Став лидера коалиције СИРИЗА Алексиса Ципраса веома је јесноставан и зато је јасан великом делу грчког друштва, уморног од социјално-економске кризе и захтева међународних кредитора. Ципрас обећава да ће одустати од мера строге буџетске штедње и одржати нове преговоре са представницима Европске комисије, Европске централне банке и ММФ. Ако резултати који одговарају Грцима не буду достигнути, лидер коалиције СИРИЗА запретио је да неће платити рачуне и да ће вратити националну валуту, драхму.

Шта да се каже, опасност је озбиљна не само за саму Грчку, већ и за читаву зону евра, коју у том случају очекују нови финансијски потреси и могућ ефекат домина, уз учешће других "проблематичних" држава. То може да доведе под ударац финансијско благостање читаве ЕУ и да пружи повод европљанима да поставе својим лидерима непријатна питања. Између осталог и овакво: Зашто Брисел преузима на себе обавезе да помаже кијевским властима, ако није у стању да реши проблеме у својим сопственим редовима? А само Немачка тешко да жели да вуче на себи и Грке и Украјинце.

Што се тиче саме Грчке, овде може да се говори о опасности не само од економских, већ и политичких потреса, узимајући у обзир степен радикализације становништва. Слични потреси који су изазвали у земљи диктатуру "црних пуковника" већ су се дешавали у Грчкој карајем 60-их година. И мада је сада ситуација у Грчкој и у Европи другачија, такав сценарио теоријски је могућ, истакао је у разговору за Радио Спутњик експерт Европског института РАН Владислав Белов.

- Наравно, тешко је замислити овакав развој догађаја, пошто тада и сада ипак су у питању две различите Европе. Грчка је тренутно интегрисана у структуру НАТО-а, члан је политичког и економског савеза ЕУ, учесник Мастрихтског споразума. Мада, теоријски оваква варијанта није искључена. Шта више, у случају реализације сличног сценарија све може да буде изведено уз уставну подршку – између осталог, уколико у земљи избију нереди.

Ипак грчки изазов за ЕУ неће престати да буде актуалан и уколико Нова демократија и њени коалициони партнери ипак сачувају владајуће позиције. Државни дуг Грчке данас износи 177,7% бруто друштвеног производа, и овај проблем у сваком случају треба решавати.

Петар Искендеров,