Уместо мостова - ровови?
Како су саопштили медији ових дана, руска Државна Дума сматра да је посета коју је за крај јануара заказала делегација Европског парламента, на челу са послаником Литваније Габриелосом Ландсбергисом, заправо неблаговремена. Литвански посланик, као извештач за Русију, имао је намеру да представи свој реферат.
Разлог за отказивање гостопримства делегацији из Брисела је, према речима сталног представника Русије при ЕУ Владимира Чижова, "негативни контекст" посете. Ради се о томе да је непосредно пре тога, руководство Европског парламента отказало одржавање састанка са руским Комитетом парламентарне сарадње, које је требало да буде одржано у Москви у фебруару.
Што се тиче самог Габриелуса - унука Витаутаса Ландбергиса, најпознатијег заговорника изласка Литваније из састава СССР, требало би поменути саопштење литванског портала на руском језику Delfi од 15. јула прошле године. Дакле, ради се о чланку са насловом "Унук Ландсбергиса предлаже да се Русији зада ударац из Европског парламента". Даље, у чланку се ради о предлогу пројекта, младог европског посланика, а који би се тицао резолуције у вези са кризом у Украјини. О садржају нема потребе говорити, осим поменути да су се у нацрту ове резолуције налазиле врло ружне мисли и предрасуде о Русији и захтев да јој се уведу строге санкције.
У складу са тим, да ли има разлога чудити се антируској страсти младог европарламентарца, ако је подједнака ова страст и старијих колега који су недавно усвојили резолуцију о Украјини? У том су се документу нашле речи попут "агресивност", "експанзионизам" и слично, а све наравно на адресу Русије. Ако се наставља тема парламентарних веза, онда се мора поменути и отварање зимске седнице Парламентарне скупштине Савета Европе. Током овог заседања размотриће се питање укидања овлашћења делегацији Русије.
Савет безбедности УН је за 26. јануар планирао још једно заседање у вези са темом заоштравања украјинске кризе. ОЕБС и Комисија НАТО-Украјина, истог дана имају намеру да разматрају идентичан дневни ред. За предстојећи четвртак је планиран и сусрет шефова дипломатије држава ЕУ. Нема сумње, на свим овим побројаним састанцима, кривица ће се сваљивати на РУсију.
Сергеј Уткин, шеф одељења стратешких оцена Центра ситуационе анализе РАН, у разговору за радијо "Спутник", није изнео оптимистичне оцене овим поводом:
- Не би требало у оваквим околностима, полагати некакве наде на парламентарну сарадњу. Ако буде неких помака у регулисању кризе у Украјини, као и односа Русије и ЕУ, то ће бити на линији контаката са председником Русије који креира спољну политику, као и на линији извршне власти. А што се тиче Савета Европе, чинити нагле кораке, не би било исправно.
У међувремену, према изјавама, у фебруару ће министри одбране земаља НАТО размотрити питање о потенцијалним нуклеарним опасностима од стране Русије. Копање ровова и стварање нових конфликата у Европи се наставља.
Олег Севергин,
Читајте више наУкрајина и Новорусија из минута у минут
