За Србију и Југославију, Русија је два пута била ослободилац
Проблем ревидирања историје у многим европским земљама постао је посебно актуалан у години 70-годишњице завршетка два рата: Другог светског и Великог Отаџбинског. Тим пре поводом последњих догађаја у Украјини. До државног удара у Кијеву, Дан Победе у Великом Отаџбинском рату био је у земљи званични празник, а совјетски војници су сматрани ослободиоцима.
Свргавање Јануковича са власти окренуло је плус на минус: сада се совјетски војници сматрају окупаторима. Да ли је то једна од мотивација инспиратора и присталица Мајдана? На ово питање одговара посланик Државне Думе РФ Павел Дорохин.
- У идеолошком погледу ревидирање је и узрок и последица истовремено. Узрок зато што су САД биле приморана да примењују план „Б“ пошто је Русија постала независна и није била подложна контроли. После неуспеха у Сирији, САД су решиле да ударе по најболнијем месту за Русију, по Украјини. Последица се састоји у томе што се та мржња гомилала на Западу и раније. Једноставно она је сада прерасла у активну фазу.
У чему се по Вама крије такав индиферентан однос према улози Совјетског Савеза у Великом Отаџбинском рату и како може да се реши тај проблем?
- Резултати Другог светског и Великог Отаџбинског рата могу да се тумаче на разне начине. Један генерал Вермахта пише да је Немачка изгубила не зато што је Совјетски Савез био врло снажан. Све неуспехе приписивао је или руском мразу или погрешним одлукама Хитлера. Зашто је сада такав однос према руским и совјетским војницима који су добили рат? Још је југословенски историчар Мавро Орбини из Далмације у својој књизи Краљевство Словена писао да су Словени умели да захваљујући снажним војницима постижу победе, али нису умели себе да пропагирају, савременим језиком речено, да се рекламирају. Зато сада као свој основни задатак видимо популаризацију своје историје. Имамо за то све могућности, тиме се и бавимо. Између осталог, у Русији постоји државни програм за издавање књига и уџбеника на тему наше историје.
Једном речи, не у свим словенским земљама може да се види тако занемарујући однос према совјетским војницима. Као председнику комитета за одбрану генерала Младића, Павлу Дорохину је блиска тема Србије. Посланик се сетио свог последњег пута на Балкан прошле јесени.
- Били смо на прослави 70-годишњице ослобођења Београда. И морам да кажем да се сви сећају да су управо совјетски тенкови ослобађали главни град Југославије. Сећам се како је на крају свечаности у Сава-Центру на сцени прво подигнута застава СССР, а тек онда застава савремене Русије. То говори колико је за њих важно што је управо Црвена Армија ослобађала Југославију 1944. године. Тачно је као што памте да се царска Русија у Првом светском рату заложила за Србију, плативши за то високу цену. Другим речима, ма каква да је Русија данас, царска или Совјетска, за Србију и Југославију она је два пута била ослободилац. Желели бисмо да то памти читава Европа пре него што ревидира историју.
Григориј Соколов,
КАТЕГОРИЈЕ
