Војно присуство САД у Аустралији
САД ће појачати присуство својих РВ и РМ на северу Аустралије. Оваква одлука је донета на преговорима које су у Аустралији обавили министар одбране САД Чак Хејгел и државни секретар САД Џон Кери. Вашингтон наставља с реализацијом планова на јачању одбрамбених веза САД с њиховим регионалним савезницима и ширењу војног присуства у Пацифичком обручу.
Механизам сусрета у формату „2+2“ у којем учествују шефови спољнополитичких и одбрамбених надлештава Канбера и Вашингтон су покренули још 2007. године. У вези с оријентацијом администрације Барака Обаме на враћање САД у Азију америчко-аустралијски сусрети су почели да попримају практичнији карактер. Од заједничке анализе развоја стратешке ситуације у региону стране су прешле на усаглашавање сасвим конкретних активности. Појавила су се питања лоцирања војске, планирања обуке, производње нове војне технике итд. Све ово Американци су објаснили као потребу да се одговори на то што Кина проширује своје војне могућности.
Аустралија заиста поседује врло скромне оружане снаге. С развојем кинеских нових система оружја, на пример, подморница нове генерације и крилатих ракета морског базирања Аустралија не може самостално да осигура своју безбедност. У вези с још једном рундом консултација Чак Хејгел је ставио до знања да Вашингтон намерава да подржи савезнике и да спроводи још активнију политику у Пацифичком обручу. „Уговорне обавезе које су за нас важне треба извршити овде, немамо намеру да било куда идемо,“ – истакао је шеф Пентагона.
Државни секретар САД је за време свог излагања на форуму АСЕАН у Мјанмару изјавио да Сједињене Државе заједно са земљама у региону сносе одговорност за осигурање безбедности у стратешки важним морима, копненим деловима и лукама.
Ситуација у вези с садашњом сарадњом САД и Аустралије по нечему подсећа на период „хладног рата“ кад су САД активно користиле војни блок АНЗУС у региону, - сматра руски војни стручњак, заменик директора Института за САД и Канаду, генерал-мајор у оставци Павел Золотарјов:
- Одвија се реанимација механизама који су створени у периоду „хладног рата“. Циљ је да се с једне стране, у складу с могућностима минимизира раст војних трошкова самих САД. С друге стране, да се повећају могућности пројектовања силе захваљујући коришћењу територије савезника. САД више не теже ка томе да стално држе велике групације, то је прескупо, али комбинују могућности за повећање снаге уколико ситуација то захтева. Због тога се и стварају групе на местима на којима треба обезбедити пријем војника у случају кризе.
Осигуравши подршку Аустралије САД стварају основу за примену сличног сценарија у јужном делу Тихог океана. Планирано је да се више него удвостручи, односно да се доведе на ниво од 2,5 хиљаде број америчких војника који се налазе у бази код града Дарвина. Представници САД и Аустралије су се такође договорили о могућности активизације РВ САД у слабо насељеним крајевима северне Аустралије. Између осталог, ради се о томе да постану чешће посете америчких ловаца и бомбардера. Осим тога, Канбера ће сарађивати с Вашингтоном по питањима противракетне одбране, сајбер-безбедности и безбедности на мору. Све ово ће још више везати Аустралију за америчке војне планове у Пацифичком обручу и искомпликоваће њене односе с Кином.
Међутим, Кина је највећи спољнотрговински партнер Аустралије. У Кину се пласира око 20 аустралијског извоза. Аустралијска економија је у многоме захваљујући томе избегла тешке ударце светске финансијске кризе. Засад Канбера успева да маневрише – да не изда САД и да сачува конструктивно трговинско-економско партнерство с Кином. Међутим, у перспективи, Аустралија се може наћи пред тешким избором – да поново размотри своје савезничке односе с САД у размену за побољшање односа с Кином или да у потпуности следи америчку политику у питањима безбедности у Азији.
Александар Карнејев,
