Да ли се на "европском броду" виде знаци побуне?
Врло су занимљиви наслови који се ових дана појављују на страницама европских медија. Рецимо, следећи: "Шулц упозорава Атину на једностране активности". Или "Притисак из САД: раскол у ЕУ по питању нових санкција према Русији“. И напокон: "Европа више не говори немачки". У коментарима који прате ове наслове чује се брига – јединствена Европа више не говори јединственим гласом. Пре свега – по питању става према Русији.
По саопштењу информационих агенција, делегација РФ у Парламентарној скупиштини Савета Европе објавила је да обуставља рад у овој организацији до краја 2015. године. Повод је одлука, која је 28. јануара донета на седници ПССЕ у Стразбуру о поновном лишавању руске делегације права гласа и учествовања у руководећим органима скупштине. У принципу, у таласу ове антируске хистерије која данас бесни на политичким просторима јединствене Европе, тешко да се могао очекивати другачији резултат гласања. Међутим, важна је и друга ствар – наведена одлука ни из далека није сложно прихваћена.
За амандман о наставку санкција према руској делегацији гласало је 148 учесника на заседању, а против је било 64. Занимљива чињеница. Како је новинарима у Стразбуру рекао заменик делегације РФ у ПССЕ, посланик Држвне думе Леонид Слуцки, предлог да се овај амандман изнесе на опште гласање усвојен је у профилском комитету ПС СЕ за мониторинг с превагом од свега једног гласа – 35 према 34. Такође треба истаћи да је подносилац реферата о овом питњу – шеф комитета, представник Аустрије Штефан Шенах (Stefan Schennach) поменути амандман назвао "деструктивним" и рекао је да руши сву "архитектуру" реферата у којем је он првобитно желео да понуди само усвајање незнатих санкција према делегацији РФ.
Јасно је да Аустријанац никако није могао да заустави све јачу силу таласа русофобских расположења. Међутим, било како било, број његових присталица је свеједно прилично приметан. Не види се јединство у вези с антируским расположењем ни у Европској унији. Као што је већ раније саопштено, због заоштравања ситуације на југоистоку Украјине врховни представник Европске уније за иностране послове и полигику безбедности Федерика Могерини је за 29. јануар заказала ванредну седницу Савета ЕУ у Бриселу на нивоу министара иностраних послова. Само по себи се разуме да се кривица за још један заокрет у ескалацији унутрашњег украјинског сукоба пребацује на Русију, што је одредило и дневни ред састанка.
Дан раније европски медији су упознати с нацртом закључног коминикеа Савета. По њему министри иностраних послова поверавају Европској комисији и спољнополитичкој служби да до самита ЕУ, који је планиран за 12. фебруар, припреми понуде за ширење санкција према Русији. Нове мере ограничења се могу односити на тржиште капитала, вађење нафте и гаса, а такође се могу дотаћи руских суверених облигација. За то су шефови држава и влада земаља-чланица замолили министре ЕУ у свом колективном обраћању уочи седнице Савета.
Аустријски канцелар Вернер Фајман (Werner Faymann) се ових дана изјаснио против ширења "инструмената санкција", премда није искључио могућност оваквог исхода предстојећег самита. Оне који се залажу за престанак рата санкција против Москве новинари су већ крстили као "седморицу величанствених". Осим Аустрије, у њих спадају Мађарска, Италија, Чешка, Словачка и Француска. Међутим, свој став је најкатегоричније изразило руководство Грчке које представља нови премијер, лидер странке Syriza која је победила на изборима Алексис Ципрас (Alexis Tsipras). "Истичено да нисмо пристали на ово", изјавио је он пред Федериком Могерини.
По речима председника Европског парламента Мартина Шулца, он је био "ужаснут" кад је видео да Грчка "одступа" од заједничког става ЕУ према Русији. И за време планираног сусрета с Ципраом он је, по сопственом признању, намеравао да га подсети на огроман дуг Грчка и на опасност од једностраних активности. Пријатељски савет? Или ипак уцена? Најстарији атлантски партнер у сваком случају не размишља о овим ситницама. Како је ових дана саопштио немачки лист "Deutsche Wirtshafts Nacrhricthten", САД "појачавају притисак" на ЕУ плашећи се у њему раскола поводом питања о пооштравању санкција према Русији. Ипак, водећи стручњак Центра за анализу ситуације Руске академије наука Сергеј Уткин сматра, на пример, да ипак не може бити речи о очигледном расколу.
- Наравно, има извесних неслагања. Има земаља које су у већој мери спремне да схвате руску политику, има оних које су то спремне у мањој мери. У Европској унији се одлуке доносе на основу консензуса. И захваљујући овим разликама појављује се нада да ћемо избећи санкције које су за нас најпроблематичније. Међутим, за то је потребно извесно смиравање конфликта у Украјини, што засад не видимо.
Треба додати да демарш Грчке није толико везан за Русију колико за курс стезања каиша, чији је главни апологета у Европи Немачка, која је осим тога, постала и спроводник политике САД по свим питањима. "Смена власти у Атини је пораз Меркелове", приметио је немачки информативни канал "n-tv" у коментару под насловом "Европа више не говори немачки". Да ли ће се у Европи јаче зачути гласни американизовани енглески или ће се више моћи чути национални језици? Питање остаје отворено.
Олег Севергин,
Читајте више наУкрајина и Новорусија из минута у минут
