Сретење
Настављамо причу о обичајима у вези са зимским празницима у Русији. Они се најпре односе на божићне празнике и зимску краткодневницу.
Божић је поновно паљење светла у мраку, Богојављење је празник светлости која је изашла из таме. А постоји још један празник који слави светлост- ону светлост која се дефинитивно родила и која накупља своју снагу. Тај се празник на руском зове –Сретење. Овим се празником завршава велики циклус празника који су у вези са зимском краткодневницом. На овај дан у цркви се служи посебна служба- на Западу 2-ог, а у Русији 15. фебрауара, обзиром да Руска православна црква и даље користи јулијански календар.
Сретење, односно сусрет- то је по народном тумачењу дан када се зима сусреће са пролећем. И заиста- сунце сија тако ниско да готово заслепљује, а мраз је још јачи него до тада. Сунце- ка лету, а мраз- ка зими- каже руска пословица. Руски сељани су предвиђали тих дана какав ће бити будући род житарица. Па тако, ако на сретењеско јутро пада снег, онда ће бити добар принос раног хлеба.
Тих фебруарских дана већ је сасвим јасно да је пролеће близу и да се треба припремати за нову сезону. Сељани су се окупљали да се договоре како ће приступити предстојећој сетви, а уз то су се и веселили. Обично би домаћин, односно неко ко је био богатији од осталих, био задужен за напитке- за пиво и вотку. Храну су доносили остали, а под будним оком домаћице би се припремала јела. Главна би посластица за овај празник била врућа супа „похлебка“, а празник би се завршавао сладким напитком „кисељ“. После јела, народ би плесао и веселио би се. И до данас, у Русији се често приређују Сретењски балови. Обично би празновање Сретења трајало два или три дана.
Други фебруар је 40.дан после Божића. Током 40 дана након порођаја, према јеврејским правилима, жена није могла да посећује храм. 2.фебрауар је дан када је Марија први пут после порођаја ушла у храм. Марија са бебом и Јосиф су пошли у Јерусалим и тамо на прагу храма их је сусрето старац Симеон. Овај сусрет празнује црква.
Симеон је Исуса прогласио „светим“ („светлост за просвећење пагана“- Јеванђеље по Луки 2,32), зато су сретењске свеће у Русији имале посебно значење. Посебно за овај дан, топљено је више воска и правиле би се свеће, јер се сматрало да су оне посебне. Чувале би се ове свеће читаве године, а палиле само у посебним приликама.
