Јапан спрема "револуцију робота"

02-02-2015 12:56:26 | | Глас Русије, фото: AP/Koji Sasahara/ vostok.rs |


Јапан спрема "револуцију робота". "Ова година мора бити почетак ере револуције робота. Приватне компаније и државни институти се морају ујединити како би се овај задатак остварио", изјавио је премијер Абе Синдзо на састанку специјалне комисије владе Јапана.

Према плановима владе, до 2020. године, када би у Токију требало да буду одржане Олимпијске игре, држава мора да изврши револуцију, која ће се огледати у коришћењу робота у најразличитијим сферама живота: у пољопривреди, медицини, грађевинарству итд. Овим поводом издвојена је сума од 2,4 трилиона јена или око 20,3 милијарди долара, што је 4 пута више од суме која је до сада била издвајана за сличне пројекте.

Акција роботизације условљена је све бржим старењем друштва и смањења броја радно способног становништва. А сасвим ниски ниво спољне радне миграције појачава проблем, што и тера власти да траже необична решења. Могу ли роботи постати алтернатива радним мигрантима? На ово питање, за радијо "Спутник" одговара професор Универзитета Такусјоку- Василиј Молодјаков, који у Јапану већ дуго живи:

- Једина сфера где би роботизација имала велики значај, по мом мишљењу, то је сфера медицинских услуга. То су најпре медицински радници средњег степена, који се брину о непокретним, лежећим пацијентима и старим лицима. У Јапану друштво заиста стари. Сада у држави има око 50 хиљада људи старијих од 100 година, а њихов број расте, и то веома брзо. Заиста, за овакве болеснике је неопходна посебна нега. У Јапану овај посао није престижан, иако је прилично добро плаћен. И овде се са једне стране пропагира да је то веома потребна и добра професија. А са друге стране- активно се ради на томе да се осмисле и пусте у рад разне машине и роботи који би олакшали бригу и негу старих и непокретних лица. Што се тиче других сфера делатности, обзиром да су роботи још увек скупи, онда за њега мора постојати и економска рачуница. И наравно, роботи су добродошли за све опасне послове. Тако да мислим да још увек није роботизација алтернатива радним мигрантима...“

Роботи у читавом свету добро служе у аутомобилској индустрији, где је неопходна тачност и брзина. Чувени јапански професор са Универзитета из Осаке Исигуро Хироси ради на стварању робота-хуманоида, који могу да замене директора телевизије, глумца или лектора. Али, то су још увек експерименти.

Инжењери константно усавршавају роботе, чине их све паментијим. Ипак, тешко да ће програмирана машина моћи да вози, ако нема могућност да самостално мисли, анализира ситуацију и доноси одлуке. Ако говоримо о роботима- помоћницима у нези болесних, који су заиста веома потребни, и то не само у Јапану, ту постоји још један важан фактор. У великом броју случајева, управо овим болесницима, осим физичких услуга, често је неопходан топли људски разговор, за шта роботи нису способни.

Људмила Сакјан,