ЕУ није увела санкције Русији, због позиције Атине
Санкције, према мишљењу грчке стране, нису ефикасан инструмент, изјавио је за Спутњик шеф грчке дипломатије Никос Коциас. Према његовим речима, Атина ће наставити да избегава секторске санкције.
Између Грчке и Русије владају веома добри односи. Кад сте у фебруару били у Москви, рекли сте да Грчка треба да настави сарадњу са Русијом и настави своју политику према Русији. Каква је позиција нове владе владе у овом тренутку?
„Сматрам да у дугорочној перспективи Русија треба да буде укључена у европску архитектуру безбедности и не треба да се формира систем безбедности против Русије.
Сматрам да је потребна стабилизација и мир у Украјини и Европа не треба да прекида односе са Русијом и Русија не треба да предузима мере које не воде ка успостављању поверења са Европском унијом.“
Европска унија је 9. фебруара донела одлуку да разговара о новим санкцијама против Русије. У Минску је 15. фебруара потписан споразум о прекиду ватре, који је ступио на снагу. Међутим, 16. фебруара су на снагу ступиле нове санкције. Каква је позиција Грчке по овом питању?
„По договору са нашим партнерима и на наш предлог, Европска унија је 29. јануара 2015. године одлучила да не усвоји секторске санкције које су предвиђале структуре Европске уније. Ми и данас настављамо да избегавамо секторске санкције. Друге врсте санкција су биле донете и пре него што смо ми дошли на власт. Сматрамо да инструмент санкција, сам по себи, није ефикасан инструмент. Треба се сетити искуства Грчке, која је увела санкције против Бивше Југословенске Републике Македоније, које су довеле до тога да корист има само неколико олигарха, који су организовали шверц сировина. Доказано је да санкције нису ефикасан инструмент и оне нису ефикасан инструмент у сваком случају.
У историји међународних односа било је санкција који су били коришћени да би се олакшали преговори. И како сам већ рекао, у највећем броју случајева санкције нису ефикасне, посебно, када су оне изазване гневом или жељом да се потчини опонент.“
Премијер Грчке Алексис Ципрас је на сусрету са председником Никосом Анастасијадисом на Кипру казао је да Грчка и Кипар могу постати мост између Европе иРусије. Какве су перспективе тога?
„Као министар спољних послова, формирао сам позицију да Грчка, као и Кипар, припадају Европској унији. Ми не видимо себе ван ње. Али, у исто време, ми смо две земље које имају велике културне, историјске и традиционалне и друге везе са земљама БРИКС-а, посебно са онима попут Индије, Кине и Русије, са којима смо увек имали дубоке историјске, културне и религиозне везе.
Захваљујући таквим историјским и културним везама, Грчка би могла да одигра улогу моста између Европске уније, којој ми припадамо, и Русије. У прошлости никад нисмо ратовали једни против других, никада није било непријатељства између нас, никада није било некаквих негативности којих је било са другим државама-чланицама ЕУ. То значи да наша земља може одиграти улогу моста.“
У децембру 2014. године председник Владимир Путин обуставио је пројект „Јужни ток", а сада говоре о „Турском току" и чвору у Турској. Шта Грчка очекује од тога?
„Грчка планира да буде мост који спаја, укључујући и идеју гасовода из Турску. Тако да то можемо назвати „Током Хектора", хероја Троје који ће повезати све делове Средоземног мора.“
Доналд Туск је изјавио да Грчка може решити своје финансијске проблеме само уз помоћ Европске уније, јер не постоје предлози о финансијкој помоћи из Русије или Кине. У којим случајевима грчка Влада може затражити финансијску помоћ од Русије и Кине или неке друге земље?
„Грчка развија економске, трговинске и инвестиционе односе са свом државама света, као и све друге земље-чланице Европске уније. Грчка је део Европске уније и подржава тесне везе са ЕУ и, као и друге државе, развија односе са другим земљама.“
Који је став Брисела према Грчкој? Имате ли осећај да се у Бриселу чује грчки глас?
„Рекао бих да током последњих 50 година Грчка није имала глас, јер у Бриселу није било никог да га чује. Сматрам да, почев од 29. јануара, када само говорили о проблемима секторских санкција (против Русије), Европљани имају слуха за нас и сада, поштујући све остале државе-чланице, Грчка доприноси стварању европске политике.
Ми смо у Атини престали да верујемо да постоји европска политика без нас, која би нам стизала из Брисела.
Део смо кориговане европске политике, што значи да у оквиру те политике ми морамо да дефинишемо своје жеље и интересе. Не смемо да заборавимо да Европа била предивна кћи Медитерана, у коју се Зевс, "отац богова и људи" заљубио и коју је отео и одвео у планине Крита. Без те отмице, Европа данас не би постојала.“
Читајте више наУкрајина и Новорусија из минута у минут
КАТЕГОРИЈЕ
