Нацрт плана сузбијања наркоманије међу средњошколцима др Ненада Стевандића
Полазећи од неспорне чињенице да је средњошколски узраст најчешћи период када се адолесценти масовно и без довољно информација сусрећу с опојним дрогама и постају зависници, сматрамо да је неопходно предузети конкретне мјере како би се постигли добри и мјерљиви резултати у превенцији и успјешном лијечењу, односно одвикавању.
У супротном, ријеч је о прогресији у укупној популацији јер број зависника стално расте, што пријети да пређе у фазу када је реаговање много теже и скупље, а посљедице несагледиве по појединца, његову породицу, и друштво у цјелини.
Такође, неопходно је навести да досадашње стратегије превенције и третмана наркоманије код младих, које су формално усвајане , нису дале резултате, јер се број зависника стално повећава. То би нас могло довести до закључка да се овај проблем радикализује одгађање квалитетног ријеђења погодује управо дилерима и организаторима овог криминалног посла. Умијешаност полицијских службеника у промет опојних дрога, која је недавно откривена, захтијева неодложну и одлучну акцију.
Схватајући овај проблем као горући проблем друштва које је у сталној депопулацији , а правилно процјењујући значај младих за биолошки опстанак, њихово стручно оспособљавање и преузимање обавеза за опстанак и развој Републике Српске, потребно је да осмислимо и проведемо озбиљне и систематичне активности по овом питању јер постоји много усвојених стратегија, пројеката или одлука, које су "мртво слово" на папиру без икаквог плана за спровођење и анализе постигнутих резултата.
Предложени план представља много бољи приступ овом великом проблему, јер има обавезујуће активности и конкретне мјере са детаљним описом задужења свих учесника у спровођењу .
Разлози и мотиви за израду стратегије
Прво да наведемо погубне посљедице нереаговања на проблем наркоманије код младих особа:
А
Наркоман нема оптималну шансу да се успјешно образује и постане користан члан заједнице. Дакле, нема наркомана успјешног инжењера, доктора, диригента, па ни електричара, аутомеханичара и сл.
Б
Наркоман у огромној већини случајева нема потомство, нити ступа у брак, па је у суштини битно негативан фактор у правцу депопулације или пропадања породице, јер из таквих породица дјеца су осуђена на трауме и тешко одрастање и сама имају мање шанси, како за властити успјех, тако и за укупни допринос друштву.
В
Наркомани су склонији болести и њихово лијечење, у које спада и одвикавање, је скупо, често неефикасно и представља додатни терет за буџет и институције Републике Српске.
Г
Наркомани представљају потенцијалну безбједносну пријетњу, јер су склони вршењу кривичних дјела у сврху прибављања опијата, што је повећан ризик за грађане и њихову имовину. Такође, тиме су повећани трошкови за МУП, Тужилаштво и казнено поправне установе, дакле буџет у цјелини.
1. Одабир узраста за тестирање и врсте теста
У средњошколском узрасту се млади најчешће први пут сусрећу са опојним дрогама и права зависност се најчешће и развија у том узрасту, јер се у то вријеме и са медицинско–психолошког становишта млада особа налази у специфичном периоду живота, пубертету, односно адолесценцији. Такође, тада попушта и пажња родитеља, јер дјеца у том периоду развијају многе самосталне активности.
Најважнија чињеница је то што, ако се тад не реагује, готово је немогуће младу особу извести из "канџи" дилера, а и сама зависност прелази у наредни степен, ка биолошко-физичком типу, па је одвикавање скупо и тешко. Додатни проблем је што немамо прецизно прописаних процедура, као ни довољно специјализованих установа за медицински третман зависника.
2. Начин тестирања
Будући да у Републици Србској имамо око 48 000 средњошколаца и ако бисмо тестирали ученике другог или трећег разреда једном годишње у различитим временским интервалима (изненадни тестови), потребно је обезбиједити око 24 000 тестова. Прављење спискова би вршило Министарство просвјете, и то путем средњошколских установа, а тестирање би обављали недлежни домови здравља, уз надзор ресорног министарства. Тестирање је једноставно и састоји се од давања и обиљежавања узорака који се брзо анализирају. Постоји више начина тестирања, а најбржи и најповољнији су они који дају поуздане резултате.То су тестови за урин и пљувачку (саливу)који су и најјефтинији. Због једноставне процедуре, тестирање ( узимање узорка) се може обавити у домовима здравља или чак у школским објектима, у складу са процјеном надлежне "ад хок" формиране или сталне комисије Министарства здравља. Са обзиром на наведено, са правом се може закључити да се ово тестирање може обавити брзо и квалитетно.
3. Поступци након тестирања
Лица са позитивним резултатом треба да уђу у програм рехабилитације који би укључивао организације Министарстава просвјете и здравља, у смислу прављења програма одвикавања, рехабилитације и ретестирања до ресоцијализације у коју би били укључени родитељи. Дакле, у овим случајевима надлежност би преузела посебно конституисана стручна група, чији би задатак био да осмисли и спроводи програм, који би довео до превазилажења и одбацивања зависности све до њеног потпуног престанка.
4. Анализа добијених података
Анализом добијених података стекао би се увид у тачне и веома вриједне податке, који би нам омогућили да сазнамо следеће:
1) Проценат средњошколске омладине која је корисник опојних дрога.
2) Списак градова и школа, по процентима, које су критичне по броју ученика позитивних на тесту.
3) Списак супстанци по учесталости које користи средњошколска омладина.
4) Упоредни подаци од првог до трећег разреда у смислу процјене и праћења тренда зависности код средњошколске омладине.
5) Степен информисаности, укључености породице, образовних и здравствених инстутуција у проблем зависности од опојних дрога средњошколске омладине.
5. Коришћење добијених података
А. Министарство унутрашњих послова
Подаци о мјесту, врсти и обиму кориштења опојних средстава код средњошколске омладине били би корисни код планирања рада и акција припадника надлежних одсјека или организационих једининица МУП-а, јер би својом прецизношћу сигурно омогућили већу успјех због прецизних информација о врсти имјесту дистрибуције наркотика . То би сигурно био допринос хапшењу дилера и смањењу понуде опојних средстава.
Б. Министарство здравља
Министарство здравља би сазнањем о броју позитивних на предвиђеном тесту могло да процијени кадровске потребе, како би овај проблем био праћен адекватним планирањем у образовању и усавршавању здравствених профила, те оснивању или проширењу установа које би служиле у сврху одвикавања, рехабилитације и ресоцијализације младих људи. Они би, пошто је њихов проблем на вријеме откривен, били већином одвикнути и враћени нормалном животу, што би представљало огромну корист за друштво, као и за њихове породице. Такође, простим поређењем лако је доћи до закључка да је овај пројекат веома исплатив, јер је цијена тестова и организације тестирања с анализом немјерљиво мања од штете и опасности по младост Републике Српске.
В. Министарство просвјете
Подаци из анализе би могли да послуже у сврху сазнања о потреби упознавања младих људи са опасностима кориштења опојних средстава, те би се могле планирати образовне активности, па и увођења посебних предмета у основне и средње школе или укључивањем ове материје у друге сродне предмете.
Г. Породице тестираних
За породице оних који су негативни на тесту овај податак би представљао веома добру вијест, која би утицала на стабилност у њиховом даљем животу. На породице оних који су позитивни ова вијест би, уз првобитну неугодност, такође, дјеловала позитивно, јер је проблем откривен на вријеме и самим тим би могућност успјешног одвикавања била велика, а програм ретестирања би и на ове породице у већински позитивном исходу, дакле одвикавању, додатно стимулативно дјеловао.
6. Образовне активности и медијска подршка
Спровођење ове стратегије захтијева и образовне активности које се могу подијелити у двије групе:
А
Образовање учесника у спровођењу пројекта путем стручних упутстава и обуке, како међу професорима и особљем средњих школа, уз надзор Министарства просвјете, тако и стручно-медицинског особља у домовима здравља, уз надзор и координацију стручних тимова поменутих министарстава.
Б
Образовање родитеља и дјеце која ће бити тестирана уз упознавање цјелокупног становништва, односно јавности.
Медијску подршку би требало да обезбиједе сви регистровани медији и логично би било да то буде без финасијског условљавања, јер се ради о пројекту од ширег значаја. У ту сврху би требало одржати предавања, трибине и округле столове, како би се стекао увид јавности у стратегију и обезбиједила шира друштвена подршка.
Укупно дјеловање овога пројекта на друштвену заједницу било би веома корисно јер би становништво било свјесно одговорног односа институција према младим људима, а тиме и будућности Републике Српске. Такође, реално је за претпоставити да би се овим значајно утицало на смањивање малољетничке наркоманије, а тиме би и промет наркотика био много мањи. То би могло да доведе до мање зараде нарко-дилера и вођа криминалних група које се баве овим активностима, те би се тиме бавиле мање и слабије организоване групе. Због тога би их било лакше открити, ухапсити и процесуирати. Ово је логично, јер је познато да су нарко-картели савршено организоване и моћне организације веома често јаче и моћније од полиција малих земаља.
7. Закључак
Анализом сваког сегмента плана намеће се закључак да би најбоље било донијети закон или уредбу са правилником који би наложио обавезно тестирање на опојне дроге у среднјим школама уз сасгласност родитеља. За израду закона било би неопходно формирати радну групу у којој би учествовали представници министарстава здравља, просвјете и унутрашњих послова, уз подршку Секретаријата за законодавство Владе Републике Српске.Такође је неспорно да би тек након тестирања али и других радњи имали довољно података да се направи свеобухватна стратегија за превенцију и лијечење наркоманије у малољетничком узрасту, јер нас досадашњи лоши резултати у третману овог проблема на то обавезују.
др Ненад Стевандић
