БРИКС – нова филозофија међународне сарадње
Група БРИКС се претвара у механизам стратешке сарадње не само у светској економији, већ и у политици. Ова организација претпоставља заједничко решавање актуелних проблема: од борбе против тероризма и дроге до здравства и пољопривреде.
Међутим, у заједници Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужноафричке Републике — главну ствар представљају равноправност и међусобна корист, као и тежња ка вођењу независне политике. Земље БРИКС-а обнављају праведност која је нарушена у светској економији.
„Земље у развоју још немају одговарајућу улогу у међународним финансијским организацијама. Узгред речено, губи смисао и сама подела на ’развијене земље‘ и ’земље у развоју‘, пошто је политички веома обојена“, сматра Владислав Гињко, професор Руске академије за народну привреду и државну службу при кабинету председника Русије.
БРИКС је нова филозофија, која се састоји у идеји да се укупан бруто друштвени производ земаља БРИКС-а у последњих десет година утростручио. А економија „развијених“ земаља порасла је само 60 одсто.
Земље БРИКС-а иду другим развојним путем: оне не теже да добију што је могуће више кредита од међународних финансијских организација, већ се ослањају на развој сопственог унутрашњег кредитирања.
Укупан БДП земаља БРИКС-а по показатељима куповне моћи премашио је БДП земаља „Велике седморке“.
Може неко у политичком смислу, између осталог САД, да има илузија да је лидер у економији, али многи економисти се слажу да није могуће да је једна земља развијена, а да има висок БДП и огромне дугове.
Наличје високог животног стандарда у многим развијеним земљама представљају велики дугови, незапосленост и све спорији темпо економског развоја.
Сарадња у финансијско-економској сфери у оквиру БРИКС-а се већ одвија пуном паром. Очекује се отварање нове развојне банке која се оснива ради финансирања заједничких пројеката инфраструктуре.
Говорећи о потенцијалу и перспективама земаља БРИКС-а директор аналитичког одељења компаније „Алпари“ Александар Разувајев напомиње да оне покривају око половине становништва на Земљи.
„Производна функција зависи од рада и капитала, а рад су људи. Вредност ове групе у светској економији ће се само повећавати. Дакле, економија одређује политику — да ли ће расти политички значај? Ако погледамо глобалне финансије с веома великом вероватноћом се може рећи да ће се све земље БРИКС-а на крају у већој или мањој мери одрећи долара, што ће представљати ударац за америчку валуту, за њен резервни статус. Притом ће бити формирана паназијска валута у коју ће вероватно бити укључене све главне азијске земље, осим Јапана (Јапанци су повезани са САД и имају лоше односе с другима).
„Највероватније је да ће се појавити евроазијска валута – алтин – бар кад је реч о Белорусији, Русији и Казахстану“, прецизира Разувајев.
Русија такође разматра оснивање Парламентарне Скупштине БРИКС-а, која ће представљати нови политички простор.
Засад је постигнут договор о одржавању редовног парламентарног форума и први ће бити одржан у Москви почетком јуна.
Према речима руских чланова парламента, директни контакти велесила са различитих континената могу да одиграју улогу стабилизатора на планети у целини.
Тренутно се БРИКС састоји од пет земаља. По речима министра иностраних послова
Руске Федерације Сергеја Лаврова, у скорије време није предвиђено ширење групе. Међутим, у перспективи ће се питање придруживања нових земаља-чланица обавезно наћи на дневном реду.
Олга Соломатина,
