Улога БРИКС-а у решавању глобалних проблема
Дијалог са земљама БРИКС-а помаже у усклађивању светских односа. А сама појава овакве структуре осликава промене у систему међународних односа. Ово је изјавио председник Доњег дома Руске думе Сергеј Наришкин. Он такође сматра да потенцијал БРИКС-а још увек није у потпуности остварен.
Ниво сарадње између земаља БРИКС-а може порасти захваљујући председавању Русије, сматрају представници руског Министарства иностраних послова. Кључни догађај у овом правцу неће представљати само самит, који ће у јулу бити одржан у Уфи, већ ће то бити и неформални сусрети Двадесеторке, као и састанци у вези с питањима националне безбедности у Москви. У укупно 16 градова биће одржано преко 100 различитих манифестација. У сложеној међународној ситуацији јачање позиција БРИКС-а поприма све већи значај.
По мишљењу представника МСП, Русија ће као чланица БРИКС-а посебну пажњу посвећитити решавању сукоба на Блиском истоку и у северној Африци. Осим тога, БРИКС ће сарађивати и у борби против трговине дрогом — у ову сврху ће бити основана специјална радна група, а земље ће у већој мери размењивати информације.
Ипак, заједница Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужноафричке Републике још увек није потпуно институционализована и зато она не може да искористи сав потенцијал приликом решавања глобалних проблема. Међутим, учествовање ових земаља у њиховом решавању је обавезно, сматра професор Секретаријата за финансије Више економске школе Александар Абрамов.
„Ја бих земље БРИКС-а окарактерисао као додатну полугу утицаја на међународној сцени, који највеће земље у развоју желе да стекну. Многи проблеми се не могу решавати само између две земље, потребна је консолидација и у оквиру Двадесеторке, и у оквиру ММФ-а. То је додатни инструмент, јер земље имају различите приступе решавању глобалних задатака. Ова организација још увек нема јединствене управне органе, али ће их имати у будућности.“
Многе велике земље желе да се придруже БРИКС-у. Представници Министарства спољних послова Русије изјавили су да већ постоји дугачак списак земаља које би то желеле, али засад нису навели њихове називе. Своје жеље за придруживањем БРИКС-у отворено су изражавали Аргентина и Иран, а стручњаци не искључују могућност да у ову организацију уђу и Казасхтан, Индонезија и Мексико. Овакво ширење би БРИКС-у омогућило да још више учврсти своје позиције у светској политици и економији.
Сад земље БРИКС-а већ имају велику улогу и могу да задовоље све своје потребе, сматра извршни директор Центра „Отворена економија“ Константин Кисељов.
„Свака земља поседује јединствени скуп производа, за којима постоји потражња на светском тржишту. Кина је светски монтажни погон, који обухвата и сателитске, аерокосмичке, нуклеарне и медицинске технологије. Индија је један од светских лидера у области пољопривредних производа и медицине. Русија је земља која може да задовољи све своје потребе: ми се, без обзира на све тешкоће, по многим макропоказатељима налазимо на врло високом нивоу.“
Ипак, како истиче стручњак, ове земље засад углавном везује пословна сарадња. Њихове културе и традиције се превише разликују и дели их превелико растојање. Међутим, Бразил, Русија, Индија, Кина и ЈАР на међународној сцени плански заузимају консолидован став. И без обзира на то што у организацији има неких несугалсица, оне очигледно не ометају рад на новој архитектури светске економије и не представљају препреку у решавању горућих светских проблема.
Марија Иванова,
