Годишњица немира на југоистоку Украјине
Тачно пре годину дана становници југоистока Украјине који нису били задовољни резултатима „Евромајдана“, почели су са протестимa који су довели до проглашења народних република Доњецке и Луганске. Сукоби између присталица федерализације Украјине и централних власти у Кијеву прелили су се у грађански рат који је однео више од 6 хиљада људи.
Становници Доњецке, Луганске, Харковске, Одеске и Дњепропетровске области почели су у фебруару 2014. године да излазе на демонстрације и заузимају зграде администрација. Учесници масовних митинга на југоистоку Украјине тражили су решавање питања статуса руског језика и спровођење конституционе реформе за децентрализацију региона, све до федерализације. Међутим, лидери „мајдана“, који су заузели власт у Кијеву, одбили су преговоре са протестантима.
Демонстранти су 6. априла заузели зграду Доњецке обласне администрације, док су у Луганску заузели седиште Службе безбедности Украјине. Следећег дана посланици Доњецке обласне администрације прогласили су Доњецку Народну Републику. Крајем априла је проглашена и Луганска Народна Република. У ДНР и ЛНР је одржан референдум 11. маја на којем је изашло 75 одсто (у Доњецкој области), односно 81 одсто (у Луганској области) становника, од којих се 90 одсто изјаснило за независност република.
Оружани конфликт
Вршилац дужности председника Украјине Александар Турчинов 15. априла 2014. године покренуо је војну операцију у Донбасу. У борбеним акцијама су учествовали радикални националисти из групе „Десни сектор“, а касније су се украјинској војсци придружили и страни плаћеници.
Турчинов је позвао да се не дозволи ширење антимајданског расположења у источним и јужним регионима.
„Пред најамницима и специјалним јединицама, који се налазе на територији Украјине, постављен је задатак да се нападају ови рејони. Зато наглашавам: наш задатак је да се не допусти ширење терористичке претње, пре свега у Харковској и Одеској области“, рекао је он.
У народним републикама су формирани одреди устаника који су са оружјем у рукама бранили регионе. Окренута је нова, застрашујућа страница у историји Украјине када, практично, није било дана без извештаја о погибији цивила. Од тада, само по званичним подацима УН, у борбама је погинуло више од 6.000 људи са обе стране, а више од 14.000 је рањено. Свакодневним гранатирањем скоро у потпуности је уништена инфраструктура југоисточних региона. УН су прошлог лета прогласиле ДНР и ЛНР зонама хуманитарне катастрофе.
Петaр Порошенко више пута је изјављивао да ће Украјина бити унитарна, и о федерализацији није хтео ни да чује. Становницима територије ван контроле Кијева, укључујући пензионере, у потпуности су обустављена сва социјална давања.
Више пута је покушавано да се обустави крвопролиће, али је прошла читава година пре него што су сукобљене земље напокон селе за преговарачки сто. До тога је дошло захваљујући иницијативи лидера водећих европских држава.
На крају маратонских преговора у Минску 12. фебруара, немачка канцеларка Ангела Меркел, француски председник Франсоа Оланда, руски председник Владимир Путин и украјински председник Петро Порошенко усвојили су мере за реализацију Минског споразума. Документ који је потписала контакт група предвиђа прекид ватре, повлачење тешког наоружања са линије разграничења, размену заробљеника по принципу „сви за све“, као и друге мере за дугорочно политичко решење ситуације у Донбасу. Прекид ватре се, углавном поштује, док посматрачка мисија ОЕБС-а прати испуњавање договора.
Једна од тачака Минског споразума је и извођење конституционалне реформе до краја ове године, чији кључни елеменат је децентрализација власти узимајући у обзир специфичности одређених рејона Доњецке и Луганске области.
ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима
Читајте више наУкрајина и Новорусија из минута у минут
