eNovosti.info

.У преговорима су учестовали кардинал Пачели (1876-1958) који је кроз шест година (1939) постати �римски папа (Пије II) и вице канцелар Немчаке,Франц фон Папен (1892-1959)
�

.Тако је формално оконачан сукоб који је деценијама трајао између пруске �протестантске �националне државе �и наднационалне Католичке цркве.�

Конкордату претходило распуштање Партије Центра

�А само неколико недеља пре потписивања конкордата била је рaспуштена Немачка партија Центра (Deutsche �Zentrumspartei) , �која је �од 1870., то јесте од времена �Бизмарковог „културкампфа „ (серија �Владиних �мера доношених против католичке цркве) , изражавала интерсе немачких католика.

Још једна иронија историје�

У томе је садржана још једна иронија � историје: управо су активисти Партије �Центар, монсињор Лудвиг Кас (Ludvig Kaas) и Франц фон Папен пружили подршку Хитлеру, а �23. марта 1933.г.гласовима Партије Центра �омогућено је да се у рајхстагу донесе �„Закон о ванредним �овлашћењима „(Ermachtigungsgesetz) који је нацистима дао одрешене руке.�

Узгред буди речено, саглашвање Партије Центра с тим законом није имало ничег заједничког са конкордатом који ће бити склопљен �4 месеца касније.

Сaрадња �Свете столице с нацистима ради заједничке борбе против комуниста�

Срадања са нацистима је између осталог успостваљена и ради заједничке борбе протиов комуниста.

Било је, истина, међу католичких теолозима и таквих који су желели да спрече склапање савеза између католика и нациста.Заједничка тачка прелата који се нису били за �савез с нацистима био је однос Хитлерове партије према Јеврејима.

Већина историчара је уверена да је �за Хитлера конкордат, који је он први пут најавио на седници Владе �14.јула, те, 1933.г., савим јасно �имао значај престижа и признања �немачке државе �у свету, а то је био и први велики успех нацистичке странке на политичкој сцени.

Успех за који се може без претеривања рећи да је сто просто постигнут и искоришћен у пропагандне �циљеве. Овај пакт је неутрализовао „политички католицизам „ који је узнемиравао фирера.

У склопу тог споразума, Католичка црква �је обећала своју подршку нацистичком режиму.

Шта каже Томас Брехенмахер, професор са Подсдама

�Томас Брехенмахер �(Тhomas Brenchenmacher) ,професор нове историје на Универзитету у Подсдаму �који годинама изучава историју конкордата �и �који је успео не само �да проучи �списе у доступоним историјским архивима, него и да се упозна �са неким �документима из славног „тајног скровишта „ Ватикана, написао је недавно у листу Welt :

„Папен у Ватикану мније �уживао никакав ауторитет. Тамо се брзо прочула његова надувенст и себичњачка природа;с католичке тачке гледишта он је сматран за непоузданог човека: �раскинуо је с Партијом Центра, а осим тога према �дојавама које су стигле у Ватикан,католик Папен �је фигурирао као веома близак �рођак председника Немачке који је био протестант.У поређењу с Папеном, кардинал �Пачели је �био знатно подозривији. “

Историчари различито оцењују овај конкордат�

И поред тога што је почевши од �1972. Ватикан објавио основне �одредбе конкордата, историчари и даље настављају да жучно расправљају на ту тему,демонстрирајући �потпуно противуречне ставове и дајући том споразму �различите оцене.

„Полемика �се води поптпуно независно од � извора �и коришћења чињеница.Повремено се може наићи на фанзатије о „пакту „ �Цркве са Хитлером склопљеном из различитих мотива.Понекад �је иза тога скривена жеља да �се истакне како постоји �одређена неправилност, а нису ретки �ни покушаји да се не прихавте чињенице из извора“,истиче Томас Брехенмахер, �професор са Подсдама.

Алоиз Худал најприврженији Хитлеров поклоник из �редова католичког клера�

Најприврженији идејама Хитлера и нациистичкој идеологији из редова католичког клера био је Алоиз Худал (Аlois Hudal) , ректор немачког колегијума �свештеника „Санта Марија дела Анима „ у Риму.

По мишљењу већ �помињаног историчара �Брехенмахера �„у почетку Худел није био члан курије, него' само' ректор Аниме.Није лако одредити његову улогу у политичком животу Рима тога времана, али је савим извесно �да није био представник Ватикана.Као и што није био противник национал-социјалзма. С једне стане, он је наступао с меморандумом �Конгрегације о доктрини вере �против материјалистичке идеологије национал-социјализма, док је �с друге стране у својој књизи „Основи националсоцијалзма „ (Grundlagen des Nationalsozialismus) хтео да раздели национал-социјализам �на „лоши“ и „добри „.

Само је с последњим могућа коалиција.�

У Ватикану су одмах схватили колико је илузорна била та идекја, и тек што се појавила Худалова књига, а папа Пије �XII и Пачели су се и званично од ње оградили.

Скинут ембарго с ватиканскх документа која датирају до 1939.

Савременим истраживачима �је досптупа део �архива историје �римско-католичке цркве последњих година.Скинут је ембарго с докумената која датирају до 1939.г.

Још увек су затворене архиве у којима се чувају документа из периода Другог светског рата, са изузетком већ објављерних �11 томова �„Акти и документи Свете столице „ који се односе на Други светски рат („ Actes et docouments �du Saint �Siege relatifs E la Seconde Gurre �Mondiale „.

Специјалисти нагађају кад ће и �у ком обиму преостале архивве бити отвоврене.

Својевремено је понтифакат �Пија XII �саопштио да се то може десити 2014., а касније је почела да кружи информација да се то ипак неће догодити пре 2015., да би на крају сасвим престало �да се уопште �и говори о томе.�

Одлука зависи искључиво од папе.

Да завршимо овај оглед још једним цитатом немачког историчара Томаса �Брехенмахера, прфесора са Подсдама:
�

„Тамо (у �још увек неотвореним архивама Ватикана, прим. Б. Р.) �ћемо �наићи на много интересантних детаља �који ће дуго бити предмет проучавања �и који ће, на крају крајева, показати сву ту историју у знатно јачем светлу.
�

Али ипак, ја не очекујем откриће неких невероватних тајни „.