Да ли је фиксни телефон прошлост?

29-07-2013 10:35:39 | | b92/ mojenovosti.com |

''Баш као што су и друштвене мреже поделиле мишљења, увођење телефона у канцеларије је некад сматрано радикалним ометањем рада'', објашњава Луси Келавеј.

Док седим за својим столом из далека чујем зујање фотокопир апарата и вибрирање мобилног телефона. Канцеларијеи су заиста постале мирна места.

Технологија је променила звук канцеларијског живота. Стотинама година канцеларије су биле бучна места, испуњена звуком телефона и писаћих машина. Сада тишину може прекинути само звук колеге који говори: „Идем по кафу, хоће ли још неко?“
На почетку је био само папир и перо. Онда је дошла писаћа машина која је са собом донела и низ других открића с краја XИX века: картотеке, дигитроне и телефон.
Међутим, шта нам значе ти изуми и јесу ли они канцеларисјки живот учинили бољим или лошијим?
У Музеју Лондона се налази огромно гробље препуно старих канцеларијских машина. Редови и редови калкулатора испуњавају полице.
Најстарији модел је калкулатор Бурроугхс којим су могле да се израчунују прилично компликоване суме.
Још једно откриће се појавило 1870. године - орман за картотеку. Пре него што је измишљен овај једноставни комад намештаја, службеници су морали све да записују у огромне књиге и на комаде папира везане у снопове. Уколико би службеник отишао или изненада умро, шансе да било шта пронађете би умрле с њим.
У картотеци су информације поређане по абецеди, што значи да је теоретски могуће да ћете их поново пронаћи. То је дивно, али оно што није дивно је чињеница да је овај изум створио читаву индустрију непотребних послова.
Онда је дошао телеграф. То је био викторијански интернет који је глобално повезао свет. То је значило да можете пословати са другог места и да се стање на париској берзи знало истог дана и у Лондону.
Ширење телеграфа је било готово једнако брзо као и ширење фејсбука данас. До 1887. године је више од 50 милиона телеграфа годишње стизало у Велику Британију, све за бизнис.
Године 1876. је изумљен телефон и с њим и нова врста понашања. Телефон је створио неформалност за којом телеграф никада није тежио.
Телефоном се навелико обављао посао. Једноставна комуникација је подстицала развој мултинационалних компанија са представништвима широм света. Такође их је начинила високим - без телефона никад не би никли толики солитери.
Један од инжињера компаније АТ&Т је то 1900.године описао речима: „Претпоставимо да није било телефона и да је свака порука морала да се пренесе лично. Шта мислите колико би простора сви ти неопходни лифтови оставили за канцеларије?“
У Сједињеним Државама људи нису могли да се засите телефона, до краја 1920. га је имало око 40 посто домаћинстава.
Телефони су учинили пословање демократским. Сваки запослени је могао да разговара са шефом без посредника.
„То је заједничко место састајања капиталиста и радника,“ написао је Херберт Касон 1910. године у својој књизи „Историја телефона“. „То је инструмент свих људи да га скоро можемо назвати националним симболом, заштитиним знаком демократије и америчког духа.“
Такав ентузијазам није владао у Великој Британији. Вилијам Прис, главни инжењер у Главној пошти је изјавио да је телефон само „замена за слуге“.
„Постоје услови у Америци који захтевају коришћење таквих инструмената више него овде. Ми овде имамо обиље гласника, достављача и таквих ствари. Недостатак службеника је присилио Америку да усвоји комуникацијске системе за домаће потребе. Ја имам један телефон у канцеларији, али више за показивање. Ако желим да пошаљем поруку, запослитћу дечака да је преузме,“ рекао је Прис одбору Доњег дома парламента.
Нова технологија и нова етикета
Људи су страховали да ће телефон нарушити њихову приватност, што се данас догађа са друштвеним мрежама. Ипак, до 1927. године су телефонски позиви преплавили свет са у просеку једним позивом сваки један и по дан.
Жене су биле нови господари телефона, баш као што је био случај са писаћим машинама. Настала је нова врста канцеларије – телефонска централа - а жене су сматране идеалним особама за тај посао.
„Милозвучни тонови женског гласа су имали умирујући учинак на мушки ум,“ рекао је један телефонски инжењер.
Али заправо нема ништа умирујуће у раду у централи. То је био напоран и исцрпљујући посао који је укључивао маневрисање с гломазним апаратом и брзо укључивање и искључивање жица и наравно комуникацију с људима којима није било лако удовољити.
"Тајмс" се жалио на запослене у централи: „Изгледа да превише оператерки сматра телефонске кориснике својим природним непријатељима и третира их с крајњим немаром, ако не и са дрскошћу, што је још више иритантно с обзиром да изгледа да тренутно нема лека за њих.“
Нова технологија је донела нову етикету. Године 1910. телефонска компанија Белл је издала књижицу под називом "Др Јекyлл и Мр Хyде".
Неке од лекција су биле: „Говорите директно у микрофон и склоните бркове са слушалице.“
Многи су се противили томе да позив почиње поздравом.
„Да ли бисте улетелил у канцеларију или на врата резиденције и узвикнули ‘Здраво, здраво, с ким говорим'“, питао се Белл. „Разговоре треба отварати фразама као што је 'Гдин. Вуд, Куртис или Санс жели да разговара са господином Вајтом', без непотребних и недостојних поздрава.“
А што се тиче завршетка позива, Телефонски магазин је 1927. године саветовао да би онај који зове требало да сигнализира крај позива, осим ако не разговарају мушкарац и жена када би „други пол“ требало први да прекине.
Међутим, све је то било у САД-у, Велика Британија је и даље заостајала - 1914. године је Велика Британија имала најгори телефонски сервис у цивилизираном свету, како наводи Qуартерлy Ревиеw. Британци су имали мање од два телефонска прикључка на стотину особа у поређењу са десет у САД-у. Тек након 1919. године телефон је постао раширенија појава.
До средине XX века су сви радници имали телефон на свом радном столу и навикли су се на стално звоњење и прекиде. Људи више нису разговарали једни с другима уживо већ преко телефона.
И то се није променило, барем не до протеклих неколико година. Тренутно смо сведоци изумирања фиксних телефонских линија, а с њима и главних централа.
Ако ме неко стварно тражи, може ми послати е-маил. С обзиром да не волим случајна узнемиравања баш као ни едвардијанци, потпуно сам престала да се јављам на фиксни телефон у уреду.
Неки дан сам проверила своју телефонску секретарицу и на њој нашла стотину порука од којих су неке старе и неколико седмица. Погодите шта сам пропустила? Ништа значајно.
Фото: фреедигиталпхотос.net/пакорн