Налазите се на страници > Почетна
> Магазин > Култура > На 56. „Фестивалу фестивала „ у Требињу „ВАВИЛОН“ ИЗ СТАРЕ ПАЗОВЕ НАЈБОЉА ПРЕДСТАВА
На 56. „Фестивалу фестивала „ у Требињу „ВАВИЛОН“ ИЗ СТАРЕ ПАЗОВЕ НАЈБОЉА ПРЕДСТАВА
Старопазовачки анасамбл добио четири златне маске : за представу у целини; Мирославу Кожику за режију сценографију и костимогарфију (заједно са Иваном Бако) и Мирославу Бакоу за оригиналну музику.
Представа „Вавилон“, ауторски пројекат Мирослава Кожика, писца сценарија и редитеља и Мирослава Бакоа, композиотора, реализован у продуксцији Словачког КУД“Хероја Јанко Чмелик“ и Позоришта ВХВ из Старе Пазове, према одлуци стручног жирија најбоље је сценско остварење на тек завршеном 56. „Фестивалу фестивала „ , требињској смотри најбољих птредстава овогодишње аматерске драмске продукције Србије, БиХ и Црне Горе.
„Вавилону „ су припала четири фестивалска одличја , златне маске и дипломе : за најбољу предатава у целини, за режију ( Мирослав Кожик ) ,за сценографију и костимогарфију ( Мирослав Кожик и Ивана Бако ), за оригиналну музику ( Мирослав Бако).
После „Вавилона“, највећи број златних маски и диплома –три- добила је представа „ На граници „ Славомира Мрожека коју је у Центру за културу „Масука „ из Велике Плане сценски оживео Дејан Цицмлиовић: Нада Бајић за најуспешније оставрену женску улогу , Јелена Стојадиновић за епизодну женску улогу ,по олдуци стучног жирија ,а по одлуци жирија публике представа „На гераници „ је добила златну маску и диполому као најбоље сценско дело.
Две дипломе и златне маске остале су у граду домаћину, а њихови власници су Дарко Куртовић, протагониста најуспешније мушке главне улоге и Жељко Милошевић , редитељ , који је ову награду добио за најбоље одиграну мушку епизпду у представи коју је сам режиарао „Херој нације“ Ивана М. Лалаића , изведену послење фестиваслке вечери, у недељу, 28. јула.
На овогодшњем, 56.по реду „Фестивала фестивала“ одржаном од 22. до 28. јула ,изведено је укупно шест представе , прво и друго пласиране на републичким фестивалима драмских аматера:
„Опера за три гроша“ по Брехту , у извођењу Центара за културу „Ненад Ракочевић“ из Мојквоца, а у режији Милована Ћетковића , уз ангажовање глумаца из Колашина и Бијелог Поља ;“Живјели су до краја живота „ комични колаж по текстовима Стерије,Ефраина Кишона и Душана Ковачевића које је за сцену Драмског студија „Захумље „у Никшићу уподобио редитељски тријумвират: Марија Бацковић,Славиша Грубиша ,Илија Гајовић ( Црна Гора ).
Из БиХ поред већ поменуте предсатаве домаћина приказана је комедија најпопулрнијег и у свету најпознтијег саверменог хрватског драмског писца Мира Гаврана“Тражи се нови супруг“ Градског аматерског казалишта из Орашја у сценској реализацији Иља Бенковића.
Стручним жиријем чији су чланови били Небојша Кундачина и Божидар Зечевић председавао је Димитрије Јовановић, а разговоре за округлим столом је водио театролог и позоришни критичар Рашко Јовановић.
Сви успеси старопазовачког позоришта на фестивалима у Требињу
Ово је шесто учешће драмских аматера из Старе Пазове на фестивалима у Требињу.
Први пут су наступили пре 32. године, на 25. Фестивалу драмских аматера Југолсавије ,(ФЕДРАЈ) у пратећем, поноћном програму кад су одиграли поетску дуо драму Јана Смрека „Песник и жена“ у режији Петра Лазара,са Аном Каределис ( касније дипломирала глуму и одавно живи и ради у Шпснији ) и Мирославом Бенком,сада један од водећих наших редитеља позоришта покрета ( дипломирао глуму на Академији уметности у Новом Саду и режију на Факултету драмских уметности у Београду).
Наредне, 1982. године , на 26.ФЕДРАЈ-у Мирослав Бенка добија своју прву златну маску и диплому као редиетељ представе „Магла у свитање „ Мила Урбана у извођењу Словачког позоришта ВХВ из Старе Пазове,а Ана Карделис и Јан Вереш доносе у своје позориште златне маске за глуму.
За режију „Саломе 1982.“ по Оскару Вајдлу , коју је на 27. ФЕРДАЈ-у 1983. извело словачко пазовачко аматерско позориште ,Мирослав Бенка добија диплому за режију, док ће престава „Пешице“ Славомира Мрожека , играна на србском језику у копродукцији ВХВ и Културог центра,Бенки донети још једну златну маску за режију, а протагонистима више похвала за глумачка остварења.
Последњи пут на тада још увек живућем Фестивалу драмских аматера Југолсавије, старопазовачко словачко позориште ВХВ је учестбвовало 1989. ( 33. фест.) извођењем Чеховљеве „Свадбе „ у сценској реализацији , тада сталног редитеља овог колектива, Мирослава Бенке.
Најбољи старопазовачки глумац током 110 година посотојања словачког дивалда у овој сремској варошици, до пре неколико деценија претежно насељеној Словацима, Јурај Ондрик, на том 33. ФЕРДРАЈ-добија златну маску за улогу Ивана Васиљевича Апломова.
Пет недодељних златних маски представи“Случајеви „ Томаша Хријешика из Ковачице
Случај је хтео, а случај много хоће, да је представа „Случај Јелизавете Б.“ Данијела Хармса, авагардног руског писца ,једног од претеча позоришта апсурда, која се игра и под називом „Случајеви „ приказана на 28.ФЕДРАЈ-у( 1984.) ван конкуренције , у поноћном програму у извођењу АП „ВХВ“ из Ковачице у режији и тотал дизајну Томаша Хријешика ,изазвала фестивалски скандал великих размера ,да је о њему објављена и инофрмација на кутурној страни Политике, иначе веома уздржане на сва збивања у уметничкој самоделатности , која по правилу не региструје, оријенетисана искључиво на елитну, професионалну, дакако, уменичку продукцију.
Официјелни фестивалски жири коме је председавала Дарка Чех, редитељка из Љубљане , а чланови Фадиљ Хисај, редитељ из Приштине и Зоран Ристовић, редитељ из Зенице, једногласно је одлучио да призања не додли нијендој представи из званичног прогарама, него да свих пет златних маски и диплома додели „Случају Јелизтавете Б.“ из Ковачице , која одиграна ван конкуренцији.
То би жири учинио, кад би могло, али није могло, јер Парвилником фестивала тако нешто није предвиђено.
Зато је у Одлуции жирија 28. Требињског ФЕДРАЈ-а те 1984. г. писало: „Жири би свих пет златиних маски
додлеио, кад би могло,а не може,ансамблу из Ковачице и то : за представу и целин ( 1.), Ани Томановој , глумици ( 2.) Томашу Хријешику: 3 златне маске – за режију,муизку и сценографију“.
Пошто по Правилнику није могао златне маске да додели Хријешиковом ансамлу, ни самом Хрјешику, жири је одлучио да их уопште не додели ником другом.
