Зашто западне приватне (НАТО) компаније не подлежу одредбама о забрани ратовања домаћих држављана у сукобима у страној држави?

02-05-2015 03:20:38 | | / vostok.rs |


Од када је почело "арапско пролеће", НАТО агресија на Либију, сукоби у Сирији и Украјини, земље Балкана почеле су да мењају своја кривична законодавства у смислу кажњавања оних који учествују у сукобу у страној држави.

Тако је одређено у кривичним законодавствима да домаћи држављани који учествују у рату или оружаном сукобу у страној држави, као припадници војних или паравојних формација страна у сукобу, а нису држављани те стране државе, као ни припадници званичне мисије међународне организације, казниће се затвором.

У Србији се тренутно води поступак против лица оптужених за везу са терористичким организацијама, као и за позивање на самоубилачке акције у Србији.

Међутим, поставља се питање селективне примене ове одредбе закона. О учешћу србских држављана у сукобима широм планете у британским и америчким приватним војним формацијама под покровитељством америчке, британске војске или НАТО-а, нико не спомиње. Пре свега нико не спомиње те организације које то све организују.

Добро је познато да велики, можда и највећи број грађана ратује за западне приватне војне фирме широм планете и то под покровитељством САД, Британије или НАТО-а. Од тога, претпоставља се да је највећи број њих у Ираку и Авганистану.

Акценат правосудних органа је искључиво бачен на особе које ратују на страни исламистичких терористичких организација, или су у вези са њима, као и на добровољце у Новорусији.

За овај дуги низ година, нико се никада од правосудних органа није запитао о тим фирмама, а онда и о домаћим држављанима као припадницима тих паравојних јединица под покровитељством НАТО-а, Британије и САД.

Експерт за тероризам, Џевад Галијашевић наглашава да постоји неколико сегмената кршења поменутог закона, те да на та питања није дат одговор.

Он напомиње да постоји низ таквих организација које делују на простору Балкана, а неке од њих су: "KDR", "SOC-SMG", "DynCorp", "MG Right" и друге. Галијашевић између осталог наглашава да оне "седе" у хотелима "West Inn" у Загребу, "Holiday Inn" у Сарaјеву, хотелу "Тузла" у Тузли и многим другим у земљама Балкана.

Њихова "представништва" постоје и у Србији. Те фирме чак јавно врбују и путем огласа позивају људе на ратишта широм света, те се кроз такав "легалан" рад упућује општи позив становништву за учествовање у сукобима широм света у паравојним приватним формацијама под покровитељством САД, Британије или НАТО.

Поставља се питање, да ли је то кршење закона, и зашто све државе у региону ћуте о овим проблемима, где држава свесно, и легално, допушта западним приватним агенцијама да врбује и ангажује сопствене држављане да ратују на ратиштима широм света под заставом НАТО, САД или Британије.

Овде се поставља и једно друго безбедносно питање, а то је, да се самим тим "легалним" ангажовањем људи на ратиштима у страним државама повећава могућност и извођења терористичких напада на сопственој територији.

О овој теми смо разговарали са припадником Војске Доњецке Народне Републике, Дејаном Берићем - Декијем.

Дејане, у Србији је на снази одредба закона о забрани учешћа у сукобима у другим државама. Међутим, видимо да се разне америчке и британске фирме под покровитељством НАТО-а баве регрутауцијом србских држављана међу своје редове. Оне најнормалније обављају ову делатност, те упућују српске грађане на ратишта широм света. Према тим агенцијама је успостављен један однос као да су то нормалне, да не кажемо привредне агенције. Какво је твоје мишљење, који си па и јавно изложен претњама да ћеш бити ухапшен, а у односу на те фирме и људе који се боре у тим формацијама преко приватних америчких, британских и других фирми.

- Не видим никакв разлог да се чудиш томе. Једноставно, у Србији се доносе и спроводе закони тренутно, и који се косе са здравим разумом, што и није тако страшно. Они који их доносе треба да заврше тамо где иду такви људи. Има таква институција у Ковину. Доносе се и закони који за собом вуку много веће последице. Људи на власти користе устав, судове и законе како им је воља.

Знам да је судство код нас јако у смислу организације, али такође наше судство нема много везе са правдом и са правом. Наравно, нису сви такви. Увек има оних који раде свој посао како треба, и по савести, али је зато група профитера, лицемера и среброљубаца у њиховим редовима који ће и рођену мајку продати за паре, а камоли спречавати нелегалне активности, без обзира што се тиме урушава држава.

Кад су донели тај закон, требали су прво да ухапсе и осуде на максимлане казне људе који у Србији организују тако нешто, регрутацију србских држављана у приватне америчке, британске и друге фирме. Тако би доказали да је правда једнака за све.

Међутим, не могу против оних који су их довели на власт и који управљају државом ,али који стварно управљају државом, а не наше марионете.

Срби су увек били и биће добри борци, нама је то једноставно у крви. Међутим, уништавањем Србије као државе у привредном смислу , створили су плодно тло за такве и друге организације.

У неку руку могу да разумем људе који иду у рат због новца. Могу да разумем, али не могу да оправдам такав став.

Међутим, свако на свету има право на своје мишљење, и на то, шта ће да ради са својим животом. Разлика између злочинца и часног војника у рату је веома мала и лако се може прећи.

Жао ми је што ми је тамо затворен пут, много ми је жао. Недостаје ми наша земља, недостају ми људи и природа ...

Међутим, доћи ће време када ће се све то вратити у нормалу. И знаће се, да смо ми овде ти који су част Србије, а не срамота, како каже наш премијер, а да су ти, које свесно шаљу да ратују на страни НАТО фашистичких хорди по свету, срамота за сав нормални свет.

О томе могу да се пишу километарски текстови . За мене као човека који је живео у Србији и који добро памти злочине фашистичке НАТО хорде и који такође добро зна да је из Албаније покушан пешадијски упад на територију Србије здружених снага албанске регуларне војске , терористичке УЧК и разноразних плаћеника, изузетно ме је било срамота пред нашом децом, а посебно пред људима који су дали живот за Србију, да сазнам да се спрема војна вежба Србија -НАТО-Албанија.

То није ни морално, ни природно, а они који то дозволе заувек ће бити уписани црним словима у историју Србије.

Поменуо да постоји огромна разлика између плаћеника и добровољца

Што се тиче добровољаца и плаћеника, разлика је велика. Они који иду у рат као добровољци знају тачно зашто иду и има много више разлога за одлазак у рат него код плаћеника. Код плаћеника је само један разлог, а то је новац.

Код добровољаца је идеја, жеља да се помогне народу, посебно сада руској браћи. Мада, многи кажу да Руси никада ништа нису учинили за нас. То су или неписмени или луди људи. Могли би се свртстати и у трећу групу, а то је да су и они плаћеници који шире лажи како би оправдали своје поступке.

Такође, плаћеник мора да уради и ствари које се можда и косе са његовим моралним принципима, док добровољац нема тај проблем, јер се нама ни не постављају такви задаци , сем заштите народа и елиминисања непријатеља.

Одликован си наредбом Министра одбране Руске федерације

То је медаља Руске федерације за учешће у враћању Крима. Мало је познато код нас али Руси овде знају. Додуше добијали су је и они који нису заслужили, али ја сам је добио зато што сам, како они кажу, "обнаружио" једну диверзантску групу од једанаест људи, дан пред изборе. Иначе, мој задатак је био овде данима бити у шуми и чекати. У марту време у шумама и брдима Крима је ужасно,сваки дан кише и хладно, ужас један.

Вања Савићевић,


КАТЕГОРИЈЕ