МИСТИЦИ:ВОЛШЕБНА ШЕКСПИРОВА АЛХЕМИЈА
Ко је уствари био аутор Шекспирових дела ?
Јединственог одговора ни до данас на то питање нема.
Међутим, сви су сагласни у томе да је драматичар ( макар ко он био ) оваплотио у својим комадима искуства алхемичара чија дела су прожета средњовековним веровањима.
Фиолософске идеје у Шекспировим драмама сведоче да је драмски писац био одлично упознат с доктринама розенкрајцера( припданика тајног мистичног философског реда).
Трагови народне космологије и орфичке концепције љубави
Шекспиролози скрећу пажњу читаоцима: комедија „Сан летње ноћи „прожета је народном космологијом,док је у „Узалудном љубавном труду „ садржана орфичка концепција љубави, или, друкчије говорећи,заљубљени обавезно морају проћи кроз искушења.
Уграђена теорија алхемије са свим припадајућим симболима
У драми „Млетачки трговац „разрађене су Питагорине идеје , док се у трагикомедији „Бура“на сцени појављује волшебник који се бори против зла и младе љиубавнике проводи кроз обреде посвећења.
У основу „Зимске бајке „ која је по жанру слична „Бури ,“ уграђена је теорија алхемије са свим одговарајућим симболима .
Менли П. Хол ( Манлy П. Халл), истраживач и добар познавалац масонерије,херметичке, кабалистичке и розенкрајцеровске симболистичке философије, поставио је реторичко питање :“Ко би, осим кабалиста , питегорејаца,или платониста могао да напише „Магбета „ и „Хамлета „ ?
Или, „ко би ,осим човека утонолуг у мудрост Парацелса ( Паралцезус, средњовековни ахлемичар, физичар, астролог,окултиста , 1493-1541, прим. Б.Р. ) могао написати „Сан летње ноћи“?“
Прави аутор Френсис Бекон, а не Виљем Шекспир ?
По мишљењу овог експерта , прави аутор дела која се приписују Шексиру био је познати енглески научник Френсис Бекон.По његовим речима,посвећени розенкрајцер Бекон, „зашифровао је у Шекспировим комадима учење братства розенкрајцера и истините ритуале масонског реда.“
Житије Виљема Шекспира –загонтека од почетка до краја
Неопходно би било пре почетка било какве расправе на ову тему изложити Шекспиров животопис на основу утврђених, непобинтих чињеница до којих су проучаваоци његовог живота и дела досад дошли.
Драмски писац и аутор сонета је сам по себи загонетка од почетка до краја.У породици рукавичара ( и то је такође под сумњом ) Џона Шекспира , у невеликом трговачком граду Стредфорду- на –Ејвону , грофовија Јоркшир,23. априла 1564.рођен је дечак кога су трећег дана по рођењу крстили под именом Виљем.
Запис о крштењу детета заиста постоји, али се он чува у каснијој копији , направљеној око 1600.г.након указа краљице Елизабете Тјудор да се пренесу спсиси из брзо пропадајућих књига од хартије на дуготрајнији пергамент.А датум 23. април за који шекспиролози сматрају да га не треба узимати као рођендан националног и светског књижевног генија ,је дан светог Георгија , небеског заштитника Енглеске.
Осим неколико историјских сумњи, присутне су и сумње лингвиста
Како треба правилно писати презиме највећег драматурга свих времена и народа? У генеалошком упутству из 1867.г.набројано је 57 варијанти писања презимена Шекспир с напомнеом да их је било не мање од 80.
Традиционално штампано презиме Шекспира (Схакеспеаре )понекад подељено дефисом-у писаним текстовима варира од Схакспеаре до Схаxпеаре.Пишчевог деда Ричарда , на пример, у докумнетима су водили некад као Схакстаф , а некад као Схакесцхафте.
Под сумњом, ни кирив ни дужан,и пишчев отац, Џон Шекспир
О пишчевом оцу , Џону Шекспиру, научници такође говое различито.Посебно се шексиролози споре око тога да ли је он био писмен,иако је заузимао високе положаје у градској управи од начелника локалне самоуправе па чак до градоначелника Стредфорда .
На врхунцу своје каријере Џон Шекспир је био ( 1568) судски пристав , а кроз три године изабрана је за редовног и мировног судију (Јустице оф тхе Пеаце ).Године 1576. предао је молбу у Хералдичку канцеларију да му се додели грб и племићка титула.После тога је пропао, а вероватно разлог томе је била Реформација.
Зашто би то било могуће?
Зато што не можемо са доста вероватноће одговорити на питање о вероисповести Шексшпира и његовог оца.
Да ли Шекспир био католик или припадник англикансе цркве ?
Аутор најновије биографије енглеског генија, Игор Шајтанов, пише:“Неки сматрају да је Шекспир био католик, други опет тврде да је био припадник англиканске цркве у чијем је ритуалу проживео цео живот.
Јавно није заступао пуританска убеђења , а можда је тим повоодм и дочарао један од својих најбољих сатиричних ликова,(иначе жанра који у целини није био заступљен у његовом стваралаштву) –Маловолиа у „Дванаестој ноћи“.
Да ли је Шекспир добро знао латински ?
Истраживачи су доста пажње посветили потврђивању или оповргавању сумње да ли је Шекспир добро знао латински језик. Истина , реченица Бена Џонсона коме припада једна опаска о Шекспиру да „Хе хад смаил Латин анд лесс
Греек“, треба схватити у контексту Елизабетине епохе „Он (Шекспир )није знао довољно латински, а још мање грчки „.
У сваком случају Шекспир је латински знао горе од посинка каменоресца и признатог ерудите међу драмским писцима Бена Џонсона , а кудикамо слабије од Франсиса Бекона.
„Јулије Цезар“ написан по Плутарху, али не по оригиналу, него по преводу Томаса Норта
Шекспир је написао трагедију „Јулије Цезар“ по Плутарху,али не по оригиналу, него на основу превода Томаса Норта, једног од бестселера, како бисмо данас рекли, тога доба.
Извесно је , дакакако, да је неко написао ту трагедију, али Шекспиров рукопис досад нико није видео.
Шекспиров синдром и за „Тихи Дон“ Михалила Шолохова
Слично се десеило и Михаилу Шлохову кога су дуго неки књижевни кругови у Совјетском Савезу и иностранству оптуживали за плагијат свог најславнијег дела, романа епопеје „Тихи Дон“. И то све док оригинални рукопис овог дела није пронађен и показан јавности.
Али, и поред тога, ипак је остала сумња о аутрству овог , једног од највећих романа прве половине XX века,која је поткрепљивана и експертском анализом ЕВМ да је било више аутора те епопеје, а не само један писац.
Греши не само техника, него и људи,као у случају борачког стажа Висоцког
Да унесмео мало светлијих тонова у ову тему око Шекспировог, па и Шолоховљевог ауторства.
У прилог сумњи да може да погреши не само техника него и људи.
Најомиљенији совјетски песник и кант- аутор,култни глумац Владмир Висоцки ( 1938-1980) је толико убедљиво певао песме о Отаџбинском рату да су га ветерани сматрали за свог саборца , који је морао макар једну ( дугу ) годину провести с њима на фронту борећи се против фашиста. Та уверенот старих борца Великог отаџбинског рата била је толико дубока, да их нико није могао разуверит да Висоцки није могао бити ветеран, ако ни због чега другог , а оно зато што је имао само 3 године кад је рат почео, а 7 кад се завршио.
Руским ратним ветеранима је убедљивија од ноторних чињеница ипак била снага поетске изражајности совјетског песничког генија, па су њој и веровали, а не рационалним доказима .
Уметничка имагинација делује веродостојније од реалних чињеница
Уметничка имагинација деловала је веродостојније од стварних ,опште познатих чињеница.
Можда је слично деловао на истарживаче и Шекспир својим омамљујућим генијем.
Јер није тако могао писати човек који се није бавио овим или оним занатом.
Несумњиво је да је Шекспир морао бити енциклопедијски образван човек који је истовремено био посвећен тешком свакодневном раду.
То доликује самој природи стваралаштва:она попут магије онемогућава да се верује у реланост стварања.
А зар то већ и није мистика?
Q.Е.Д. Qуод ерат демонстрандум, (што је и требало доказати) .
Свједно да ли Шекспир мање знао грчки или латински.
И да ли је полагао малу матуру и завршио позивно-усмерену драматургију, образовни профил-геније.
