АМЕРИКАНЦИ ПОДГРЕВАЈУ ХЛАДНИ РАТ ИЛИ ШТА БИ ЧЕРЧИЛ ДАНАС РЕКАО

05-08-2013 12:02:31 | | / mojenovosti.com |

Није умро Хладни рат, „није умро већ се ућутао.“

.Улога Бећирагинице из народне песме „Мали Радојица „ у распиривању хладног рата ( још у оно време )

Черчилова синтагма „гвоздена завеса „ -плагијат Рјазанова,Етел Сноуден, Пјер-Емил Брусевица и , зашто крити-Гебелса

Сада је савим извесно да Хладни рат никад није ни умро, него се ,као што би Бећирагиница из српке народне песме „Мали Радојица „ рекла :„А, Бога ми , није умро Раде/ Није умро, већ се ућутио“ .

За разлику од хладног рата, хајдук Мали Радојица издржао сва искушења провере специјалне службе Бећирагинице

Мали Рдаојоца је био храбар јунак, навикнит вазда стићи и утећи, и на страшном месту постојати, па је издржао сва искушења специјалне службе и данас сумњичаве Бећирагинице .

Русија није као Мисури притока Мисисипија, као што је Америка очекивала

Хладни рат , као што се зна, је друштвена појава, полтичко стање духа којему су извори у непресушном неповрењу слива Сједињених Држава Америке и припадајућим му притокама, све дотле док Русија буде текла као моћна и велика река - држава, слив,попут своје Волге, Оба , Јенисиеја са дотоцима моћи снаге руског народа која је, као историјска енергија , неуништива.

Под отопљавањем до потпуног топљења Хладног рата , империјалистички финансијско-војни слив САД са притокама ( Немачком, Британијом, Француском, и многобројним брзим европским и ваневропским речицама и потоцима, у које хоће хидрографски стасала да се прикључи и Вучићева Горња и Дачићева Доња Србија ) су подразумевали онај хидродинамички моменат кад река Русија почне да се улива у Мисисипи, па би се тако ова водоплавна америчка река у новој војној хидрогрфији звала Мисисипи са Мисуром и Русијом.


Сплавом Русија више не кормилари амерички кормилар Борис Јељцин

Тако је и било док је сплавом Русија, кормиларио амерички кормилар Борис Јељцин.

А претходно је по англасаксонском тајном праву тај пловећи сплав под називом Русија био пререгистровао у дереглију.

Посејдон, Бог мора и вода одлучио другачије

Али Бог мора и свих вода, Посеједон , одлучио је другачије.

За кормилара неуништовог историјски васељенског сплава званог Русија, одредио је Владимира Владировича Путина.

Којему је одмах било јасно као кадуни Бећираге из јуначке српске песеме „Мали Радојица „ да Хладни рат није умро, „ није умро већ се ућутио.“

Винстон Черчил, плагијатор –изумитељ гвоздене завесе

А шта би Винстон Черчил о свом најдражем чеду,изуму,, гвозденој завеси , данас рекао , не знамо.

Али сасвим смо добро научили шта је изумитељ Хландог рата рекао у тренутуку кад је обзнанио почетак нове, Хладноратвске сфере.

То смо тако добро сваладали на претчасу анатомије новије историје, да бисмо могли сигурмо рачунати на максимум тачних одгвора на другој, повратној малој матури.Чије је полагање најављено.Које ће се обавити кад др Жарко Обрадовић васкрсне као министар школски и ђачки омбдусман у новој рекоснтруисаној Влади премијера Ивице Дачића на челу са првим потпредседком Владе из Улице Господара Вучића, број 32. Беогард.

Гвоздена завеса:Гебелс предухитрио Черчила

Као датум објаве Хладног рата свет је прихватио 5. март 1946. , а обзнанио га је Винстон Черчила тога дана у свом чувеном фултонском говору .

Подсећамо да је Винстон Черчил, у то време већ бивши премјер Велике Британије , 5. марта 1946. одржао говор на Вестминстерском колеџу у граду Фултону, савезна држава Мисури, САД, који ће у целом свету постати познат под називом који му је дао сам аутор“Мишићи света „, а у Совјетском Савезу и Русији –као фултонски говор.

Тај говор се узима , ако не баш као почетак Хладног рата, а оно у сваком случају први знак да је такав рат почео да се води.

Тако је говорио Черчил:Од Шћећина па до Трста

„Протежући се по целом континенту , од Шћећина на Балтичком мору, па до Трста на Јадрану,над Европом се спусутила гвоздена завеса.

Престонице држава Централне и Источне Европе,чија историја траје много и много векова,нашле су се с друге стране завесе.Варшава и Берлин,Праг и Беч, Будимпешта и Београд, Букурешт и Софија-све те славне прстоноце са свим својим становницима и са целокупним својим окружењима, градовима и рејонима , пали су , како ја то називам, под сферу совјетског утицаја,“ рекао је Черчил.

Тако је после једног од последњих Черчилових говора трајно доспела у оптицај синтагма „гвоздена завеса „ која ће после тога имати само једно значење –оно које јој је Черчил тада дао.

Ружна шала употребе термина „гвоздена завеса „

Употребом термина „гвоздна завеса“Черчил се ружно нашалио сам са собом .

Годину дана пре његовог говора у Флутону, америчккој држави Мисури, исти тај израз је изговрио један такође познати човек.

Да прво кажемо шта је рекао, па ћемо вам онда рећи ко је то био ( јер ако одмах кажемо, како би рекао Мтија, одмах бисте се сетили ко је ):

„Ако немачки народ положи оружје,Совјети у сарадњи и са сагласношћу Рузвелта , Черчила и Стаљина,окупираће целу Источну и Југоисточну Европу заједно са значајним делом рајха.

Над свом том огромном територијом спустиће се гвоздена завеса иза које ће се наћи бројне земље.“

Тако је писао министар пропаганде Немачког рајха др Јозеф Гебелс у једном од својих најпознатијих чланака „2000.година „ који је објављен у новинама Das Reich 25. фебруара 1945.тачно годину и осам дана пре Черчиловог говора у Фултону.

Совјетски агитпроп на задатку

Совјетски агитпроп није требало наговарати двапут.Од тада,кад је реч о фултонском говору и гвозденој азвеси ,једино лењи совјетски новинар није укапирао да је Черчил само парфразирао омрзнутог нацистичког министра пропаганде.

Апокалипса нашег времана“ Василија Розанова из 1918. и гвоздена завеса у њој

Подсећамо да је сам термин „гвоздена завеса „у односу на Совјетску Русију први пут употребио још 1918. Василије Розанов у свом раду „Апокалипса нашег времена „:

„Са звекетом,шкрипом, лармом,спушта се над Руском Историјом гвоздена завеса!“

Од тада је ова синтагма наишла на широку употребу по целој Европи.

Тако на пример, 1920. г. о гвозденој завеси около Русије, коју су спустили не бољшевици, него Атанта,писала је Енглескиња Етел Сноуден у својој књизи „Кроз бољшевичку Русију“, а три године касније (1923.), према бољшевицима веома наклоњен Швеђанин Пјер-Емил Брусевиц написао је књигу „Иза гвоздене завесе у Русији: на моторциклу од Петрограда до Тифилиса „.

Гвоздена завеса обавезна у позориштима по прописима о противпожарној заштити

Уосталом, термин „гвоздена завеса „ не мора увек да се употребљава у метафоричном значењу у односу према Русији и да има обавезно хладноратовско обележје.

Праву , а не метафоричну, гвоздену завесу има свако озбиљно позориште , она раздваја сцену од гледлишта и користи се у сучају пожара на сцени, који не тако ретко избија, у сваком случају чешће на бини него у гледалишту.

Али се мора призанти да је термин гвоздена завеса добио светско , метафорично, значење захваљујући Винстону Черчилу.