Астрофизичар Питер Старок статистичком анализом негира аутороство Шекспира
КО ЈЕ УСТАВРИ БИО ШЕКСПИР:ШПЕКУЛАНТ, ДРАМАТИЧАР, ФИКТИВНИ ПИСАЦ ? Најновија истраживања послова Шекспира показала су да је Ејвонски бард нагло побегао од пореских дуговања и почео да шпекулише житом. Бавњење шпекулациом жита је посебно занимњиво и преплиће се са једном од његових трагедија „Кориоланом“.Али то још ув ек не мора ништа да значи. Угледни енглески астрофизичар Питер Старок недсвно обваио књигу „ Познат као Шекспир:научни прилаз проблемима ауторства“ као одгвор на раније дело које се појавило под насловом „Неауторизована Шекспирова биографија „.
У другој, недавно издатој књизи се претпоставља да Шекспир није могао ни бити никакав посебно проблематичан негативац, зато што у њему, најверопватније није било ништа особото.
Идеја да Шекспир нија аутор дела која му се приписују никад ноје била широко прхваћена
Сама идеја о томе да Шекспир уствари и није Шекспир,или у крајњем случају да човек кога су звали Вињем Шекспир није створио дела која му се приписују, као што се зна, није нова,и никад није уживала неку велику вероватноћу нити је била широко прихваћена .
Али овог пута ту идеју заступа научник одавно познат по својим значајним открићима у једној другој области-астрофизци.
Када се Питер Старок ( Peter Sturrock) , почасни професор физике из Странфорда не бави истраживањем Сунца и пулсара, док се релаксира, он пише стихове.П сосптвеном признању то је професора физике и подстакло да се мало више заинтересује тзв проблемом ауторства.
Аутор „Ромеа и Јулију „ и „Кореолана „ Едвард де Вера, 17. гроф од Оксфорда?
Укратко : постоји школа мисли по којој Шекспирове стихове и драме није написао човек из Стратфорда на Ејвону по имену Шекспир, него неко од других великих писаца тога времена под псеудонимом. Старок ( и још неколико његових истомишљеника ) сматра да је врло вероватно да прави аутор „Ромеа и Јулије „ и „Кориолана „ ( исте оне драме у којој је настала тема резерве жита у време глади ) није нико други него Едвард де Верра , 17 . гроф од Оксофрда.
Успомене о двема наукама осамдесетчетврогодишњег астрофизичара
Овај,сада 88. годишњи физичар је рекао да се он над овим проблемом замислио 2009. док је , као 84.гдишњак,писао своје успомене под насловом „Успомене о двема наукама „(A Tale of Two Sciences). Moja нинтересовања су веома широка, „ напомиње физичар.
У својим сећањима Старок наводи да је са 20 година писао стихове , али једина песма које се сад може сетити је пародија на Шекспиров сонет:“ Личе ли на летњи дан твоје црте?“
Старок даље каже:
„То ме подстакло да се поново заинтересујем за Шекспира, и да још једном прочитам његове сонете.Постало ми је очигледно да иза њих стоји историја из живота и при томе се све то лоше уклапало са ликом човека из Стратфорда.“
О Шекспировом животу се зна врло мало
Истина је да се о приватном Шекспировом животу зна врло мало.што је побудило многе да конструишу претпоствке о његовој сексуалној оријентацији, идентитету, католицизму, итд.
Међутим, тајанствени писац је мртав већ 400 година ( ове, 2013. се навршава 400 година од момента Шекспировог одлсака из позозришта, и зато, рекло би се, ништа се више не може објаснити.
И како уопште сазнати шта је уствари било кад уопште не располажеш тачним подацима ?
Старок позива у помоћ Бајесову статистичку анализу
Старок је позвао у помоћ статистику, конкретнмо такозавну Бајесову статистичку анализу.Тај метод омогућава да се истоврмено добију одгвори и на основу релеватних чиченица и на основу чисте теорије.Другим речима, вероватноће се мењају у зависности од тога каквом информацијом располажете , као и од тога колико ви мислите да знате.
Научни прилаз пробему ауторства
Конкретну методу којом се Старок користи он је разрадио пре 4о година изучавајући пулсаре.
Када су 1967. били откривени пулсари, астрофизичраи нису схватили да су они ротирајуће неутронске звезде или пулсирајући бели мишеви.Тада је Старок фкатички саставио евиденцију својстава сваке од звезда издвојивши одређене чињенице које би могле указивати на једну или другу верзију .На пример, да ли брзина ротације пулсара расте или се смањује? Каква је вероватноћа у томе да се тако понаша бели миш?А неутонска звезда ?( Истина,на крају је постало јасно да су пулсари –ипак ротирајуће неутронске звезде .)
„Ја сам схватио да је оцену доказа важно раздвојити од оцене теорије,-сећа се Старок-„и замислио сам се над начином прихватања верзије о одређенпој тежини –или вероватноћи,и то и на основу факата и на основу хипотеза.Ка закључак се добијају вероватнеће за хипотезе.Ту ми је синуло у глави да се тај метод може примењивати к било чему „.
Чак и према Шекспиру-што и чини Старок у својој књизи „Познат као Шекспир.Научни прилаз проблему ауторства.“(AKA Shakespeare : A Scijentific Approch to the Authorship Question ).
Oва књига може да се наручи преко Амазона ( Аmazone ).
Четири измишљена лика поткрепњују своја становишта са по 25 аргумената
Књига је написана у форми дијалога четири измишљене личности , од којих свака поткрепљује своје гледиште са по 25 аргумената.И у свакој од поглавља књиге остављен је празан простор у који чиаталац може забележити сопствене мисли , а затим их послати на Староков сајт на коме ће бити објављен гафикон вероватноће , убедљиво показујући савку од позиција.
Инспирација:монографија „Неауторизована биографија В.Шекспира „
До те идеје је научник дошао након што је прочитао књигу под насловом „Неауторизована биографија Шекспира „( Shaespeare 's Unauthorized Biography) која садржи таблицу с близу десетак кључних својстава којима се одликовао реални Виљем Шекспир , суспростављених оним својствима које бисмо могли очекивати да ћемо код њега срести.Увидевши то, Старок је закључио да проблему можемо прићи статистички.
„Ако хоћете , можете већ у почетку одвојити ону верзију која је веше вероватна од он са мањом вероватноћом .
Тако нешто није обавезно,али то је начин да се оформе варијанте међу којима се врши избор , метод организованог мишљења,“сматра физичар.
Он супроставља овај прилаз другим књигама на исту тему,које су структуиране као адвокатски говор: изнети позицију, наћи чињенице за подршку те позиције ,затим их представити максимално убедљиво,оповргнути доказе које је изнела противничка страна.
Ружа ће увек мирисати као ружа ,ма какво јој име дали
Један од ликова књиге примећује да у крајњем случају, било ко да је написао Шекспирова ремекдела, то у њима не мења ниједну реч,и ни у ком случају не може умањити њихов утицај на језик , културу и историју Енглеске.
Јер, као што је познато, ружа мирише мирисом руже, ма како је називали.
На крају крајева,зар је то тако важно ко је био аутор?
„За мене је то и те како важно“-тврди Старок, Британац по пореклу.
“ Указвати почасти не оном коме оне по правилу и заслузи припадају,тако нешто је ужасно.То је ругање правди и праведности, „категоричан је астрофизичар и шексипиролог Питер Старок.
