ПРОЦЕС ПРОТИВ ГЕНЕРАЛА РАТКА МЛАДИЋА У контексту “културе некажњавања” у МТБЈ
У овом тренутку предмет се налази отприлике у трећој четвртини дела у коме се износи оптужба. Тужилаштво ће у пет сегмената представити своје сведоке (први – општи, други – по општинама у БиХ, трећи – о Сребреници, четврти – о Сарајеву и на крају пети – на основу оптужби за заробљавање талаца, сарадника УН-а). Пред летњу паузу тужилаштво је извело сведоке из сегмента Сребренице, међутим, тај сегмент није до краја завршен. Укупно је до сада изведено више од 130 сведока тужилаштва.
Треба обратити пажњу на то, да се процес против генерала Р. Младића спроводи на најнезадовољавајући могући начин. До сада је учињено све, како би се судски процес против Р. Младића могао оквалификовати као незаконит. Прекршена су практично сва права оптуженог. У том смислу и најважније право – право на здравље. Можда ће то са собом повући и кршење права на живот.
Одбрана је више пута подносила захтеве да се графикон судског заседања прилагоди, узимајући у обзир здравствено стање оптуженог. Опште здравствено стање Р. Младића је веома лоше. Њему су 18. фебруара морали указивати хитну медицинску помоћ у самој судници. Међутим, судије не само да на то нису реаговале, него су још донеле одлуке које ће објективно допринети погоршању његовог здравственог стања.
Одмах да укажемо да је распоред суђења у предмету против генерала Р. Младића у овом тренутку најзгуснутији у читавом трибуналу. Чак ни процес против Г. Хаџића или Р. Караџића, са овим предметом се не може поредити. У тим предметима судска заседања протичу три, максимум четири дана у недељи и на њима се редовно одређује пауза. Само у предмету против Р. Младића рочиште се одржава пет пута недељно и практично без прекида. Исцрпљујући режим чак и за најздравије адвокате.
Уз све то, очигледно је да се процес одвија на демонстративно убрзан начин. Треба напоменути да је сам почетак процеса започет са нарушавањем права оптуженог да има довољно времена за припрему одбране: председавајући судија А. Ори је одредио датум почетка судског процеса много пре него што је тужилаштво доставило све документе одбрани. Упркос томе што судије нису имале право да започињу процес пре него што одбрана добије све документе (и успе да их прочита – имајући у виду да су ови документи од неколико хиљада страница!) судије су практично исфорсирале почетак суђења. Тешко је наћи другу сврху, осим те да се одбрана стави пред хронични недостатак времена и тако онемогући да се припреми за сваког сведока.
Одбрана генерала Младића је у јануару 2013. године поднела захтев да се смањи напоран графикон судских заседања. Суд је то одбацио као неоснован захтев.[1]Међутим, здравље генерала је наставило да се погоршава. То је потврдила и медицинска експертиза. Одбрана генерла Младића је у априлу поднела још један захтев суду да се смањи напрегнути графикон заседања. Три месеца је било потребно суду да донесе своје решење. И то решење је било – поновно одбијање захтева. Од данашњег дана, рочишта се обнављају са распоредом пет пута у недељи. Истовремено се паралелан процес против здравог Горана Хаџића одвија са четири рочишта у недељи.
Одбрана је доставила мишљење лекара и то, како лекара из Србије, тако и затворских лекара. Редак случај! Било је случајева када су лекари које одреди суд, доносили закључак да због здравствених разлога оптужени не може да се појави пред судом, али затворски лекар је рекао супротно. У овом случају затворски лекари су у потпуности подржали српске колеге: неопходно је смањити напоран графикон судских заседања. Штавише, ситуација без преседана се заоштрила тиме што се и секретаријат трибунала (који се обично рутински противи свему што предложи одбрана) изјаснио за скраћење графикона заседања. И на крају нешто сасвим неуобичајено – чак и тужилаштво је подржало захтев одбране.
Међутим, било је очигледно да судије не желе да ублаже режим, они су прво покушали да отегну решавање питања (и у томе су успели – више од три месеца су чекали са одговором). Потом су покушали да дискредитују закључке србских лекара уз помоћ затворског лекара Фалке (оног истог који је “лечио” Слободана Милошевића). У томе су делимично успели – Фалке је подвргнут веома детаљном испитивању, како од стране судија, тако и тужиоца 4. јуна,[2]и премда је изјавио да су србски лекари указали “не на неизбежне” него само на “најгоре од могућих” последица, он је поново подржао предлог о смањењу напрегнутости графикона рочишта. Таква доследност Фалкеа (који је већ доказао да је спреман на сваку врсту услуга) може бити објашњена само једним – он зна истину о стању здравља генерала и покушава да са себе скине одговорност. Једино тиме се може објаснити да тај господин упркос свемујавно инсистира на слабљењу режима судских заседања.
У резултату “анализе” докумената и медицинских закључака који су достављени суду, донета је одлука да се - одбије захтев за смањењем судских заседања.[3]Аргументи судског већа вреде само толико, да свет сазна о својим јунацима не само уопштено, него и у појединостима. Суд је отишао толико далеко да је као један од аргумената навео следеће: “одбрана није доказала шта је мање опасно за здравље – дуго суђење са блажим режимом рада или брз процес са жешћим режимом рада”.[4]
Заиста је тешко смислити глупљи и циничнији аргумент.
Глупљи– јер суд се претвара како не разуме да учешће у предмету не представља само пуко седење у судници, него и учешће на судском заседању. То значи да генерал Младић треба не само да дође у судницу и тамо поседи неко време, него то значи и смислено учешће у поступку и давање благовремених неопходних инструкција својим адвокатима. А и за то он такође треба да се припреми, као и да се припреми уочи сведочења сведока тужилаштва. На тај начин, нема никакве сумње да је дужи процес али са благим режимом, много препоручљивији за очување здравља сваког човека, а тим пре тако болесног. Суд се правио као да тога није свестан.
Циничнији– јер ми знамо да овај суд у ствари све то схвата, али се просто изругује и са генералом и са одбраном и са самим појмом правосуђа.
Треба приметити да суд покушава да тако измучи генерала, како би га натерао да прихвати неку “компромисну” варијанту.Тако су, на пример, почели да користе један од пет дана (судије опсесивно инсистирају на “петици”!) за неки “удаљени објекат” (дословно remotecourt roomfacility). Преведено на нормалан језик, ради се о томе да генерал тога дана једноставно не би био у судници. Наравно, добре и праведне судије ће му омогућити да погледа заседање путем телевизије. То је то, једино што је суд, наравно, заборавио да он има право да физички буде присутан и учествује у процесу, укључујући, пре свега давање хитних инструкција адвокатима, који ће одмах да изврше те исте инструкције (на пример, питајте ово или оно сведока, или ставите приговор на ово питање које је задао сведоку тужилац, и да се то учини муњевито – пре него што сведок почне да одговара).
Апсолутно је очигледно да је судско веће у процесу против генерала Р. Младића не само дискредитовало себе, него то чини и свесно и демонстративно. Све опозиционе стране у процесу, укључујући и секретаријат и тужилаштво, схватајући тежину стања оптуженог, скинули су са себе одговорност за могуће (и у великом степену вероватне) тешке последице. Једино судије, које сносе главну одговорност за обезбеђење права оптуженог, рачунајући и његово право на живот, демонстративно одбијају да испуне своје обавезе. То значи да на судије пада сва одговорност за могуће тешке последице.
