Исламска држава – све мање такозвана, све више реалана
Исламска држава је све мање такозвана, а све више реална, сматра Зоран Ћирјаковић, новинар и предавач на Факултету за медије и комуникације у Београду.
Америка је на корак до формалног признања да је победа и уништење Исламске државе у догледној будућности потпуно неоствариво, сматра Ћирјаковић. До када ће САД одбијати неку врсту контакта не може се са сигурношћу рећи.
„Годину дана после пада Мосула, највеће победе Исламске државе, изненађује што још постоји питање колико је и у којој мери она права држава. Сви ми редовно говоримо такозвана, а она је све мање такозвана, а све више реална“, сматра Ћирјаковић.
Према његовим речима, кључ за разумевање тога ко су чланови Исламске државе није у организацијама, већ у појединцима који су, захваљујући интернету, радикализовани.
„То је оно што је ударна песница Исламске државе на Балкану који са њом врло често немају формалне везе. Наравно, ту су и људи који се враћају са различитих ратишта у исламском свету“, рекао је он.
Исламској држави приступају нарочито млади муслимани, каже Ћирјаковић, који су врло често незапослени, сиромашни, изложени различитим облицима репресије и сумњичавости. Они су склони да прихвате ту идеологију и да у њој виде рецепт за стварање праведнијег друштва.
„Као и сличним револуционарним ситуацијама масовног незадовољства, људима насиље делује прихватљиво. Они верују да та промена има цену. Пропаганда је невиђено софистицирана и успешна, али то треба првенствено посматрати у контексту неједнакости, маргинализације и сиромаштва. То је плодно тле на које долази та пропаганда“, истиче он.
Исламска држава се, како каже, територијално проширила на огромну пустињску територију, али релативно слабо насељену. У неком смислу, према његовим речима, она је јако велика, али питање је колики је даљи простор за њено ширење, нарочито у Ираку, имајући у виду верски и секташки састав те државе.
„У Сирији је ситуација компликованија. Могућ је изненадни пад Асадовог режима; тамо се ИД сукобљава и са другим организацијама као што је Нусра фронт. Затим, имамо њихова упоришта у Либији. Ако говоримо о територијалном ширењу, оно није превелико, али њена снага је превелика“, истиче Ћирјаковић.
Извори финансирања ИД не долазе само од нафте, са налазишта које су освојили. Много већи извори су стари трговачки канали, чињеница да ће из разлога преживљавања различити људи желети да послују са Исламском државом, закључује Ћирјаковић. И не само то, већ и оно што су опљачкали, заробили на територијама које су освојили.
Никола Јоксимовић,
