Avanture iz dnevnika jedne dame- Sve te zebrice, tigrice i ostale bubice
Bila sam sa njim u jednoj prolećnoj inspirativnoj ljubavi. To je bila ljubav u prolazu, zasigurno. Nešto slično kao prođeš, vidiš, osvojiš i odeš, naprosto ispariš. Ali ne, ovde to i nije bio slučaj, ovde sam se i duže, zadržala, do jedne alarmantne uzbune.
Bio je period prolećnog izmigoljavanja iz kuća, stanova, dosadnih zgrada. I svi kao četa ravnopravnih smo krenuli da među prvima, zakoračimo na pragove novo otvorenovih letnjih sezona bašti, splavova i drugih otvorenih zabavnih mesta uz disco dance. Doduše ja nisam bila tip target klubova, ja sam više, bila jedna tipska , školska devojka, sve ponekad, umereno, i ne preterano.
Nekad sam sebe zamišljala u ulozi, Ružne Beti, sećate se, te uloge, jako sposobne vredne devojke, ali i ne baš za taj, urbani i diktirani spoj klub i ona. E tako i ja.
Doduše bila sam lepa, bar sam to mogla da znam u svojim godinama, negovana, sa stilom, sa stavom. Nekako mi je u tom domenu današnjeg izlaska sve i svašta bilo neshvaćeno, ali ne bih sada o tome. Dok su moje drugarice već i imale decu, i gazile karijeru ja sam samo, dosta dobro gazila karijeru. Ali to sam ja.
A sad se vraćam na njega. Slatkog romantičnog, opčinjenog sa mnom. Bio je to. Nije mi zaista bilo stalo do modnog trenda, koji su diktirali Holivudski parovi, ali bio je par godina mlađi od mene, a ja otprilike u žiži kulture koju diktira Holivud. Ne mogu da preciziram godine njegove jer bih onda i svoje morala ali razlika bi bila dovoljno velika. Moje srednje tridesete su pevale prolećne horske pesme stretnuvši ovu mladu, lepu osobu muškog pola. Ono što ga je krasilo jeste ta energična priroda sa velikom dozom hrabrosti, i stalno ponavljanim MOJA SI. On je u tom jednom trenutku pobedio gradske takozvane mačo tipove, gradske obrazovane tipove, i osvojio je u najvećem superlativu moj potvrdni oblik odnosa sa njim. Sve je to čarobno prijalo. A sve što je čarobno brzo i nestane jer čarolija ode za trenutak, sekund u zaborav, kao da nikada nije ni postojala. Tako nešto se desilo i ovde. Ali prijao je, prijala je ta sva energija, svemirska, neočekivana. Znam taj osećaj, kad si mlad svet je tvoj. Svaka devojka je tvoja. Hrabrost je vrlina i nemoćnih, i taj njegov duh je bio takav. Bio je u pravom poletačkom nagonu. Bio je pravo osveženje za mene, razumete taj momenat, svaka devojka u godinama ga zna. Bila sam fina, godine jesu dale na mom iskustvu, uvek sam bila dama, taj termin i pravo značenje nosila sam duboko u sebi, i stalno sa sobom. To se i nekako sukobljavalo sa njegovom dečačkom energijom, raskalašanim stavom, blesavim imeperativima, ali bilo je zanimljivo. Moje visoko obrazovanje i ne toliko visoka štikla, on mlad zgodan, i pravo oličenje lepote. Nisam se zaljubila, ali sam se svesno prepuštala u srljanje.
Znala sam da sam mu jedno veliko iskustvo, jer je odrastao među nekim drugim mladim svetom koji se puno razlikovao od mojih vršnjakinja. Sve konce i sve kečeve u rukavu sam naravno držala ja. I to je i bio jedan među prvim predznacima da se vatra koja se ovako brzo rasplamsavala medju nama, još brže će i da se ugasi. Nije mi to prijalo, ali, sad kažem sebi ali. Zapitam se, zašto nekada namerno sve radim suprotno od onoga što znam da bi bilo ispravno. Bilo je lepo nepromišljeno i zanosno sve dok se nisam brecnula brižno za sebe. Upropastiću njegovu mladu dušu, ali ne i dalje sam bila tu. Dozirano još, još i još, se pretvorilo u preterivanje. Vodila sam računa o njemu u smislu, ne želim da ga povredim. Tamo gde sam ja davno ostavila svoj otisak, on tek korača. Ako mu ubrzam korak pasće, ako ga usporim otići ću. Sve je imalo i svoju poentu i svoj još jedan odgovor, i još jedno iskustvo.
Jedne večeri, izašli smo u klub, imao je svoj unutrašnji deo, i ogroman i prostran spoljašnji deo koji je plenio svojom dekoracijom za noćne pasionere. Tela su se zanosno njihala u duhu muzike. Na delu gde je bilo naše mesto i odmah sa moje desne strane, bila je to masa urbanih devojaka, ali ne po mom ukusu, tj. taj ukus nije bio ničiji. Možda sad i vređam reč “urbano“. Oskudno obučene, čak preoskudno za ovakav klub, ali i za bilo koji. Sem onih u kojima slobodno možeš da se baviš nekom vrstom prostitucije , koja i nije legalna kod nas. A ni takva vrsta klubova. Devojke su ličile na raspuštene “tigrice“, koje su u svoje kandže i pod svoje oko već polako nabacivale svoju metu. Bile su i slične hijenama i po tom pogledu koji je bio tačan, brz, opasan i ne naivan. Trudile su se mada da deluju samouvereno, od svega, najuvreniji je bio tigrasti komplet, ili već, kako bi okarakterisala nesto što nije ništa sakrivalo u duhu pritirane garderobe i sa modom klubskom nisam bila na TI. Nove Džejn u gradu u potrazi za svojim Tarzanom. Izgledalo je kao večnost od poslednjeg mog izlaska, šta se desilo u medjuvremenu, devojke su praktično postale prave nasilne grabljivice. Jedna plavuša obučena u zebrasti momenat na sebi, se približavala onome što je moje, htela sam da odreagujem i pokažem joj pogledom gde joj je mesto, ali me je još više prestravio prizor njegove vilice, koja se blagonaklono otembesila, devojka jeste bila zgodna ali i polugola, a TI SI SA MNOM HALO. Bila je odevena, ako i mogu tako reći u nešto što bih ja nosila kao donji veš, nešto poput trikoa za fizičko vaspitanje. Ranije se to nosilo. Doduše za čas u školi. Zašto sam ovoliko zalutala. I ta vilica, izbalavi mi tu pred mojom facom. Zanosna plavuša je bila sve što nisam ja, i mogu da se hvalim time. Bila sam u haljini koja je prekrila ramena sa ne izraženim dekolteom, ali kratka. Ranije je važilo pravilo kraća haljina bez dekoltea, i dublji dekolte sa dužom haljinom Danas očigledno pravila nema. Čak ni u naznakama. Lepo je videti mlado lice pored sebe, ali mlado lice koje balavi na pojavu zebrice i tigrice i bubamarice?! Tako su mi izgledale sve te Džejn u toj noći. Jezivi prizori. Uvek sam bila svesna i svoje pojave, i sebe i svojih postupaka. Moja svesnost o trenutnoj mojoj pogrešivosti je negde zakazala. Sebi sam dozvolila jednog nezrelog, nedovršenog muškarca. Dama je uvek dama.
Zato sada, ovog trenutka ustajem i odlazim, nestajem, nikada me nije ni bilo. Balavci su za tigrice, mekušci su za zebrice, ja sam za jednog zrelog Tarzana, tad mogu ja biti Džejn, ali prava sposobna Džejn. Ovo sve je kopija loše komedije. Samo moje ustajanje i moji odvažni pokreti bili su skuplji i otmeniji od svega što sam videla večeras. Odlazim. Bez Zdravo, bez išta samo Odlazim, sa velikim O.Što i govori dosta o mom dostojanstvu. Ne zelim da prevrćem svoje misli sa zašto, sa bilo kojim pitanjem. Samo odlazim. Svaki moj korak je bio još jedno više NE i NE i NE. Mladi neiživljeni muški skot. Sa lepim crtama lica, pa šta si očekivala. Tvoje vreme je zamrlo, iščezlo, nestalo. Devojke polugole, ma šta polugole, gole. Imaju li sve te mlade devojke roditelje. Gde su im očevi, znaju li da nekada uz sebe imaju i ponekog tatu. Dozivala sam taxi kao da je ceo klub jurio za mnom. Što dalje od mesta događaja. Što dalje od svega. Ova dimezija XGY strave i užasa, nisam bila deo nje, ne znam za nju, i nikada neću saznati, ne želim. 
On, tako divan i nevin moraće da zagnjuri još dublje u život, da bi znao da nije muškarac onaj koji zabalavi za zebricom, u prisustvu dame , već onaj koji stavi do znanja tigrici gde je njeno mesto, i bubamarici objasni gestovima ko zaslužuje da bude voljen i poštovan. Eh moje devojke, drage devojke i svi vi muškarci iz dimenzije X.
Pokrila sam se po glavi, u svom krevetu, želim i preko mi je potrebna opcija DELETE.
....nastaviće se....
