Варуфакис: „Црни генерали“ су 1967. користили тенкове, а сада нас странци руше преко банака
Нови програм помоћи за Грчку вредан 86 милијарди евра, ког су договорили Атина и њени европски партнери, заправо је нова војна хунта попут оне из 1967, рекао је бивши грчки министар финансија Јанис Варуфакис у интервјуу за аустралијски радио ABC.
„Ово је политика понижавања. Тројка се постарала да премијер Алексис Ципрас поједе сваку реч коју је изрекао кроз критике упућене њима (кредиторима) у последњих пет година, не само за ових шест месеци колико смо на власти”, рекао је он.
Варуфакис је споразум с кредиторима упоредио с Грчком војном хунтом из 1967, којом је уведена војна диктатура у тој земљи.
„У војној хунти су као оружје за рушење демократије употребљени тенкови, а сада банке, које су стране силе употребиле да сруше владу. Разлика је у томе што (кредитори) сада траже да преузму сву државну имовину”, рекао је он.
Споразум постигнут јутрос након маратонских преговора који су трајали целу ноћ садржи строге услове, укључујући резање пензија, подизање пореза и приватизацију која треба да донесе 50 милијарди евра у нови независни фонд из ког ће се, између осталог, докапитализовати грчке банке и отплаћивати нови зајам.
Предвиђено је да грчке банке буду докапитализоване са 25 милијарди евра из Европског стабилизационог механизма, што, иако је импресивна цифра, једва да је минимум који је банкама потребан, пише данас Волстрит џорнал.
Дата средства Атина би требало да враћа из фонда за приватизацију, мада је прилично нејасно како ће Грчка идентификовати, а још нејасније како ће по кратком поступку продати државну имовину вредну 50 милијарди евра коју треба приватизовати, пише амерички лист.
Варуфакис наводи да је могуће да ће Ципрас сазвати ванредне изборе, пре него што споразум достави на одобрење грчком парламенту, додајући да би био веома изненађен ако Ципрас буде желео да остане премијер.
Варуфакис је појаснио да је остао у добрим односима са Ципрасом и да је одласком са функције министра финансија желео да допринесе преговорима с кредиторима.
„Скочио сам више него што су ме гурнули. Ушао сам у канцеларију премијера на крилима победе „Не” (охи) на референдуму и са ентузијазмом, али сам одмах осетио дух резигнираности и негативну атмосферу, што је било у потпуној супротности са оним што се дешавало напољу”, рекао је он.
„Рекао сам премијеру: „Ако желиш да искористиш налет демократије са улица, рачунај на мене. Али ако осећаш да не можеж да се бориш са овим „Не” ирационалним предлозима европских партнера, ја ћу се тихо повући”, додао је Варуфакис.
Бивши министар признао је да се Атина спремала да почне да штампа драхме у случају да буде приморана да напусти еврозону.
„Као одговорна влада, знајући да постоји клан у еврогрупи који нас жели ван еврозоне, морали смо да мислимо о свему. Мали тим људи у тајности је радио на плану за случај изласка из еврозоне“, додао је он.
Варуфакис је у тексту за британски лист Гардијан током викенда навео да грчка финансијска драма доминира у медијским насловима већ пет година из једног разлога - због тврдоглавог одбијања кредитора да Атини дају суштинске олакшице на дуг.
Зашто се они, упркос здравом разуму, мишљењу Медународног монетарног фонда и свакодневној пракси у којој се банкари суочавају са притиснутим дужницима, противе реструктурирању дуга, пита Варуфакис у тексту, и додаје да се одговор на то питање не може наћи у економији, већ да он лежи дубоко у лавиринтима европске политике.
„Грчка је 2010. године постала несолвентна земља. За њен даљи останак у еврозони постојале су две опције: прва разумна, коју би препоручио сваки банкар - реструктурирање дуга и реформисање привреде; и токсична опција - повећање нових кредита ентитету пред банкротом, који се прави да је и даље солвентан“, написао је бивши грчки министар финансија.
Званична Европа је, како додаје, ставила спасавање француских и немачких банака изложених грчком јавном дугу изнад грчког друштвено-економског развоја.
