Царство трубе у брдској варошици
На 55. Драгачевском сабору трубача, од 3. до 9. августа, у такмичарском и слободном делу свираће укупно 55 оркестара
Гуча – Највећи народни окуп у Србији увек је делио судбину наше постојбине, али су се од 1961. године трубе ориле Гучом свакога лета без изузетка, и у доба и у невреме. Тако се Драгачевски сабор трубача већ сместио у традицију и српске народне обичаје, па дочекао 55. издање (од 3. до 9. августа). Овогодишњу приредбу отворио је потпредседник Владе Србије, уз поздравно слово и ракијску здравицу, крај бронзаног Споменика трубачу у средишту варошице.
Тако овде почињу сви сабори, пригодним беседама и лепим жељама, и ето нове прилике да се у Гучи опет окупе сабораши са свих континената, и бар на тренутак утекну од свакодневице која није свима благородна. У седам наредних дана брдска варошица на 328 метара надморске висине, са својих 1.768 становника, примиће стотину пута више гостију и бити царство трубачке музике, а ниједне друге.
– У варошици постоји 31 локал, од шатре до хотела, који се привремено или стално баве угоститељством и ономад смо се, на заседању свих људи који их воде, сложили да током 55. Сабора не пуштају народну или фолк музику, нити користе разгласе. Заједничка нам је жеља да, почев од овог сабора, вратимо трубу на место где се она припитомила 1961. године – каже за „Политику” Миливоје Доловић, заменик председника општине Лучани и председник Извршног одбора Саборског одбора.
Тако, после дугог низа година, у званичном програму 55. Сабора нема ниједног певача или какве естрадне марке. А крчмарима је остављено да бирају хоће ли одржати реч о несвирању друге музике или плаћати казне. А он су папрене: од 2.500 до 300.000 за угоститеље који на јавним површинама буду пуштали другу музику сем трубача, или од 2.500 до 500.000 ако за време Сабора поставе појачало или звучник у башти.
Доловић каже да посетиоцима Сабора ни ове године неће бити наплаћиване улазнице, док седмодневна пропусница за аутомобил у Гучи кошта 1.000 динара. Он наводи да ће у програмима учествовати око хиљаду музичара и чланова културно-уметничких друштава, и 55 трубачких оркестара, тачно колико Сабор има лета.
– Ту се мисли на 16 оркестара који ће свирати у сениорском финалу, 10 омладинских и 4 пионирска, и седам из иностранства који наступају ревијално. Поред тога, акредитацију за слободно свирање у Гучи добиће по два оркестра из пет предтакмичарских центара који се нису пласирали у финале. Ту су, даље, шесторица мајстора трубе који држе солистичке концерте и, наравно, оркестри Горана Бреговића и Сање Илића.
У финалу пионира (6. августа од 18 сати) свираће састави „Браћа Илић” (Пожега), Николе Крстића (Загужање), Александра Васиљевића (Прањани) и Мирослава Ђунисијевића (Ариље). После њих, у узрасту омладинаца, надметаће се капеле Дарка Станковића (Загужање), Николе Папића (Прибој), Данијела Лазаревића (Стубал), Александра Грујичића (Драглица), Милијана Алимовића (Прекодолце), Петра Милићевића (Костојевићи), Исидора Зећировића (Бојник), Стефана Марковића (Бајина Башта), Кристијана Трајковића (Загужање) и оркестар „Тимочки весељаци” (Књажевац).
Финале 55. Сабора заказано је за суботу, 8. августа у 21 сат на великој позорници поред Белице. За звање најбољих у Србији такмичиће се оркестри Саше Крстића из Загужања (трећи пут свира у финалу као капелник), „Новосадски трубачи” (1), Владимира Ивановића из Загужања (1), Ивана Јовановића из Ужица (3), Синише Станковића из Загужања (15), „Драгачевске трубе” Јовице Павловића из Гуче (5), Бојана Крстића из Владичиног Хана (10), Марка Трнавца из Мршеља (2), „Барка” из Књажевца (5), Радише Витезовића из Тубића (7), Ненада Младеновића из Врања (9), Мирољуба Кремића из Гостинице (5), Божидара Младеновића из Свилајнца (3), Љубивоја Диковића (5) и Јанка Јовановића (2) из Пожеге, „Кобра” из Пирота (1) и Марка Глигоријевића из Дуба (2).
Музика из флигхорни, тенора, басова и гочева за многе има нарочиту привлачност, па људи не жале трошка ни пута како би чули трубачке мајсторе. Иако Сабор још није ни почео у Гучи смо јуче срели једног младића из Барселоне који је овде дошао да би чуо оркестар Горана Бреговића, мада је тај концерт на распореду тек у четвртак, 6. августа у 23.30.
Шпанац се зове Исма Монфорт, слободни је фоторепортер, и покушаће да заради нешто чекајући да се на позорници појави „Оркестар за свадбе и сахране”. Кажемо му да и у другим капелама има врхунских музичара, трубача.
– Али, ја сам чуо само за Бреговића, остали ми нису познати – вели гост док опипава храстовог бубњара испред „Броћића авлије”, тек постављеног.
Реч је новој скулптури самоуког вајара из Шљивовице, Миладина Лекића (37), који већ неколико година прави оркестар за „Авлију”, дељући жилаве лужњаке. До сада је урадио скулптуре четворице трубача, високе по 2,7 метара, а пети је, ево, бубњар. Мало је нижи, јер клечи. Да би саставио велики храстови оркестар, Лекићу су потребна још двојица трубача и бар једна година рада.
– Бубњара сам тесао шест месеци, али напоредо са другим скулптурама. Трупац је био огроман, преко 2,5 кубика, а овако завршен тежи је од тоне, рачунајући и бубањ који сам додао накнадно – прича вајар за „Политику”.
Гвозден Оташевић
