Република Србска уз подршку Русије тражи враћање својих надлежности

05-08-2015 12:44:13 | | / vostok.rs |


САД су и званично потврдиле да им је циљ рушење Републике Српске. По речима амбасадора САД у Сарајеву Морин Елизабет Кормак, Дејтонски споразум и не треба да постоји, већ да је потребна ефикасна и функционална БиХ, а ефикасна и функционална БиХ по више пута исказаном ставу америчких дипломата је унитарна БиХ без Републике Српске.

Република Србска је планирала расписивање референдума о враћању отетитх надлежности од стране високих представника, а чији политички ангажман од почетка исказује политичке жеље и намере западних земаља.

Република Србска је по први пут од свог постојања учинила први званичан политичко-правни корак за враћање свих овлаштења и надлежности која су прописана Дејтонским уговором, а која су у већини случајева под претњом силе и принуде укинута од стране западних земаља. Наравно, не треба заборавити и све домаће политичаре који су били подложни притисцима те нису имали храбрости да јавности то и кажу. Оваквих политичара је било у свим политичким партијама (има их и данас), те се ниједна политичка партија не може похвалити да није допринела урушавању Републике Српске, односно укидању њених надлежности.

Из Министарства спољних послова Руске Федерације потврђено је више пута да је референдум у Републици Србској легитимно право. Поред тога руски амбасадор у Сарајеву Александар Иванцов је такође неколико пута поновио да је то легитимно право Републике Српске и да је то у складу са Дејтонским мировним уговором.

Опет, са друге стране имамо изричито противљење ЕУ и САД. Недавно је Руска федерација уложила и вето у СБ УН-у на британску резолуцију о Сребреници.

Више о овим питањима разговарали смо са војно-политичким аналитичаром, пуковником Гостимиром Поповићем

Колико значи отворена подршка Руске Федерације Републици Србској за враћање одузетих надлежности у односу на притиске и претње са Запада, односно „европских пријатеља“, а како их неки домаћи политичари називају?

- Када говоримо о односима Русије у региону, морамо сагледати да је тај однос увек био принципијелан, јасан и никада није изишао из оквира међународног права и добрих међународних односа. Када је у питању Република Србска и последње активности, имамо неколико момената. Први је, да су одмах, на најаву, не на одлуку, дигли дреку из Сарајева, ЕУ и САД, истичући да је то противдејтонски и да је то противуставни чин. Нико још није рекао који је то члан Устава прекршен и који је од докумената Дејтонско-париског споразума прекршен.

Дакле, по старом добром обичају, дижу медијску дреку и покушавају на тај начин да уплаше један део у Републици Србској, други део у региону и трећи део појединих чланица међународних организација и снага.

Када говоримо о активностима Русије, она је веома значајна и тренутно једина, и јавно каже управо шта се треба рећи, а то је да сваки народ има право на изјашњавање о свим питањима која су значајна за његов живот. Самим тим и Република Србска има право на то, а Русија то право није оспорила никоме, па ни Републици Србској. Русија је недвосмислено и јасно казала на свим нивоима, од МСП-а до амбасадора, да Република Србска има право на то. Друга веома принципијелна ствар од стране Русије је то да је саопштено да Република Србска има веома позитиван однос који се огледа у том да је спремна да разговара, али не под ултиматумима и не под принципом подвала. Пре четири године, када је тадашња висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност била у Бањалуци, требао је да почне дијалог о правосуђу и од њега се је требала направити још једна институција која би била на нивоу заједничких институција и потпуно ван ингеренција Републике Српске.

Дакле, Русија ради по једном поштеном принципу, мешународном праву, принципу права народа на доношење одлука из области које су значајне, а што ово итекако јесте. У томе можемо збиља видети да један од кључних стабилишућих фактора како у свету, тако и у региону јесте Русија.

Амбасадор Александар Иванцов се експлицитно изјаснио да је то суштинско право Републике Српске и да је то у складу са Дејтонским мировним уговором. Супротно томе, ЕУ и САД уз политичку галаму истичу да РС нема на то право. Такође, све политичке опције стреме ка ЕУ, а у сваком политичком потезу Републике Српске видимо прекор ЕУ, па чак и претње. Како се то може објаснити?

- Морамо рећи да је апсолутно јасно да овде нема ништа противуставно и противдејтонски, а да нивоу државне заједнице БиХ постоје заједничке институције. А, ако је нешто заједничко, Република Србска има пуно право да говори о ономе што њу интересује. Ту нема никакве дилеме да је то уставна и политичка категорија, као и универзалног права једног народа.

Међутим, када говоримо о стању у Републици Србској и о појединим политичким субјектума, морамо рећи да су многима од њих, ови из западних земаља, а поготово ови преко океана-Американци, завртали мишиће и неке друге делове тела веома чврсто. Они и сада раде у корист своје штете. Када би их неко ставио на детектор лажи видело би се да они у ствари веома добро знају шта је у интересу Републике Српске. Једноставно неки неће, а неки не смеју да кажу.

Читав тај однос појединих политичких групација на овоме простору је врло негативан према сопственом народу, а полтронски према и ЕУ и САД, што се касније може веома снажно обити од главу. И у наредном периоду имаћемо врло интензивну причу појединих опозиционих представника које ће пласирати неки медији који су у служби западних ментора, како је то неуставно, како је то непотребно. С друге стране, ако би неко само летимично прочитао Устав видео би да је то потпуно уставно и легитимно, те да народ има пуно право на изјашњавање о много мање битним стварима, а не о оваквом крупном питању.

Да ли је председник Републике Српске можда попустио услед неког притиска, ако је и био са Запада, јер се председник изјаснио да је спреман на компромис, а који се састоји од четири захтева који не садрже дефинисано референдумско питање. Четири тачке се више односе на детаље рада оспорених институција, а не о њиховој легитимности, а о чему би се и расписао референдум. У четири захтева се не помињу и закони наметнути од стране високих представника.

- Председник Републике Српске је под стравичним притиском и он сада покушава на сваки начин да у том притиску опстане. Многи нису запазили његове изјаве да је спреман да буде и жртва. Дакле, вероватно је запрећено од стране ових који прете са Запада и који се не либе тога. Он сада покушава у свему томе да нађе неки компромис и да покуша да на неки нечин дође до решења. Међутим, пратећи последње активности, он јасно и гласно каже да референдум остаје, а ако би чак ови прихватили ова четири услова или захтева које председник поставља, можда би то за почетак и имало неког смисла, да је то понудио неко пре четири године када је била прва прича о овоме, односно при доласку Кетрин Ештон – сви би прихватили обје ручке.

Међутим, сада је у питању много већи улог и у питању је нешто што значи опстанак народа на овом простору. И у том случају Председник у врелом политичком лету тражи најефикасније начине како да у свему томе плива. Поготово, када имамо ситуацију врло сложене правно-политичке процедуре где сада, и једни и други, захтевају заштите својих виталних интереса, а ту имају подршку међународних организација и снага. У складу с тим све, то ће се покушати отегнути. Неки који су критиковали да није дато време када ће се одржати референдум, једноставно су припремљени да критикују знајући да нико и не може да одреди време у овако флуидном правном-политичким процедурама за које се и не зна колико дуго могу трајати. Према томе, битно је да је одлука донета, да се испоштују сви кораци, а онда ће се на крају дефинисати и датум и питање, јер питање треба да дефинише Скупштина. Збиља су компликоване процедуре и у тим компликованим процедурама биће огромних притисака, претњи и изношења неистина како из кругова Брисела и Вашингтона, тако и домаћих кругова. Настаће једноставно море информација, тачније дезинформација, биће врло тешко наћи оно што је право. Покушаће се створити ситуација да се од дрвећа не види шума.

Могло би се рећи да је ово први стварни покушај враћања надлежности Републике Српске. Да ли овај процес треба изгурати до краја, а самим тим одупрети се притиску Запада, али све у складу са Дејтонским мировним уговором?

Паралелно са овим сада, било је вербалних покушаја враћања надлежности. Међутим, ово је први практични покушај враћања надлежности који је добио своју правно-политичку форму. Мислим да би требало у наредном периоду покренути и неколико других питања враћања надлежности. Тако би паралелно ишло више питања и на тај начин би се могли елиминисати ови негативни утицаји. Ако погледамо у Устав, у њему је само десет заједничких институција, а сада их има неколико десетина, ако не и стотину. Битно их је свести на тих десет или бар двадесет, па касније даље. Ово је први корак, а сваки дугачак пут почиње првим кораком. Важно је да се не стане са првим кораком. Треба да буде и други, трећи, пети и стоти, те на тај начин доћи до онога, да се врати оно што је једном врло непримереном силом отето.


КАТЕГОРИЈЕ