Веровања: Народ мудрији од науке
Зашто вековна веровања и обичаји нису случајност? Експерти: око Преображења киша суштински мења хемијски састав
Вековна народна веровања и обичаји, како је показало време - нису случајни! Док је неке чак и наука доказала, друга су још увек мистерија, али их потврђује народно искуство. Нико, тако, не може да оспори да од Ђурђевдана сунце гране, да је од Светог Илије - сунце све милије, а да се на Преображење “преобразе и камен у води и лист у гори”.
Стари Срби одвајкада знају да се од 19. августа никако не треба купати у рекама, језерима, јер се вода на Преображење мења. НАСА је недавно ту народну мудрост и научно доказала.
- У народу се овај датум обележава као прелаз из летњег у зимски период - прича Драгомир Антонић, етнолог. - Ваздух и вода постају хладнији, лишће почиње да жути и све у природи што је бујало полако вене. Од тада се не препоручује ни купање у рекама и језерима. Дуго је то сматрано чак и празноверјем, али је НАСА показала да је тачно! После вишедеценијских свемирских истраживања и анализа сателитских извештаја, стручњаци НАСА констатовали су да у ово доба године воде мењају свој састав и прелазе из базних у киселе.
Иако народно веровање не наводи разлоге због којих упозорава да нешто не ваља чинити, наш саговорник тврди да то није довољно добар повод да се таква веровања одбаце.
- Предање каже, а и искуство потврђује - ако је до Преображења било сунчано и топло, тог дана увек буде киша - каже Антонић. - А ако је било кишовито, 19. августа ће гранути сунце. Ево тако је било и пре неколико дана. И не само то, после Преображења, ма колико да у неродном периоду буде топло, нема више тропских врућина. Штавише, ако је до тада вода на купалиштима била бистра, тог дана обавезно се замути.
Да није бесмислено народно веровање да се на Преображење не ваља купати, стигла је научна потврда. Сателитска мерења активности Сунца потврдила су тачност србског народног календара и изреку да се на Преображење мењају гора и вода. Подаци са свемирских сонди показују и да се датуми наших највећих верских празника поклапају са годишњим Сунчевим електромагнетним циклусима који изазивају највеће метеоролошке промене у Земљиној атмосфери.
- Наука је сада, заправо, потврдила све оно што људи вековима знају - каже Драган Јацановић, археолох Народног музеја у Пожаревцу. - У питању је народно знање о времену и календару, старо 8.000 година, а не празноверје. Наши преци живели су и понашали се у складу за тим календаром и датумима. А резултати истраживања Руске академије наука објаснила су зашто је народ био у праву да се не треба купати на Преображење у рекама и језерима. У недељи око Преображења киша суштински мења хемијски састав.
Како наш саговорник каже, показује се да у капима кише од Ђурђевдана до Преображења преовладавају тешки хемијски елементи који долазе са наше звезде као млаз елементарних честица. Такозвани Сунчев ветар. После Преображења концентрација тих елемената нагло се смањује и киша од благо киселе, постаје неутрална.
- Технологија је дала и научну подлогу епским стиховима у којима је “Ђурђев данак - хајдучки састанак”, јер баш у то време редовни електромагнетни циклуси на Сунцу изазивају загравање северне Земљине хемисфере на којој се налази Србија - каже Јацановић. - Сретење је у народу познато као тренутак када се сусрећу зима и лето, а дијаметрално је супротан Преображењу. Тада се завршава први полугодишњи циклус и почиње други. Празник Цвети, који је у недељи пре Ускрса, веома је, рецимо, важан за пољопривреднике. Народ је одувек знао, да без обзира на временске прилике, никако не треба сејати пре Цвети.
Остаје тајна, међутим, како су наши преци без најсавременијих мерних инструмената и сателита, могли да знају све то, као и за процесе на Сунцу.
СА КОЛЕНА НА КОЛЕНО
* Увек су, сматрају стручњаци, постојали даровити и радознали појединци који су посматрали и успевали да пронађу неку везу између природних појава и дешавања у свакодневном животу.
* На основу тога, многи од њих су извлачили закључке, углавном исправне, и саопштавали их другима. Сазнања су се, затим, ширила и преносила.
САН ПОД ОРАХОМ ОПАСАН ЗА ШТИТАСТУ ЖЛЕЗДУ
Вишевековно је и веровање да није добро заспати у хладу ораха - подсећа Антонић. - Медицина је тек у 20. веку доказала да стабло, лишће и плодови ораха обилују јодом и да дуготрајан или вишегодишњи боравак у његовој близини изазива поремећај рада штитасте жлезде. Народно веровање је, такође, да постоје особе које имају “зле очи” и да они могу урећи друге, нарочито бебе, невесте и труднице.
Према речима нашег саговорника, медицински часописи су последњих деценија препуни чланака о онима који шире “негативну енергију” и чије присуство и поглед изазивају напетост код неких људи.
- Научници, односно психолози и лекари, ове појаве данас називају различитим именима. Када описују стање, оно се у потпуности поклапа са народним веровањем - указује Антонић.
