ЗАШТО ''ГЛАС ХОЛМИЈЕ'' ?

03-10-2013 07:13:13 | | Горан Киковић/ mojenovosti.com |

У временима поремећеног система вриједности, кад носиоци новог глобал-ног поретка настоје да традиционалне културне и историјске вриједности потисну у страну и умјесто њих на видно мјесто истакну нешто што нема додирних тачака са урођеном духовном снагом и традиционалном културном и научном баштином нашег нашег народа, група скромних и вриједних ентузијаста, окупљена око Србског историјско-културног друштва „Никола Васојевић“ одлучила је да покрене часопис „Глас Холмије“, како би дала допринос очувању свега напредног, по чему смо се кроз вјекове препознавали у цивилизованом свијету. Познато је да се некада област око ''свете'' васојевићке планине Ком, гдје живи највеће србско племе, називала Холмија, што нас је и опредијелило да наш часопис штампамо под тим именом. Учинили смо то убијеђени да је управо Ком, тај див међу планинама, давао горштачку и интелектуалну снагу србском народу овога краја, потребну да би се опстало на овим просторима и одољело бројним ударима различитих завојевача, који су настојали да поробе поносно Васово племе и избришу га са мапе живих. Тим прије, јер је Холмији као држави односно кнежевини ударио темеље и један од најобразованијих Васојевића кнез Никола Милошевић Васојевић, познат као Никола Конзул, кога је 30. маја 1844. године насилна смрт претекла да своју замисао спроведе у дјело. Настојаћемо да се између корица овог часописа нађе све оно што завређује пажњу са жељом да, између осталог, као будни хроначари свога времена, одбранимо србски језик и ћирилично писмо, које је вјековима постојало на ''светим водама'' Лима. Исто тако, тежићемо да кроз писани траг саопштимо и сачувамо научну истину о нашем вјековном трајању, увијек се држећи гесла: “Будимо добри потомци, да не обрукамо честите претке“.
Зато вас уважени читаоци, овим путем, позивамо на сарадњу, убијеђени да ћете подржати наш подухват, како би заједнички одговорили постављеном задатку. Ваш суд и сугестије биће главне одреднице нашег будућег дјеловања, јер ''глас народа је Божји глас'' кога треба уважавати, онако како су Васојевићи уважавали и у својим срцима носили аманет прадједовски, јер само уњему станује нада за неко боље сјутра. На путу до тог бољитка потребна су нам оштра пера и пуно духовног мастила, које ће оставити трајни запис јачи од огња и мача, који виси над нашим главама. Увјерени да је Бог Васојевићима и у овим тешким вренемим тако нешто и подарио нудимо вам „Глас Холмије“ или боље речено „Глас истине“, у нади да ће завриједити вашу пажњу и интересовање.