Путин: За мигрантску кризу су крива западна наметања исламском свету
Криза с мигрантима у Европи била је „апсолутно очекивана“, Русија је на то упозоравала више пута, изјавио је председник РФ Владимир Путин, одговарајући на питања новинара током рада Источног економског форума у Владивостоку.
Од почетка 2015. године на територију ЕУ стигло је најмање 340 хиљада миграната. По мишљењу аналитичара, ситуација с илегалним имигрантима у овом тренутку у земљама ЕУ представља најгору кризу с расељеним лицима од Другог светског рата. При том, унутар ЕУ не постоји консензус о томе како решити тај проблем.
„Ми у Русији, и конкретно ваш слуга покорни, неколико пута смо говорили да ће настати проблеми великих размера уколико наши такозвани западни партнери буду спроводили ту погрешну, као што сам увек говорио, спољну политику, нарочито у регионима муслиманског света, у регионима Блиског истока, у Северној Африци, коју они воде практично до сада“ - казао је он.
„Каква је то политика? То је наметање својих стандарда, не узимајући у обзир ни историјске, ни верске, националне, културне специфичности тих региона…. То је, наравно, пре свега политика, наших америчких партнера. Европа слепо прати ту политику у оквиру такозваних савезничких обавеза, а затим сама и сноси терет“ - истакао је руски председник.
Портпарол Беле куће Џош Ернест јуче је изјавио да је Вашингтон „спреман да пружи ЕУ техничку помоћ“ за решавање проблема с мигрантима. На питање да ли су САД спремне да приме избеглице на своју територију, Ернест је рекао да „нема ништа да изјави у овом тренутку“. По његовом мишљењу, „земље ЕУ имају довољно могућности да самостално реше тај проблем“.
Како истиче Путин, људи беже из Сирије не од режима Башара Асада, већ од терориста из Исламске државе:
„Наравно, ми знамо да постоје различити приступи догађајима у Сирији. Узгред, људи не беже од режима Башара Асада. Они беже од Исламске државе која је заузела територије, укључујући значајне територије у Сирији и Ираку. Просто, она тамо дивља. Зато људи и беже оданде“ - казао је он.
У Сирији од марта 2011. године траје оружани сукоб, услед којег је, према подацима УН, погинуло више од 220 хиљада људи. Против владиних снага боре се одреди бојовника који припадају различитим формацијама. Најактивнији су бојовници из екстремистичких групација Исламска држава и Џебхат ан-Нусра.
Одговарајући на питање - да ли је Русија спремна на војну операцију против Исламске државе у случају формирања коалиције, укључујући пребацивање ваздушних снага - шеф руске државе је одговорио да је за сада рано говорити о учешћу Москве.
„То је посебна тема и видимо шта се тренутно догађа - америчка авијација изводи неке нападе. За сада ефикасност тих ваздушних напада није висока. Преурањено је говорити о томе да смо спремни данас то да урадимо. Међутим, ми ионако пружамо Сирији прилично озбиљну подршку и техником, и обуком војника, и нашим оружјем“ - казао је Путин.
Он је, подестивши на војне уговоре које су закључили Москва и Дамаск, нагласио да се сви реализују.
„Ми разматрамо различите могућности, али засад то о чему ви говорите није на нашем дневном реду“ - истакао је руски председник и додао да ће се Русија консултовати са Сиријом и другим земљама у региону.
По његовим речима, он је лично разговарао о стварању међународне антитерористичке коалиције с америчким председником Бараком Обамом, као и са председником Турске, с државним врхом Саудијске Арабије, с краљем Јордана, с председником Египта и другим партнерима.
Путин је, одговарајући на питања новинара, изнео и своје мишљење о ситуацији у Украјини и, конкретно, о уставним реформама које спроводи Кијев. Он није желео ништа да прогнозира, само је истакао да промена Устава Украјине треба да се изведе у дијалогу с Донбасом, али се то засад не догађа.
Према минским споразумима, уставна реформа која ће узети у обзир интересе Донбаса треба да се изврши до краја 2015. године.
Врховна Рада Украјине је у понедељак прихватила у начелу измене Устава које узимају у обзир децентрализацију. Измене Устава Украјине треба да укључују децентрализацију власти и законско потврђивање посебног статуса „појединих делова Доњецке и Луганске области“.
„Желим да напоменем да мински споразуми предвиђају измене Устава Украјине, али оне треба да буду изведене у оквиру дискусије и дијалога, у сагласности са Донбасом, с територијама непризнатих република ДНР и ЛНР. Ништа такво, нажалост, актуелне власти у Кијеву не предузимају и никаквог усаглашавања тих измена украјинског Устава нема“ - казао је Путин.
Он је нагласио да се не испуњавају четири услова решавања политичким путем. При том је додао да ће развој ситуације у Украјини зависити од тога колико дуго ће Украјинци „трпети те баханалије“.
„То што је Украјина стављена под спољну управу, што се на кључним функцијама у влади, а сада већ и у кључним областима, налазе странци - то је, по мом мишљењу, увреда за украјински народ. Шта, да ли то у Украјини нема честитих, поштених људи и способних руководећих кадрова? Наравно да има“ - нагласио је руски председник.
Он сматра да недавни немири испред зграде Врховне Раде у Кијеву немају никакве везе са гласањем о Уставу Украјине, пошто су те измене декларативне природе.
„Што се тиче тих трагичних догађаја, сматрам да то ни на који начин није повезано са изменама устава, зато што је све што се данас предлаже као измене декларативне природе, и, фактички, не мења структуру власти у Украјини - казао је Путин и додао да се „измене устава користе искључиво као повод за заоштравање политичке борбе за власт“.
Путин је, одговарајући на питања новинара, прокоментарисао генералну економску ситуацију у земљи, истакавши да руска влада има на располагању још цео низ мера за помоћ руској привреди.
Рубља је после пада цена нафте, које су достигле најнижи ниво у последњих шест година, оборила нове негативне рекорде од почетка године - долар се пео на више од 71 рубље, а евро - више од 83 рубље.
„За нас у томе нема ничег необичног. Ми смо већ били у таквим ситуацијама 2008. и 2009. године, па и у ранијем периоду, такође. Сет мера за пружање помоћи привреди и бизнису постоји, питање је само које инструменте укључивати и у којој мери“ - рекао је руски председник.
При том, он сматра да ничег драматичног нема ни у садашњем нивоу цена нафте, а а берзанске корекције су биле очекиване. Председник Русије је додао да на цене нафте утичу, између осталог, и превелика експлоатација и излазак нових „играча“ на светска тржишта.
„Али, по мом мишљењу, све је то природни процес. Светска привреда, укључујући енергетски сектор, треба да се развија природним путем, да се налази у нормалном стању, а не под притиском неких спољних или политичких фактора“ - казао је руски председник.
С обзиром да државни буџет зависи од цена нафте, шеф руске државе је подржао прелазак на једногодишњи буџет и најавио да ће замолити парламент да подржи тај предлог.
„Сматрам да је апсолутно оправдано то што влада прелази на једногодишњи буџет, зато што нам је тешко да одредимо, вероватно и немогуће, како ће се понашати светска тржишта у савременим условима, како ће се то одражавати на буџетске приходе“- рекао је Путин новинарима.
Он је поново нагласио да и у оваквим економским условима власти извршавају све социјалне обавезе.
Читајте више наУкрајина и Новорусија из минута у минут
КАТЕГОРИЈЕ
