Налазите се на страници > Почетна
> Магазин > Култура > У Беранама обиљежена годишњица погибије краља Александра
У Беранама обиљежена годишњица погибије краља Александра
У оквиру дана сјећања на српске јунаке и добровољце ,јуче је у Беранама обиљежена годишњица погибије краља Александра о њему и тим догађајима су говорили Горан Киковић,предсједник Удружења ратних добровољаца и Раслав-Ћиро Бабовић, предсједник Удружења Васојевића за Беране и Андријевицу. Киковић је подсјетио на дан кад је прије 79. Година убијен у Марсељу 1934. И истакао да је Краљ Александар I Карађорђевић (1888-1934) урадио 1929.пут Берана Бијело Поље,као и многе грађевине у Беранама су подигнуте у доба краљевине и србски народ Васојевић му је у знак захвалности исте те 1929. године подигао споменик. Међутим споменик је био запуштен па су га власти и зуб времана уништили.
Том приликом изговорио је, између осталог, и сљедеће:
''Поштовани пријатељи,
''бесмртност заслужују само велики људи, који своме народу остављају доброчинства'',
јесу ријечи које су уклесане на спомен-плочи овог споменика, којег данас са посебним пијететом и узбуђењем помињемо.
Краљ Александар I Карађорђевић рођен је у Црној Гори, на Цетињу, 1888. године, син је краља Петра Карађорђевића и Зорке Петровић, кћерке кнеза и краља Николе. Живио је и школовао се у Женеви и Петрограду, а као школовани официр активан је учесник првог и другог Балканског рата и Првог свјетског рата. Управо пред см Први свјетски рат постаје регент и тако његово фактичко управљање земљом и вршење власти траје пуних 20 година. Био је краљ Србије, краљ Срба, Хрвата и Словенаца, а 3. октобра 1929. државу је назвао јединственим именом: Краљевина Југославија.истакао је Киковић
Краљ Александар је високо цијенио Васојевиће и њихов допринос у борби за ослобођење и уједињење, што најбоље говори податак да је са простора Васојевића златну Обилића медаљу за храброст добило 196 учесника, сребрну 765, а медаљу за ревносну службу 96, што чини укупно 1057 одликовања. Колико су Васојевићи цијенили и поштовали Краља говори податак о томе да је, 9. октобра 1934., када је убијен, ''плакала цијела лимска долина''. Било је и црних барјака на појединим кућама, а многи су црногорске капе са четири оцила носили са црним флором. Васојевићи су били дубоко свјесни кога и шта губе... ''
Потом је о краљу говорио и Раслав Ћиро Бабовић који је рекао
Краљ Александар је био државник, војсковођа, ослободилац, ујединитељ, европејац, миротворац, ријечју велика личност свога времена и као такав засметао је фашистима и Хитлеру, који 9. октобра 1934. извршише на њега атентат у француском граду Марсељу. Овај споменик је народ Полимља подигао давне 1929. у част пуштања у саобраћај пута Беране- Бијело Поље, чему је претходила његова посјета Васојевићима и Црној Гори 1925. године. О његовој посјети Васојевићима подаци говоре да су краља у свим мјестима кроз које је прошао дочекивали угледни прваци и домаћини тога времена. На Чакору га је између осталог поздравио народни посланик и учитељ из Велике Новица Поповић. У Андријевици га је дочекао Ђукан Вулевић, учитељ из Трешњева, са својим ђацима и тражио изградњу нове школе у Трепчи, што је и учињено. Беране је посјетио 17. септембра 1925. у пратњи Марка Цемовића и других великодостојника. Приликом доласка у манастир Ђурђеви Ступови дочекали су га поздравним говорима игуман Јосиф Лекић и професор и књижевник Драгиша Боричић. На славолуку постављеном на улазу у Беране били су исписани стихови ''Родна груда лозе славне, колијевка вожда дједе, стољећима чекала те, Краљу славе и побједе''. Приликом те историјске и, испоставиће се, и једине посјете србског краља Црној Гори до данас, истицано је са радошћу и поносом поријекло Карађорђевића из Васојевића. Занимљиво је да је на примједбу једног угледног домаћина ''зашто Васојевићи немају посланика у скупштини Југославије'' краљ одговорио ријечима ''шта ће вама посланици, ви имате краља!''. Много година касније Радован Бећировић Требјешки, познати гуслар и пјесник, сликовито је стиховима приказао и доказао поријекло Карађорђевића: ''...Кад погледаш на Васојевиће, ту је било Карађока биће, одатле му света лоза ниче, те се њиме покољења диче''.
