ЦРЊАНСКИ И СЛОВАЦИ (3.)

14-10-2013 08:28:47 | | / mojenovosti.com |

Поводом 80. годишњице објављивљивања у листу „Време „ путописне репортаже Милоша Црњанског о Словацима из Старе Пазове под насловом „Не зовите их Тотовима, нити њину децу Тотицама, браћа су нам то, Словаци“.


У мемоарској прози „ Код Хиперборејаца „ коју је наш велики кљижевни стваралац писао у Риму 1940.док је службовао као аташе за штампу при Посланству Краљевине Југославије у Италији,у неколико наврата се сећа лекара др Владе Вереша, Словака из Старе Пазове, кога назива својим пријатељем.

У путописној репортажи о старопазовачким Словацима коју је Црњански објавио у београдском листу „Време „ 22. септембра 1932. г.“поводом оснивања Словачке матице и избора словачког бискупа „ репоретр велику пажњу (и простор) посвећује др Влади Верешу, најугледнијем Словаку„Пазовљанину „ кога је представио као брата покојног словачког бискупа Вереша, великог Југословена.

Болесници не треба ништа да питају, треба да се лече

У књизи„Код Хиперборејаца „ у поглављу „Самсон у вароши Лунд“ осам година након борвака у Старој Пазови, сада у Риму, кад је „рат и за Италију близу“ а „у рату све болести, зачудо, престају,“ Црњански се уочи једног специјалистичког лекарсог прегледа сећа доктора Вереша.

„Зашто питам? Болесници не треба ништа да питају.Треба да се лече...

Кажем, питам само зато, што имам пријатеља,лекара, у месту које се зове: Пазова. Он ми је причао, како је једном сељаку рекао да пије само млека,и како му се тај сељак, после две године, сасушен кост и кожа,вратио, вичући са врата :“Докторе,не могу више.“ Ја не верујем у лекове.Само у Сунце „.

Онај мој пријтељ, лекар у Пазови, живи паментије од мене у Риму

У истом поглављу у прози „Код Хиперборејаца „, у страху од болести и смрти, Црњаски се још једном сећа свог пријатеља, лекара из Старе Пазове:
„Ниједан човек није отишао даље од својих брига, и ниједна рука даље од оне, која људске болове ублажава.Онај мој пријатељ, лекар у Пазови, Вереш, има право.Лечи сељаке кад окилаве и помаже Тотицама на порођају.Он живи паметније од мене у Риму“.

Словачка породица Вереш из Старе Пазове дала истакнуте интелектуалце, дипломате
Породица доктора Владе Вереша из Старе Пазове дала је истакнуте интелектуалце.

Његов брат је, као што Црњански подсећа, био бискуп словачки и велики Југословен.Оба сина др Владе Вереша су такође занаменити интелектуалци и јавне личности. Саша Вереш, који је рано прешао у Загреб,био је познати писац и путопсиац, полиглота, ерудита, блиски сарадник Миросава Крлеже у Лексигофаском заводу.

Други син, др Милан Вереш који живи у Прагу, познати је дипломата у бившој Југославији, амабасадор СФРЈ у Москви од 1986-1991, а диплоамтску каријеру наставио је и његов син Владимир Вереш,бивши амбасадор СРЈ, одноно Србије у Прагу.

Моја мила Словачка

О својој љубави према Словацима и Словачкој Црњански пише на страницама мемораско-путописне књиге „Код Хиперборејаца „.

У поглављу које носи наслов „Фотеља из „Hotel de Russie „у којему уплашено и узбуђено одсликава атмосферу која је захватила цео Рим, па и један интелектуални круг у коме се кретао као дипломатски службеник нашег посланства, у време кад је Хитлер покоравао једну по једну земњу у Европи, Црњански бележи :
„Затим је дошао ред на Чешку и моју милу Словачку.“ Посетио је свог колегу, у чешкој амабасади.

Њитра, мила Њитра

„Он онда љутито прича да их Словаци издају.Шурују с Немцима. Шта кажем на то?
Тужи се на своју браћу Словаке и грди их.Пита јесам ли био у Словачкој? Одобравамо ли то што Словаци раде?

Био сам у Словачкој, кажем.Играо сам (фудбал, јер Црњански је био и фудбалер,примедба Б.Р.) у Турчинском Светом Мартину.Певао сам песму,“Њитра, мила Њитра „.Шта имам да одобравам или не одобравам?Мене не питају.Питају Папу“.