КОЖИКОВ “ВАВИЛОН “БЕЗ КОНКУРЕНЦИЈЕ
На 44. смотри позоришних друштава Словака у Војводини, која је под називом „Позоришне ловорике „ (44.диваделнy варин) од 4.до 13. октбра одржана у Старој Пазови, изведено 14 представа из 13 војвођанских места у којима живе припадници словачке националне мањине:Пивница, Селенче, Бачког Петровца,Новог Сада, Лалића,Бачке Паланке,Падине, Ердевика,Војловице,Кулпина,Кисача,Ковачице и града домаћина (две преставе) .
Вавилон најбољи у четири категоријe: најбоља представа у целини, редитељ, композитор и сценски покрет
Жири је за најуспешније сценско остварење на 44. Словачким позоришним ловорикама прогласио представу „Вавилон „, кореодрамски ауторски пројекат сценаристе, редитеља и кореографа Мирослава Кожика који је и најбољи редитељ смотре и композитора Мирослав Бакоа, (награда за најбољу оригиналну музику у представи), а награђен је и за сценски покрет. Прпјекат је оставрен у копродукцји СКУД“Чмелик“ и АП „ВХВ“ из Старе Пазове.
“Вавилон “ће представљати позоришна друштва Словака у Војводини на традиционалном фестивалу “Сценса жетва “ (“ Сценицкје жатве “) која се сваког пролећа одржва у Мартину, Словачка Република .
Најбоља сценографија је Борборе Јелисове (“Негативци “Романа Олекшака из Бачког Петровца, изведени у режеји Ивана ХансманаЈесенексог,) док је награда за костимографију припала Александеру Бакоу, редитељу педставе “Погреб” Ивана Холуба коју је играло АП “Зволен “из Кулпина.
За најбољу глумицу проглашена је Ана Канашова која је тумачила насловну улогу у представи “Драга наша прпофесорка “Људмиле Размовске коју је на сцену СКУД-а “Херој Јанко Чмелик”у граду домаћину поставила Аничка Балажова, иначе кћерка награђене глумице. Награда за најбољу мушку улогу отишла је у Пивнице Јану Кмећку за за изванрдно глумачко тумачење лика Томаша у ауторском пројекту “Ко од кога “ Катарине Мишкове Хитзингерове.
Жири у комне су били Мирослав Бенка, свестрани позоришни стваралац (сценариста, глумац, редитељ, аутор тотал-дизајна), и глумице Моника Нецпалова из Словачке и Александра Плескоњић Илић, из СНП Нови Сад, додлеио је и више диплома и похвалница за глумачка остврења.
Имајући у виду да је сценским резултатом “Вавилон” био за три копља изнад свих осталих 13 представа, жири није вршио рангирање осталих учесника, нити је неку представу свсртао на друго или треће место, иако је према пропозоцијама то могао да уради, као и да не уради, па се определио за ову другу солуцију.
Пошто је “Вавилон “ проглашена за најуспешније позоришно оставрење на летошњем „Фестивалу фетивала“ у Требињу на коме су учестовале по две првопласиреане представе са републичкх фестивала Црне Горе, БиХ и Србије,“ освојивши чак пет од укупно седам златних маски (за представу у целини, режију, музику, сценогтафију и костиме), ставралачки колекетив СКУД „Херој Јнако Чмелик „ са својим „Вавилоном“ наступа под слоганом :“Најбољи у три државе.Стварно најбољи!“.
Наступиле све три сцене ВХВ:из Старе Пазове, Бачког Петровца и Ковачице
На 44. „ позоришним ловорикама „ поред старопазовачке сцене која носи име једног од највећих словачких драмских писаца свих времена, старопазовачког евнагелистичког свештеника Владимира Хурбана Владимирова (1884-1950), одомаћеног као ВХВ,по коме су дибила име и аматерска позоришта из Бачког Петровца и Ковачице, наступиле и остале две сцене ВХВ :из Ковачице са представом „Женидба и удадба „ Јована
Стерије Попвића коју је сценски уподобио познати беогардски глумац комичар Миленко Павлов и из Бачког Петровца са „Негативцима „ Романа Олекшака у режији Ивана Хансамна Јесенског, професионалног редитеља, Петровчанина који живи и ради у Словачкој.
Од осталих учесника треба поменути трупе које су досада побеђивале на овој најзначајнијој годишњој манифестацији културне самоделаности Словака у Србији.
Аматерско позориште (АП) из Кисача (приказало „Савршено венчање „ америчког аутора Робина Ховда у режији Јана Привизера,)док је трупа Зволен из Кулпина одиграла „Сахрану „, Ивана Холба, популарну словачку комедију из народног живота у режији Алексанадра Бакоа, победника на фестивалима драмских аматера Србије у Кули.
АП Нова сцена из Падине представила се „Недељом“Лаца Кората у режији Жељка Мрушњика,докје је АП“Јанко Чеман „ из Пивнице пред старопазовачком публиком и жиријем показао ауторски пројекат Катарине Мишик Хицингер „Ко од кога“.
Поред „Вавилона „,СКУД „Чмелик“ из града домаћина имало још једног свог представника на овој смотри :драму“Драга наша професрорка „Људмиле Разумовске у инветивној режији Ањичке Балаж,младе професорке физичке културе у локалној основној школи.
Ова представа, у којој иначе главну улогу игра редитељкина мајка, запослена као куварица у дечјој установи , је била другопласирана на фестивалима у Иригу и на недавно одржаном у Јаша Томићу.
Велика заступљеност савремених словачких драмских аутора
44. словачке позоришне ловорике разликују су од свх досадашњих 43 пре свега по репертоару чија је основна карактеристика доминација савремних драмских писаца из Сковачке:8 од укупно 14 аутора (ијош два аутора Словака из Војводине) .
На снотри су извдена дела само четворице аутора ван словачког драмнског круга, што досад никад ње било забележено :Јован Стерија Попович, Србин, (Жебидба и удадба, Ковачица),Дарио Фо, Италијан (Не могу да платим, нећу да платим,Војловица) , Људмила Разумовска, Рускиња (Драга наша професорака, Стара Пазова) и Робин Ховд, Американац(Приказ инсебације “Савршено венчање,” Кисач).
Игране су представе по делима следећих савремених словачких драмских аутора (осам из Словачке и два из Војводинбе) :Мирослав Кожик (Вавилон, Стара Пазова ),Јан Хрубик (Љубав или нешто друго,Нови Сад) и Танго Милардо,(Лалић); Роман Олекшак (Негативци, Бачки Петровац);Ладислав Нађаши-Јеге (Мали опанци св. Флоријана,Селенча) ;Елена Хожан,Бачка Паланка (Живот је чудо,Бачка Планака) ;Катарина Мишик Хицингер (Ко од кога, Пивнице);Лацо Керата (Недеља, Падина) ; Петер Пишчанек (Догађај(?!) Људевита Двонча, Ердевик, роман драматизовала редитељка Ана Ковар) ,
Смотра се редовно одржава сваке године почевши од 1969.
Прва смотра драмског ставралаштва војвођанских Словака одржана је 1969. и од тада се редовно одржава сваке гоидне, и то у различтим местима.
Првих десетак година ниједну представу на овој смотри није режиаро редитељ Словак из Војводине са завршеном позоришном академијом или факултетом, јер их није ни било.
Први Словак из Војводине, школовани редитељ је Љубослав Мајера из Бачког Петровца који је пре две године обележио шездесети рођендан и 35 година позоришног, како је неко рекао на прослави његовог јубилеја, „чинодејствовања“.
Поводм јубилеја Љубослава Мајера, професора режије на Акадмеији уметности у Новом Саду и у Словенској Бистрици, обележеног под слоганом“Само је љубав мера за меру-за Мајеру“,издата је монографија „Мајера „ чији је аутор Павел Маћух, новинар и глумац.
Уз Мајеру, најпозантији порофесионални словачки позоришни ставралац је Мирослав Бенка (Ашања, 1956) који је поред глуме на Акадмији уметности у Новом Саду, дипломирао и режију на Факултету драмских уметности у Беогарду и данас важи за јендог од најкреативнијих редитеља у Србији, посебно у жанру невербалног театра у којему је заокружио свој кореодрамски циклус у који је је сместио пет прстенастих представа покрета на сценској „руци“под називом „Хлеба и игара“, а у којима је он писац сценарија, редитељ и аутрор тотал дизајна.
Велика је срећа за драмске аматера, глумце и режисере, што су на овим, 44. ловорикама имали могућност да учествују у позоришним радионицама које организпвао и водио Бенка, иначе и члан жирија ове смотре.
Поред Мајере и Бенке, позоришни живот војвођанских Словака последњих деценија обогатили су дипломирани редитељи Јан Макан, Јан Чањи, Иван Хансман Јеснеки као дипломирани драматург који често режира, Владислава Фекете.
Стогодишња традиција позоришног живота овдашњих Словака, врхунска сецнска остварења које су последњих година постизале њихове аматерске трупе на Војвођанском, (Стара Пазова), Реубличком (Кула) и Југословенском фестивалу (Требиње) , као и велики број креативних, школованих, редитеља, а посебно талентованих глумаца, определило је Извршно веће Војводине да у марту 2003.оснује професионално Словачко војвођанско позориште у Бачком Петровцу. (Тада је основан у Русински професионални театр „Ђађа“ у Руском Крстуру и Румунски у Вршацу)
Осим њих, зрењу сценског израза у словачким аматерским позориштима, у многоме су допринели, даровити, образовани, маштовити редитељи који и без формалних диплома припремају представе са креативним глумачким ансамблима освају највиша признања код нас и у свету, обогаћујући укупан наш позоришни живот.
Међу њима је свакако најистакнутији ветеран сцене Федор Попов из Падине, затим глумац и редитељ из Старе Пазове Александер Бако, Јан Кмећко из Пивнице, Јан Привизер из Кисача, па све до најмлађих позоришних ставралаца: Дануше Хријешик из Ковачице, Ане Ковар из Новог Сада, Мирослава Кожика, Ањичке Балаш и Мирослава Бакоа, композитора, из Старе Пазове.
