Тајна из Архива Србије: Хороскоп Кнеза Милоша

13-09-2015 12:40:27 | | / vostok.rs |


Чудноват детаљ из живота овог владара до кога нас је одвео загонетни број скривен у исцртаним пољима, сликама и речима на пожутелој хартији, досад је непознат историчарима…

Tајанствени документ! Довољне су само те две речи да човеку заголицају машту. Сиви и досадни зидови свакидашњице се губе, а пред очима се већ указује трошна мапа закопаног блага, случајно нађена у испражњеној боци рума на каквој забаченој плажи, уз наплавине и сасушену морску траву. Или, пак, ишчезли тестамент који испада из расушених корица неке занемарене, дебеле, прашњаве књиге и мења судбину читаве породице. Из пукотине у зиду рушевног замка провирује пергамент с неразумљивим алхемичарским рецептом; шкриња на тавану чува свежањ пожутелих, заборављених писама– сведочанства једне узавреле, страсне љубави; у постави излизаног капута од твида, на бувљаку, можда чами шифровани шпијунски извештај због кога су падале главе? Да не причамо о скривеним државним документима, који – закључани у металним сандуцима – још чувају тајне планове некадашњих моћника, скривене клаузуле међудржавних уговора, мрачне политичке завере...

А ти тајанствени документи, дабоме, обично су још и шифровани, или их треба држати уз пламен свеће да би се оживело невидљиво мастило. Неке треба читати у огледалу, под особитим углом, друге на месечини. Понекад ваља провирити кроз рупицу на хартији у правцу осушеног дрвета, а има и докумената које ваља спојити од две половине или их испресавијати на нарочит начин... Машта! Све то постоји само у романима! У досадној свакодневици тога нема. Или, можда, ипак, има?

Уз обод Ташмајданског парка узиже се, старинско и отмено, здање Архива Србије. Испред улаза, два достојанствена камена лава, ослоњена моћним шапама на штитове с грбом, чувају улаз. А имају и шта да чувају. У овом здању у Карнегијевој улици похрањени су неки од најзначајнијих докумената који сведоче о дугом и бурном путу који је Србија кроз историју прелазила да би успостављала или враћала своју државност, још од 14. века, па до поновног ослобођења пет векова касније: Дечанска повеља (1330), Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића (1412), Опросница грехова патријарха III Чарнојевића (17. век), Деловодни протокол Карађорђа Петровића (1812). Пре више година, на самом крају прошлог века, приликом припреме изложбе посвећене стогодишњици настанка ове драгоцене установе, у једној од безбројних кутија с архивском грађом нађен је и један, на сваки начин необичан документ. Неко му је, ко зна када, дао назив који и данас, у недостатку боље замисли, носи: „Хороскоп Милоша Обреновића – 1835.”

Зашто баш 1835?

Да ли је то могуће? Да није у питању некаква грешка? И поред несумњивих разлога да се и на остале драгоцене предмете обрати пажња, овај је, пре свега својим именом, изазвао највише занимања код радозналих сарадника „Забавника”.

Било би дивно, радовали смо се, проверити још на једном месту тачан датум Милошевог рођења, а будући да се ради о хороскопу, вероватно је назначен и сат.

Али, зашто 1835. година?

Милош је рођен 23. фебруара 1780. године, дакле,1835. имао је већ 55 година. Да ли је пожелео да, у години Милетине буне и Сретењског устава, завири у будућност и своју и Совјета? Да ли га је хороскоп опоменуо на тешка времена која тек долазе?

Три године касније (1838) Порта ће дати нови устав (Турски устав), за четири (1839) Милош ће бити натеран на абдикацију у корист старијег сина Милана, који умире непуних месец дана потом, а за седам (1842), уставобранитељска упорност Томе Вучића натераће на изгнанство и млађег Милошевог сина Михаила. Да ли му је у звездама било записано и да ће се, после свега што се у међувремену догађало, вратити 1858. године на власт збацивши Карађорђевог сина Александра?

Ова и многа друга питања навирала су једно за другим, док смо, праћени ситном кишом, кроз Ташмајдански парк хитали ка Архиву. Можда тајанствени документи ипак постоје и изван романа?

Цртеж као маска

Чудноват документ личио је на све само не на хороскоп, бар не на оне које смо до сада навикли да виђамо. Љубазни службеници Архива донели су нам већи лист, од старости пожутелог, грубог папира (33,5 х 44 cm), на коме су црним тушем и акварелом исцртана необична геометријска поља, слике и неразумљиви делови речи.

Горња половина цртежа је, попут модернистичког, апстрактног цртежа, испресецана необичним, неправилним црно-белим полигонима између којих могу да се распознају делови слова, руке с мачем и теразије. У десној половини је невешто нацртан павиљон или вењак обрастао виновом лозом. У средишту цртежа најуочљивије су три изломљене, степенасте линије, по којима су написани ћирилични слогови и бројеви. Доња половина цртежа слична је горњој, али само на први поглед. Она је, заправо, нека врста „негатива” горње половине: окренута је наглавце, а црним површинама на горњој половини одговарају беле на доњој, и обратно.

Схватили смо да лист ваља пресавити на пола и погледати према светлости да би неразумљиви симболи и слова добили некакво значење (онолики прочитани романи о тајанственим документима ипак су нас нечем научили). Заиста, када смо пресавијени лист прислонили на прозор Архива, слаба светлост која је допирала из покислог Ташмајданског парка осветлила нам је целовиту слику: неправилна црно-бела поља су се поклопила и од „апстрактног” цртежа није остало ништа! Његова улога била је да замаскира слике и слова и да само једну половину цртежа, без оне друге, учини потпуно неразумљивом и нечитком. Додуше, ни с целовитом сликом енигма се није одмах разјаснила. Напротив!

Далеко од решења

На целовитом цртежу, упола мање величине (33,5x22 cm) речи су се поређале у неку врсту табеле. Изломљене степенасте линије, наиме, склопиле су се у 16 правоугаоника, а у сваком је исписано по неколико слогова и бројева. Испод те „табеле” крупним, мада помало невештим белим словима пише Милош Обреновић. У горњем левом углу нацртан је угаоник с тачно исцртаном милиметарском поделом – обе стране по 34 милиметра, а поред њега шестар. С леве стране табеле десна шака држи надоле окренуту криву сабљу, а лева – такође надоле окренут – штап. Испод штапа је мали крст у белом правоугаоном пољу. Изнад табеле, у средишту, нацртан је троугао теменом окренут надоле, а у њему око. С десне стране, рука држи теразије, а поред ње је вењак – павиљон с виновом лозом. На крову павиљона крст, кров обрастао лозом са зрелим гроздовима, а унутра се виде два бурета и чаша „столовача”.

Осим црног туша уметник је користио ружичасту водену боју којом је сликао руке, зелену за винову лозу, као и окер за детаље мача, штапа, ока, теразија и бурића. Цртеж је изведен с великом пажњом, али не претерано вешто. Очигледно је да је у питању аматерски рад и да аутор није био професионални сликар. Чак и ћирилична слова изгледају као да их је „цртао” неко невичан ћирилици.

Скривено значење бројева

Угаоник, шестар, мач, штап, теразије, Хорусово око... све добро знани масонски симболи. Уместо да се разрешава, тајна „хороскопа” све се више заплитала.

У почетку, док нисмо схватили да цртеж ваља преклопити, „модерна” апстрактна поља навела су нас да поверујемо да је можда у питању грешка у датирању и да је „хороскоп Кнеза Милоша” нека залутала илустрација с половине 20. века. Преклапањем слике наводни модернизам је нестао и то је развејало наше сумње у погледу датирања цртежа. Али, зашто баш година 1835? У Архиву нам је речено да је то сачуван документ једног писара, који овај „хороскоп” евидентира у тадашњој грађи.

Речи, донекле препознатљиве, још нису давале никакав смисао, међутим, уз сваку реч (или део речи) у правоугаоницима, истим невештим рукописом био је уписан и број. Збир тих бројева, било хоризонтално или вертикално, дијагонално или по ободу ширег или ужег четвороугла, увек је давао исти резултат: 34. Уосталом, толико је милиметара на обема странама угаоника. Милиметарска подела на угаонику поново је изазвала нашу недоумицу у погледу смештања документа у 1835. годину.

Метарски децимални систем, додуше, усвојила је Француска још 22. јуна 1799. године. За јединицу мере – метар, изабран је 40-милионити део париског меридијана. Међутим, тек 1875. у Паризу је потписана Метарска конвенција којом је метарски систем усвојило више држава: Аргентина, Аустрија, Белгија, Данска, Италија, Мађарска, Немачка, Норвешка, Перу, Португал, Русија, САД, Француска. Швајцарска, Шведска и Шпанија. Србија се придружила тим државама 1879. године. Управо у Архиву Србије чува се и тај документ којим кнез Милан Обреновић потврђује да Кнежевина Србија приступа Метарској конвенцији потписаној у Паризу.

До тада је у Србији владало шаролико мерење дужине различитим аршинима: чаршијским или хлебним, терзијским, дунђерским, малим, великим, стамболским, старим, новим, млетачким, руским, „турским лактом”... А на „хороскопу” из 1835. године дата је милиметарска подела! Да ли је аутор хороскопа био Србин, заговорник метарског система или, можда, странац (Француз?), који је и сама ћирилична слова невешто „цртао”? Као и угаоник с поделом од 34 милиметра.

Да ли ти бројеви имају неко скривено значење?

Далеко од решења

Није нам требало много времена да фотокопију табеле исечемо и поља поређамо према редоследу на који су указивали бројеви. Најзад некакав смисао. Искрзани папирићи склапапи су реченицу:

„Благоразумије кроткост человекољубије... (три нечитка поља) ...владатељу сербие.”

После низа саветовања са стручњацима за стари србски језик и књижевност, коначно се потврдила наша прва претпоставка, још на почетку уочена оштрим оком женског члана екипе. Необични знак на пољима 9, 10 и 11 који нас је више пута одвлачио на погрешан пут, био је, по свој прилици – „ЈА”.

Коначно, текст је прочитан као:

„БЛАГОРАЗУМИЈЕ КРОТОСТ ЧЕЛОВЕКОЉУБИЈЕ ИМЈА (ЊЕМУ?) ЈАВИЛСЈА (ЈАВИО СЕ?) ВЛАДАТЕЉУ СЕРБИЈИ.”

У преводу: „Мудрост, кроткост, човекољубље, јавиће се владатељу Србије”.

Шта би овај документ могао да значи, заиста је тешко са сигурношћу тврдити. Уз обиље масонских симбола којима је украшен и реченицу коју смо прочитали, могао би да означава неку врсту иницијације (у смислу: мудрост. кроткост, пре свега у духовном смислу, и човекољубље, јавиће се, овим чином, владару Србије).

Колико смо у праву остаје да се даље истражи и потврди или оспори. Јер, уколико је наша претпоставка тачна, овај детаљ из Милошевог живота, до сада непознат историчарима, свакако би могао да баци ново светло на политичке везе и утицаје у србској историји 19. века.

Познато је, наиме, да су, као масони, чланови Београдске ложе били и Карађорђе и везир београдски, Мустафа-паша, а такође и велики грчки патриота Рига од Фере, војвода Јанко Катић, Петар Ичко, тадашњи београдски митрополити, Осман Пазваноглу, старешина Видинске ложе, а, по многима, и Доститеј Обрадовић... Ако је 1835. године истој ложи приступио и Милош, да ли је и та чињеница допринела да даља политичка борба, предвођена лукавим и опрезним књазом, прође с мање жртава?

Загонетка „хороскопа кнеза Милоша” далеко је од разрешења. Уосталом, какав би то био тајанствени документ када би одмах – већ на први поглед – открио све своје тајне?

Аутор: Д. и Н. Мрђеновић