ЗБОГ ЧЕГА ЈЕ ПОНОВО ОДЛОЖЕНО ДОДЕЉИВАЊЕ НОБЕЛОВЕ НАГРАДЕ ХАРУКИ МУРАКАМИ
Харуки Мураками је рођен 1949. у граду Киоту, древној престоници Јапана у породици предавача класичне филологије.Студирао је на факултету класичне драме на универзитету Васеда, држао је бар џеза у Токиу.Почео је да пише у 29 .години и од тада је писао просечно по један роман годишње радећи од шест у јутру до десет сати увече ,кад је одлазио на спавање. У 33 .години оставио је пушење и свакодневно је тренирао трчећи и пливајући у базену .
Први пут у историји јапанске књижевности на своју земљу гледа очима странца, Еврпљанина
Из Јапана је прешао на Запад, беспрекорно је савладао енгески језик и први пут у историји јапанске књижевности на своју земљу је почео да гледа очима странца, Европљанина.
“Отпутовао сам у САД и остао скоро пет година и одједном, живећи тамо, сасвим неочекивано сам почео да пишем о Јапану и Јапанцима.Понекад о прошлости, а понекад о томе како се тамо данас живи.
Лакше је писати о својој земљи кад си далеко од ње
„Лакше је писати о својој земљи кад си далкео од ње.На растојању можеш видети своју земљу онаквом каква она јесте уствари. До тада уопште нисам хтео да пишем о Јапану.Једноставно сам хтео да пишем само о себи и своме свету“ ,сећао се Мураками у једном од интервјуа, које иначе ретко кад даје.
Први отворио очи стотинама хиљада читалаца на савремену алтернативну јапанску субкултуру
Мураками је један од првих писаца који је стотинама хиљада читалаца отворио очи на савремни Јапан и на њену алтерантивну омладинску субкултуру, која се мало чиме разликује од аналогне средине у Лондону,Њујорку, Моксви, Истанбулу.
Његов јунак је млади доколичар преокупиран јурцањем за девојкама са ушима необичне форме.Он ужива у необичним јелима које сам справља : меша зелени лук с телетином,печење са сланим шљивама на које додаје сушену туњевину,смешу од морског купуса и ракова у сосу , припрема хрен са растењем васаби и тортом и са посољеном машћу , зачињене кромпиром из туршије, белим луком и ситно нарезаном сланином.
Муракамијев јунак се без икаквог циља вози аутомобилом по граду делећи са читаоцима интересантна питања попут:зашто је јапански „субару“ удобнији од италијансјог „мазеретија“,како једноруки инвалиди режу хлеб и којим је чудом „дебели Бој Џорџ успео да се уздигне до звезде „?
Срушио традициоалне јапанске вредности да се живи у хармонији са окружујућим светом
Овај писац је својим стваралаштвом успео да сруши раније јапанске вредности попут стремљења да се живи у хармонији са окружујућим светом не изузимајући из средине свакодневни живот и каријеру .Он са задовољством ломи традиције чиме је изазвао презир многих сународника који изнад свега уздижу „правилне „ навике и устаљене обичаје.
„Уживам да траћим време узалуд „
„Уживам да траћим време узалуд.На свету има свега у изубиљу од оног што ја волим :џеза, мачака... Можда и девојака.Књига.Све ми то помаже да преживим.“
Последњи романтичар с тугом због неиспуњених надања, припдник покољења идеалиста 60-их година
Мураками је последњ и романтичар, с тугом неиспуњених нада најамника који гледју на визир револвера у руци , стајући увек на страну добра.
„Ја припадам покољењу идеалиста 60-их година.Ми смо одиста веровали да ће свет постати бољи ако се будемо својски потрудили.И заиста смо се веома старали,али то није имало никаковог смисла, јер смо ипак испали губитници.
Међутим, ја ипак покушавам да пронесем осећање тог идеализма кроз сав свој живот.И још увек верујем да је идеализам кадар да много доброг уради у будућнсти“, каже аутор великог броја књига превдених на тридесетак језика међу којима и на србски.
Обожавалац поп-културе
Он обожава поп-култуиру :“Ролингстонсе„, Дејвид Линча,филмове страве и ужаса,Стивена Кинга,Рејмонда Чандера,детектвски жанр и уопште све оно што не признаје интелектуално друштво и висоскопарне есетете из просвећених боемских кругова.
Њему су по духу блиски младићи и девојке из бучних барова, који се заљубљују за један дан,час, и спомињу се својих уживања само на мотоциклима који јуре као авети.
Можда због тога код жене њега више инетерсују уши него очи.Јер он не жели да се претвара остајући увек сам са собом у било којој ситуацији, у друштву другог човека.
Таквог су га заволели у целом свету. Таквог га воле у Србији.
II МУРАКАМИ У СВЕТЛУ ПОГОРШАНИХ ОДНОСА ЈАПАНА И НР КИНЕ
Путеви којима ходи дух народа
Есеј Харуки Муракамија обjавњен у листу „Асахи“ 28. септембра 2012 . под насловом „Путеви којима ходи дух народа „ и оштри коментари које је изазвао
Додељивање Нобелове награде Харуки Мураками је дуго одлагано и још се одлаже.
Есеј „Путеви којима ходи дух народа“ објављен у листу „ Асахи „ 28. септембра 2012.,захваљујући великој популарности аутра нашао је одјека не само у Јапану, него и у иностранству. И заиста, са мишљењем израженим у есеју се тешко спорити, али само ако се у потпуности издвоји из контекста последњих догађаја.
“Веома је важно сачувати мир“ ,тврди аутор .И он је сасвим у праву.
Али, ко заправо блокира „путеве којима ходи дух народ“ по мишљењу писца? Сви се праве да не знају ништа о томе, да је реч о политици коју спроводи јапанска влада.Тешко је замислити да би само станвништво земље почело рушити „путеве“ без било какве штете од стране Кине.
Средином септембра прошле године , кад је дошло до усијања ситуације на територији Народне Репбублика Кине (НРК) ,јапански тв канал NHK приказао је филм „Битка код Црвене стене“ рађен по кинеском роману „Троцраство“ , причу о царици Цеци која је дошла на трон у време владвине династије Цин.
Ето каква је атмосфера била у Јапану.
А кинеска влада је као одоговр организовала једну за другом културну манифестацију које су имале однос са Јапаном , јављали су тада медији.
Ситуација која забрињава Муракаму није била узрокавана ничим другим него одвећ уским мишљењем кинских политичара.
Ако је то тако, због чега онда Мураками није могао изразити своје незадовољство понашањем кинеских политичара? Зашто он не оде у Пекинг и не позове месно становиштво да отвори очи и види грехе своје земље?
Без обзира што га је и 2012. Као што ће се то поновити и 2013. године мимоишла Нобелова награда за књижевност,он и даље остаје један од главних претедената са несмањеном снагом даи даље утиче на масе,наглашава се у светским медијима који се и даље баве политичким аспектима додељивања Нобелове награде, посбено кад је у питању овај јапански класик кога то признање обилази као киша око Крагујевца.
Да ли је национализам заиста само „јефтин саке „ ?
Међутим, његову изјаву да је национализам „јефтин саке „( једно од традиционалних јапанских алкохолних пића, прим. Б.Р.), могуће је назвати обичним клишеом, уколико се узме у обзир колико је снажних и дуготрајних мера требало предузети да се обуздају националистичке авети после Другог светско рата.
Осим тога , у свом есеју Муракама је написао и ово:
„Ја немам право да изражавам своје мишљење поводом скидања дела јапанских писаца са полица кинеских књижара.То је унутрашњи проблем НРК.Мени је као писцу крајње болно да о томе слушам, али ту се ништа не може учинити.Могу једино са дубоким уверењем рећи да код нас не би требало предузимати узвратне мере у односу на Кину.“
Због чега Мураками тврди да он „нема права да изрази своје мишљење повоодм скидања дела јапанских писаца са полица у кинеским књижарама“?
Многи сматарју да се с тим исказом може спорити.Циљеви актуелне кинеске владе не разликују се од оних које је себи постављао цар Цин Шихуанди доносећи указ о“спаљивању књига и сахрањивању књижничара“,кад се макар и повремено, из полица кинеских књижара избацују дела јапанских писаца по наредби управљачаке политичке класе.
Овог пута књиге су постале колатералне жртве погоршања односа између Јапна и НРК.Уколико у будућности дође до сличног погоршавања односа и са САД и другим зељама,није искључено да ће кинеска влада тако поступити и са литературом.
У том светлу је пробем везан са слободом речи. И отуда се може поставитипитање:да ли се уопште може рећи „ту се више ништа не може учинити .“?
