55 ГОДИНА ОД ДОДЕЛЕ НОБЕЛОВЕ НАГРАДЕ „ДОКОТРУ ЖИВАГУ“
Навршило се тачно 55. година од кад је 23. октобра 1958. Борису Леонидовичу Пастренаку (1890-1960), тада најпознатијем совјестком живом песнику додељена Нобелова награда за роман „Доктор Живаго „.
Сада је то дело ушло у школску лектиру,али за живота аутора у његовој домовини поред славе донело му је и велике проблеме с властима.
Одбили да га штампају у Совјетском Савезу, па га ЦИА објавила у Милану
„Доктора Живага“ одбили су да штампају у Совјетском Савезу.Рукопис свог романа Пастернак је послао књижевно-уметничким часописима „Нови свет „,(Новый мир), „Застава „ (Знамя) као и аламанаху „Књижевна Москва „ (Литературная Москва) , али ниједно од њих није се усуђивало да штампа роман.
Роман је објављен у Италији , у Милану и то, како је тврдио историчар књижевности Иван Толстој (унук Лава Толстоја) на инсистирање америчке обавештајне агенције, ЦИЕ.
Нобелов комитет:“Продужетак традиције великог руског епског романа“; Хрушчов: „Антисовјетско дело“
Нобелова награда је Пастренаку додељена са образложењем:“ за значајна достигнућа у савременој лирској поезији, а такође и за продужетак традиције великог руског епског романа „.
Међутим, власти СССР-а на челу са Никитом Хрушчовом (1894-1971), „Доктора Живага „ су сматрали за антисовјетско дело и биле су врло узнемирене и вршиле су огроман притисак на Пастернака тако да је он поплашен био принуђен да одбије да прими награду.
Нобелова диплома и медаља уручена је тек 31 годину касније песниковом сину Јевгенију Пастернаку 1989.г.
Нисам читао, али осуђујем!
На седници Управе Савеза писаца СССР-а, на којој се расправљало о овом делу Бориса Пастернака, совјетски писац Анатолиј Софранов је узвикнуо:“Роман нисам читао, али га осуђујем !“
И управо под тим насловом је ушла у историју кампања „бичевања „ Пастернака:његову „издајничку“ књигу, антисовјетску, штмапану у иностранству осудио је цео Совјетски Савез-од новина, радио и телевизијских емсија, партијских пленума,до радника у фабрикама, колхозника у колхозима.
А свећа је горела
У роману су објавњене и неке песме главног јунака Јурија Андрејевича Живага.
Једну од њих (Зимска ноћ) интерпретира славна руска певачица Ала Пугачова назвавши је „А свећа је горела „.
Откуд презиме Живаго?
До данашњег дана нема јединственог становишта о томе откуд се створило презиме главног јунака Пастернаковог романа.
Ако је веровати Олги Ивинској, пријатељици и музи песниковој,Пастернак је једном наишао на улици на бакрену таблу са именом фабриканта Живага и „одлучио да он буде такав, непознат, произашао не само из трговачке средине, не само из средине полуинтелетуалаца;такав лик ће бити његов књижевни јунак.“
Име Живаго извучено из молитве (Бога Живго, живог Бога )
Сходно сведочењима песника и прозаика Варлама Шарламова, сам Пастернак је о свом лику, главном јунаку романа, говорио:
“Још у детињству сам био поражен реченицима из молитве Православне цркве:“Ти јеси ваистину Христос, син Бога живога. “Понављао сам те молитвене редове и по десетак пута непрекидно стављајући запету после синтагме „Бога живога „. Тако се добило тајанствено име Христа „Живаго „ (живога, прим Б. Р.). Али нисам ја мислио о живом Богу,него о новом, једино мени доступном имену „Живаго“.
Сав живот сам утрошио на то да бих то дечје осећање учинио реалним,- дати то име јунаку мојег романа. “
Филмографија
Године 1965. у продукцији Карла Понтија Дејвид Лин је снимио филм „Доктор Живаго“ са Омаром Шарифом у насловној улози, а улогу Ларе је играла Џули Кристи.Филм ,чије снимање је коштало 15 милиона долара, траје 197 минута.
У копродукцији Велике Британије, Немачке и САД, Ђакомо Кампиоти 2002. снима „Доктора Живага „ са Самом Нилом у насловној уклози, а Лару игра Кира Најтли.
Године 2005. руски режисер Александр Прошкин снима тв серију „Доктор Живаго „ у њој главне улоге тумаче Ољег Мењшиков и Чулпан Хаматова.
