Срп­ски се у Ру­си­ји учи од 1835. го­ди­не

02-10-2015 10:54:22 | | / vostok.rs |

Тре­нут­но на Мо­сков­ском уни­вер­зи­те­ту има три­де­се­так сту­де­на­та ко­ји уче срп­ски у окви­ру ра­зних про­гра­ма


Академско изучавање српског језика и књижевности на Московском универзитету почело је 1835. увођењем наставног предмета Историја и књижевност словенских наречја. У његовим оквирима студенти су добијали информације и о српском језику. Већ је 1837. на тему „О народном песништву словенских племена” Осип Бођански одбранио магистарски рад, у којем је двадесет страна посветио српским песмама.

Касније је као професор Московског универзитета упознавао своје студене са српским језиком и књижевношћу, пре свега на основу Вукових збирки народних умотворина.

Студије српског језика као језика струке постоје на филолошком факултету Московског универзитета од 1943, од оснивања савремене катедре за словенску филологију, у јеку Другог светског рата, када се показало потребним успостављати и развијати контакте са западнословенским и јужнословенским народима. Као првог предавача тада српскохрватског језика на катедру су примили Српкињу Радмилу Ивановну Григорјеву (Ђорђевић), која је тамо радила до 1948, када је у току антијугословенске кампање била ухапшена и затворена. Мада је потекла из породице београдских интелектуалаца, Радмила се није разумела у лингвистику и наставу језика, а осим тога имала је на располагању само три српске књиге. Међутим, усадила је својим ученицима љубав према Србији и српском народу и разумевање српске културе. Међу њеним студентима била је Татјана Попова, касније аутор успелих превода на руски језик „Проклете авлије”, „Корена”, „Романа о Лондону”. Она се јако лепо сећа Радмиле у својим „Мемоарима студенткиње четрдесетих година”.

После Радмиле дошао је Илија Толстој, унук писца Лава Толстоја, руски морнарички официр који је од 1921. до 1945. живео у емиграцији у Вршцу и Београду, а по завршетку Другог светског рата вратио се у отаџбину. Он је предавао српскохрватски језик до смрти, 1970. Радећи на факултету одбранио је кандидатску тезу из теорије наставе српског језика и саставио познати Српскохрватско--руски речник, који до сада остаје једини темељит речник ове врсте. Држао је само језичка вежбања, док је предавања из историје српског језика држао угледни слависта проф. С. Б. Бернштајн, а из граматике савременог језика Т. Попова.

После Толстојеве смрти заменио га је његов ученик Владимир Гутков, врсни познавалац српског и хрватског језика и културе, аутор 150 научних радова, између осталог познате монографије Српска лексикографија 18. века, неуморни радник, који је формирао руску србистику и кроатистику и већину стручњака у овим областима. В. Гутков је заједно са Ленинграђанима-Петербуршцима Петром Дмитријевом и Германом Сафроновом по много чему обликовао савремену руску универзитетску србистику.

Садашња генерација професора српског језика и србистике на МГУ већином су ученици Вл. Гуткова и Т. Попове: Галина Тиртова, Светлана Жук и Јекатерина Jакушкина, док је професор српске књижевности Сергеј Мешчерјаков завршио Филолошки факултет у Београду. Осим руских професора српски језик на филолошком факултету МГУ предавали су лектори из Србије, међу којима су били истакнути научници Предраг Пипер, Миодраг Сибиновић, Даринка Гортан-Премк и др. Бивши студенти филолошког факултета који су завршили српски (српскохрватски) језик на МГУ раде како професори у другим високошколским установама (Руски државни хуманитарни универзитет, Дипломатска академија, Факултет међународних односа МГИМО), у школи страних језика руског министарства иностраних послова, у самом министарству, као научни сарадници у Институту за славистику Руске академије наука, као преводиоци, у библиотекама и издавачким кућама, у представништвима српских и црногорских фирми у Москви, као приватни професори српског језика.

Тренутно на факултету има тридесетак студената који уче српски у оквиру разних програма. Сваке треће године се на српски језик уписује просечно пет студената (у ранија времена било их је дупло више). Они студирају српски као главни језик током четири године, а на крају добију диплому професора српског (или како још увек пишу – српскохрватског) језика и књижевности. По традицији московске србистике српски језик се изучава у поређењу са хрватским. Језичких вежбања као и посебне групе за хрватски језик као главни на филолошком факултету нема, али постоји теоријски курс о особинама хрватског језика, док се у оквиру курса језичке историје и дијалектологије изучава цео српскохрватски простор као целина, као и у курсу граматике.

Српски језик уче и студенти других славистичких група: као други словенски језик током две године. Студенти руске филологије веома воле да уче српски, јер имају на програму српски као изборни предмет и уче га током једне године, али по правилу настављају и даље. Интересовање према српском језику потхрањује се његовом реткошћу и занимљивошћу културе.

Московску србистику брижљиво подржавају колеге из Института за српски језик, са директором професором С. Танасићем на челу, и Александра Вранеш, декан Филолошког факултета, као и Међународни славистички центар, којима смо захвални на изузетно доброј сарадњи.

*Професор Московског државног универзитета, шеф Катедре за српски језик

Др Јекатерина Jакушкина