30 МИЛИОНА РУСА У РАСЕЈАЊУ
Мало је коме познато да су 18 лауреaта Нобелове награде несовјетски Руси који су стекли образовање још у старој дореволуционарној Русији.Без руских имена, генија, талената, незамислива су врхунска достигнућа европког 20. века.
У Москви се 29.и 30. октобра одржава конференција под називом „Наши сународници и њихов допринос светској култури“ на којој ће се окупити представници разгранатог и плодног руског зарубежја.
Директор Библиотеке –фонда „Руско зарубежје Виктор Москвин „ је тим поводом дао и нтервју „Руској газети „ (Российская газета) .
Руско зарубежје-огроман потенцијал који недовољно користе руска држава и друштво
„ Данас има око 30 милиона Руса у емиграцији, па не би било претерано кад би се рекло да се „друга Русија „налази изван својих предела-Русија у расејању.Историјски потенцијал руског расејања је колосалан-узмимо само Рахмањинова,Стравинског, Пркофјева,Глазунова,без којих би тешко било замислити музику 20. столећа. Ту су још и врхунска достигнућа у књижевности и науци која су у значајној мери су повезана са доприносом руских имена, некадашњих и савремених, обогаћивању светске културне баштине.
И сада у иностранству раде руска позоришта,пишу се и штампају књиге,издају се новине,емитују телевизијски програми на руском језику.
То је огромни потенцијал, који, нажалост, још увек није у довољној мери искористила руска држава и друштво „,каже Москвин-
Најтужније је што ишчезава руско културно наслеђе непроцењиве вредности
Виктор Москвин је указао да је од свега најжалосније што се у иностранству губи огромно руско културно наслеђе и ишчезавају архиви, музејске збирке.
„Да се већ не говори о гробљима на којима су запуштене гробнице позантих личности који су служили на добробит и срећу Русије“, истакао је Моксвин.
Он је стога обелоданио да ће задатак ове конференције Руса из расејања на којој учествује 175 делегата из 79 земаља света, као и 70 делегата из Русије, бити да прошири могућности, сфере утицаја и примене хуманистичког потенцијала руске дијаспоре, да се учврсти и ојача присуство руског утицаја у свету и повећа допринос сународника у том послу, при чему се не сме заборавити чување руске самобитности и традиције руског зарубежја.
Трагање ка механизмима остварења тих задатака
На питање новинара „Руске газете „ : како ће се то постићи, директор библиотеке и фонда „Руско зарубежје „Виктор Моксвин је рекао како би требало настојати да се на конференцији одаберу механизми остваривања циљева који ће бити постављени, а на које је већ указао.
„По мом мишљењу непоходно би било донети целовити федерални програм за чување руског културног наслеђа у иностранству.Једино ако буде свеобухватан и осмишњн, тај прогарм може дати очекиване резултате.
Данас борба народа за своје очување постаје све одлучујући фактор опстанка“, наглашава Москвин.
Какв је поглед на свет руског зарубежја?
Москвин сматра да се разликују погледи на свет потомака прве руске емиграције и људи који сада одлазе у свет у трагању за већом зарадом и бољим животним условима.
Он наводи да је о том проблему добро рекла Наталија Дмитријевна Солжењицина на отварању велике изложбе о рату 1812. са експонатима поклонима из музјеских збирки руске дијаспоре: „Напуштајући после Грађанског рата своју отаџбину, Руси су односили и чували у туђини документа,породичне реликвије, да бих потом вратили у Русију, док представници економске емиграције деведесетих година прошлог и почетком овог века,са собом односе само банковне картице. “
По мишљењу Москвина то је огромна разлика.
„Али међу емигрантима из 90-их има доста људи који су сачували своју везу са Русијом и спремни су да помогну својој земљи у складу колико могу. „
На питање „Руске газете „:Да ли руско зарубежје на постосовјетском простору може постати снажна национална дијаспора, озбиљни инструменат утицаја Русије на земље у којима се та дијаспора оформила?, Виктор Мосвин је одговрио:
„Ван сваке сумње, може.Руси у низу постсовјетских република играју запажену улогу у образовању, култури, науци.И са одговрајућм пажњом која би му се од старне Русије указивала, тај потенцијал би могао вишеструко порасти и ојачати.“
