Последњи јавни наступ Александра Карађорђевића
Краљ је, тачно месец дана пре атентата у Марсељу, открио споменик палим Топличанима у претходним ратовима. Том чину присуствовао је и патријарх Варнава, а обележена је и хиљадугодишњица храма Светог Прокопија
Деветог октобра 1934. године у Марсељу је убијен Александар Први Карађорђевић, краљ Југославије. Као што је познато, атентат су припремиле усташке и бугарске терористичке организације, а извршио га је Бугарин Владо Черноземски, чије је право име Величко Димитров Керин. Многе улице у Бугарској и данас носе његово име, а у Велинграду му је постављена и спомен-плоча.
Мало се, међутим, зна да је последњи краљев јавни наступ био у Прокупљу, тачно месец дана пре атентата, 9. септембра 1934. године. У пратњи патријарха Варнаве, Николе Узуновића, председника владе и више министара и амбасадора, најпре је одржана велика литургија у храму Светог Прокопија, посвећена хиљадугодишњици постојања ове цркве. Потом се свечана поворка упутила у центар града где је краљ Александар открио споменик Топличанима, палим у балканским ратовима и Великом рату. Том приликом краљ је одржао свечану беседу и то је био последњи његов јавни говор.
Како је навела „Политика” у опширном извештају из Прокупља, краљ Александар је тада, између осталог, рекао:
„Шумадијска Србија, никнувши из Карађорђевог устанка, створила је својом крвљу и слободну Топлицу. А нова Топлица, достојна постојбина Топлице Милана и Косанчић Ивана, старог Југ-Богдана и његових девет Југовића, осветлила је образ и себи и својој земљи када је куцнуо судњи час да се и друга неослобођена браћа ослобађају. Њен Други пук, легендарни Гвоздени пук, пронео је њено име далеко и блиставо, то и овом приликом истичем као ваш врховни командант. Све ће то поколењима причати овај споменик. А странцима рећи ће још и то да против сваког завојевања које иде преко националних и етнографских граница, душа народа даје отпор вазда и у свим приликама...”
Откривању споменика присуствовао је и његов вајар Франо Менегело Динчић из Котора. На високом постаменту он је извајао србског војника и устаника из Топличког устанка 1917. године, у заједничком јуришу ка слободи. На барељефима у подножју приказан је лик краља Петра и његовог сина Александра, као и друге вође ослободиоци, али и зверства окупатора. Занимљиво је да су током Другог светског рата бугарски окупатори једну од тих плоча на којој су приказана њихова зверства ишчупали и однели. Пошто никада није враћена, на њено место је постављен натпис који подсећа на тај вандалски чин.
Новине су забележиле да је свечаност у Прокупљу тог 9. септембра 1934. године, био најважнији догађај у тадашњој Југославији, којим је, уствари, обележена двадесета годишњица од почетка Великог рата. Неки истраживачи тврде да су атентатори планирали да краља убију овде, али их је спречила велика маса народа и добро обезбеђење. А неколико пута над Прокупљем прелетале су и ескадриле авиона.
Три године после у холу Соколског дома постављена је биста краља Александра, којој се потом у бурним временима изгубио сваки траг. А 1944. године, баш 9. октобра, Прокупље је ослобођено од бугарске окупаторске војске. Тај дан је донедавно био и Дан града. Сада је то Прокоповдан.
Д. Борисављевић
