НЕ СМИЈЕМО ЗАБОРАВИТИ ЗАЈЕДНИЧКУ БОРБУ НАШИХ ПРЕДАКА

06-11-2013 06:14:52 | | Горан Киковић, предсједник Удружења ратних добровољаца 1912- |

Разговор Горана Киковића, главног и одговорног уредника ''Гласа Холмије'' са Радем Јовановићем, предсједником Управног одбора Удружења потомака и поштовалаца ратних добровољаца 1912-1918. за општину Рогатица, у Републици Србској.
Раде Јовановић рођен је 1955. године у Рогатици. По струци је дипломирани правник, запослен у Административној служби општине Рогатица на пословима начелника Одјељења за просторно уређење и стамбено-комуналне послове. Радо се одазвао да говори за ''Глас Холмије'' и да нас упозна подробније о Удружењу потомака и поштовалаца ратних добровољаца 1912-1918. за општину Рогатица, држећи се гесла: ''Не смијемо заборавити заједничку борбу наших предака''.
КИКОВИЋ: На Крстовдан сте основали Удружење потомака и поштовалаца ратних добровољаца 1912-1918. за општину Рогатица у Републици Србској, којим поводом? Шта су ваши циљеви и задаци?
ЈОВАНОВИЋ: Удружење потомака и поштовалаца ратних добровољаца 1912-1918. за општину Рогатица основали смо, као што рекосте, на Крстовдан 27.09.2013. године. Жеља нам је да све активности које смо до сада водили ''ад хок'' као неформална група грађана од сада водимо другачије: плански и организовано, кроз Удружење. Уједно, намјера нам је свакако и да наш рад и дјеловање добију институционално утемељење, а ми легитимет да се, рецимо, можемо обраћати институцијама које чувају архивску грађу да нам достављају тражене податке.
Наиме, и до сада смо осјећали да постоји расположење да се такав наш рад потпомогне, у границама могућности, са нивоа локалне заједнице, а можда и Репубилке Српске. Ништа од тога нијесмо могли реализовати као појединци.
Оснивачку скупштину Удружења заказали смо и одржали баш 27. септембра јер је на тај дан 1914. године Рогатица по први пут у својој историји ослобођена, након вјекова робовања под османлијском и аутроугарском окупацијом. Овог дана, као што и сами знате, наша Србска православна црква прославља Воздвижење, подизање Часног Крста. Симболика је јака да јача бити не може. Јер, када је царица Јелена коначно сазнала гдје се налази и наредила да се ископа из земље, тамо није нађен само Часни Крст, а на коме је пострадао Исус, него и још два на којима су била разапета двојица бараб. Не знајући који је од њих прави – онај на коме је разапет Христ, положили су крстове, наизмјенично, на мртваца из поворке која је управо пролазила. Када је Часни Крст додирнуо тијело умрлог он је истог часа васкрснуо. Ми не можемо да стварамо чуда, обични смо смртници, али зато можемо да васкрснемо истину о нашим и вашим ђедовима који су страдали за свој народ и вјеру прађедовску. Зашто истина о њиховим страдањима никад није записана како треба? Желимо да радимо на воздвижењу те истине и мислимо да је Крстовдан прави дан за започињање тог посла.
Знам да Ви и већина Ваших читалаца зна исто тако добро да је крајем септембра 1914. године комплетно подручје романијске регије и источне Босне ослобођено захваљујући организованим групама домаћег становништва и војскама Србије и Црне Горе. Одлучујућу улогу у овим операцијама одиграла је црногорска војска под командом сердара Јанка Вукотића. У тим борбама многи знани и незнани јунаци оставили су своје кости овдје. У знак поштовања и сјећања на њих у Рогатици је саграђена Спомен-костурница коју, са дужном пажњом, чувамо и посјећујемо. Као што је и ред чинити са светињама.
Једна улица у Рогатици носи име Сердар Јанка Вукотића као успомену на те јуначке дане, како би се младе генерације присјећале онога што је било. Тако ће лакше знати и оно што јесте, али и што тек треба да буде.
Испред ''Спомен костурнице погинулим србским и црногорским војницима
у борбама за ослобођење 1914. године у срезу Рогатичком'' на дан ослобођења
27.09.2013. године

С лијева на десно: Живко Бјелановић, секретар Удружења Беране, Раде Јовановић, предсједник Удружења Рогатица, мр Мирко Бабић, директор завичајног музеја Семберије и члан Удружења из Бијељине, Раде Јовковић Шћекић, предсједник Надзорног одбора Удружења Рогатица, Петар Вујичић, предсједник бијељинског Удружења потомака и поштовалаца ратних добровољаца 1912-1918. године, Давид Лалић, пјесник из Андријевице, Милован Лелек из Удружења потомака и поштовалаца ратних добровољаца 1912-1918. године за општину Власеница и Драгослав Вукићевић, секретар секције младих Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалацарегионална организација из Берана.
КИКОВИЋ: На који начин ће ваше Удружење у наредном периоду радити на његовању свијетлих традиција добровољачког покрета ?
ЈОВАНОВИЋ: Наше Удружење већ има завидан број чланова. Наша стална тежња ће бити да се он повећава. Циљеви дјеловања Удружења усмејерни су на његовање успомен и традиције србског народа и војске из времена ослободилачких ратова, на чување од заборава свијетлих успомена на претке, очеве, ђедове и прађедове, погинуле у ратовима 1912-1918. Одаваћемо им дужну пажњу и помен. У свакој пригодној прилици. Једна од кључних активности биће нам и прикупљање података и успостављање спискова добровољаца у ослободилалчким ратовима; прикупљање валидне архивске грађе и њено систематизовање, те на погодан начин објављивање тих материјала. Веома важан задатак биће нам и брига о чувању и уређивању постојећих спомен обиљежј из овог перода као и брига о подизању спомен обиљежј везаних за овај период. Гајићемо братске односе међу својим члановима и према сваком човјеку као и братске односе са удружењима чији су циљеви слични нашим.
КИКОВИЋ: Успоставили сте сарадњу са Удружењем ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца регионалном организацијом из Берана. На чему ће се заснивати та сарадња?
ЈОВАНОВИЋ: Велико задовољство и радост приредила су нам браћа из Берана. Кад су чули да смо заказали Оснивачку скупштини Удружења Горан Киковић, Живко Бјелановић, Драгослав Вукићевић и пјесник Давид Лалић кренули су пут горе Романије. И бескрајно су нас обрадовали! Својим присуством увеличали су овај скуп, а господин Горан Киковић надахнутом бесједом одушевио је чланове Скупштине и госте и улио нам вјеру и наду да ће наша Удружења братски сарађивати у остваривању заједничких циљева. Мислим да наша Удружења треба да буду и нераскидива спона између општин Беране и Рогатице. Скоро да не постоји област живота гдје не можемо сарађивати. Ми смо се побратимили у Беранама 12.октобра 2013.и том приликом потписали повељу којом смо се обавезали на трајну и нераскидиву сарадњу и да ћемо заједнички радити на његовању славних слободарских традиција добровољачког покрета, слоге, развијања патриотских осјећања, чување духовних вриједности и културних добара Србскога народа.
КИКОВИЋ: Које су Ваше поруке читаоцима ''Гласа Холмије'' ?
ЈОВАНОВИЋ: Прије свега желим да поздравим све читаоце ''Гласа Холмије''. И да им поручим да се што активније укључе у рад наших Удружења, те да тако дају свој допринос реализацији наших програмских задатака. Тиме ће, сигурно, остварити лично духовно задовољство, а истовремено ће допринијети исправљању историјске неправде према нашим прецима и јунацима.
КИКОВИЋ: С обзиром да је наш часопис ''Глас Холмије'' дошао и до Вас, реците нам какво је Ваше мишљење о њему?
ЈОВАНОВИЋ: Морам признати да је ово први број од 11 до сада штампаних који је дошао у моје руке. Нијесам прије имао задовољство да га читам. Оно што видим одмах, то је да даје за прво људима који праве новину да буду поносни на урађено. Знате како се каже ''све што није објављено није се ни догодило''. Видим да новина помно прати и биљежи све оно што је предмет и наших интересовања. А већ смо рекли да један од наших циљева јесте баш да запишемо оно што до сада записано било није. То што ви радите не мјери се вагом, а и не плаћа се парама.
То се вже неким другим мјерама и награђује дарима који нијесу од овога свијета.