Ретроактивна издаја Републике Српске

23-10-2015 02:33:24 | | фронтал.срб/ vostok.rs |

Негдје у два иза поноћи, НСРС је дигла гузицу из фотеље и пошла кући да спава. Остао је усвојен приједлог да се кривично гони пренос надлежности. Одлично!


Опозициони посланици су демонстративно напустили сједницу прије гласања, без обзира што је приједлог одличан и треба му се дати дужна пажња. Вјероватно скоро иста као за референдум о тзв. Суду и тзв. Тужилаштву тзв. БиХ. То је дало један редовно мучан воњ, какав кандише при било каквим покушајима свесрбског саборовања на теме минимума заједничког интереса.

И то је наша срамота.

Прије свега, јер од завршетка рата није било никаквог искреног, озбиљног, те надасве заједничког покушаја, да се стане на пут разградњи Дејтонског мировног споразума. Односно, да се спријечи класична велеиздаја националних интереса Српске. Није то било ни ово засједање Народне скупштине, окончано јуче у ситне сате.

Доцкан политикантство

Та иницијатива је деценијама окаснили, прозрив естрадни наступ владајућих у Бањој Луци. У циљу наставка до сада веома успјешне политике опадања републичке опозиције за издајство. Наглашено мотивисано губитком добро плаћених позиција у сарајстанским паразитским институцијама, чије полуге за цуцлање новца грађана користе сада њихови политички противници. Аванзовани опозиционари се, пак, зачуђујуће млако и несхватљиво лежерно бране од оваквих напада, без обзира што су били главно предизборно оружје владајућих и несумњиво им донијели превагу у бици за већину у НСРС.

У свим тим медијским маневрисањима, кребечењима и халабучењима; највише боли често кориштење етикете издајника. У нашем поратном политичком животу, много је оних које се без икакве сумње може назвати издајницима. Исто као што се Богића Богићевића могло назвати у рату. Зато то није олака ријеч за потезати у јавности, јер у васпитаним заједницама казна за доказан преступ против државе се свирепо кажњава.

И ја сам за.

Надам се да спадам у јавне појаве којима ни позиција, ни опозиција, не може ни уз крајњи напор пришити етикету издајника и непријатеља Републике Српске. Самим тим нијесам ни посједник било чије партијске књижице, па могу смирено написати да је натукница израде овакве измјене Кривичног закона РС изванредан приједлог за размиљање. Осим мане да касни, он може бити ваљан само ако се примјени РЕТРОАКТИВНО!

Поријекло издајничке имовине

Као што се од тога бјежи кад је у питању Закон о испитивању поријекла имовине, тако скоро сви кључни актери нашег политичког живота бјеже од тога да се негдје, од демократски изабраних представника, изгласа да издаја не застарјева. Од овога једнако страхују и башчаршијска позиција, и она из Господске улице.

Највише опет зебе тиранска окупациона управа, још очитована кроз реликвију звану ОХР. Данас више нема војних снага које би насилно проводиле њихове законодавне егзибиције на штету Српске, а рат је био толико давно да ни ЕУ не може више пренебрегнути да тиранијом зове игнорисање закона које доносе институције изабране непосредном народном вољом. Високе представнике тек треба тужити за противзаконито и противуставно дјеловање у Дејтонској Долини Плача.

Дакле, није ни чојствено, ни спортски, ни демократски; да приједлог кривичног кажњавања нарушавања Дејтонског мировног споразума и преноса надлежности Српске (без ретроактивности) покреће партија Милорада Додика, за чијих премијерских мандата је пренесено толико овласти и нарушено толико државних и идентитетских беочуга, да би се ЕПС-ово бројило забројало.

Учитељица живота

Да се разумијемо, без сваке сумње треба стати у одбрану уставно-правног поретка РС, институције предсједника и чувати њене позиције у наметнутој и плеонастичкој Парламентарној скупштини, али то звучи неубједљиво из уста оних који су у прошлости насилно (уз спонзорство ОХР и СФОР) смијенили демократски изабраног предсједника државе, Николу Поплашена. Укинули динар као платежно средство, личне карте, саобраћајне, пасоше, ћириличне таблице, грб са орловима, Боже правде, те крунски уградили арбитражну одлуку за Брчко у тзв. Устав тзв. БиХ. Ово само овако, са површине да заграбимо кајмак...

Исто тако, још је блесавије слушати о политичкој тиранији непримјерној за 21. вијек и борби против апартхејда од Драгана Чавића, који је поносно био на челу колоне при укидању Војске Републике Српске. Каква апартхејдска етикета звучи увјерљиво од Менделе који је без оставке предсједниковао за вакта ОХР-кадија, који су ускраћивали основна људска права чак и људима из партије којој је тада припадао? О Иванићу, који је јавно изговорио да је био за укидање ВРС, а да полицију неће дати, па потом потписао у Мостару институционално самоубиство о реформи полиције - не вриједи ни причати. (Од истог нас је незаситошћу спасио Харис Силајџић, слава му и хвала)

Није држава игра кликерима, гдје онај којем то сада одговара мијења правила по принципу „пуј пике не важи“. Прошло је довољно времена да добре приједлоге (нпр. декларација о генодицу НДХ) подрже сви, као и да се зна ко је шта био, без обзира шта је данас.

Са гађењем очекујемо наставак најновије епизоде тв-сапунице, у којој глумци упорно одбијају да уваже смисао дизајна на логотипу са 4С.

Дани(ј)ел Симић,