Више од пола века до слова О

10-11-2015 07:25:25 | | / vostok.rs |


У нашој широј стручној и другој јавности, како у настави, пре свега матерњег језика, у основној и средњој школи, тако и у другим институцијама јавне и службене употребе језика, занемарује се или се маргинализује улога описних речника као веома корисних приручника за усвајање језичке норме и за очување и неговање српског језика.

У описном речнику се описују не само појединачне речи, као што су: читати, рука, глава, зелен, тужан, јуче, тада, сада, него и јединице мање од речи, као што су почетни делови речи, префикси: пре-, за-, интер-, из(а)-, анти- и др., или јединице веће од једне речи, као што су: фразеологизми, идиоми и устаљене везе речи, нпр.: истини за вољу, послати/испратити богу на истину, погледати истини у очи, немушти језик, глава без језика, једна глава хиљаду језика и др. После свих напомена даје се дефиниција значења и наводе се примери употребе сваке речи.

За савремени српски језик најзначајнији је тезаурусни Речник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ (Речник САНУ), а затим и речници Матице српске, шестотомни Речник српскохрватскога књижевног језика и једнотомни Речник српскога језика.

Речник САНУ израђује се у Институту за српски језик САНУ. Први том Речника објављен је 1959. године, а до сада је објављено 19 томова. Двадесети том Речника ради се у завршним фазама редакције и суредакције; 21. том је завршен у фази основне обраде а ради се у фази помоћне редакције и редакције, а започета је и израда 22. тома у фази основне обраде.

У Речнику САНУ обрађују се речи књижевног и народног језика сакупљане у периоду од два века, од краја 19. века до данас, и то са читавог штокавског подручја. Грађа је веома обимна и садржи око шест милиона картица са исписаним речима у свим њиховим употребама. Укупан број речи које ће бити обрађене када се речник заврши износиће око 500.000, а у објављеним речницима обрађено је око половине овог броја. Речник САНУ спада у најобимније тезаурусне речнике у словенском свету.

У шестотомном Речнику српскохрватскога књижевног језика обрађено је преко 150.000 речи из српског књижевног језика, са знатно редукованим бројем примера њихове употребе, који се најчешће своде на најтипичније синтагме или спојева речи. Прва књига Речника публикована је 1967., а последња 1976. године.

Под покровитељством Матице српске урађен је и најновији једнотомни Речник српскога језика (2007), заснован на корпусу вишетомника, и осавремењен новим изворима, са обрађеним фондом од око 75.000 речи, који, такође, представља, солидан основ савремене филологије, језичке норме и језичке културе.

У сва три наведена описна речника представљене су речи опште употребе, речи књижевног (и народног језика) од Вука до данас, покрајинске речи, индивидуализми, разговорне и фамилијарне речи, речи из различитих терминологија, застареле и архаичне речи и други типови лексике савременог српског језика.

Највећи број речи у лексикону српског језика има статус стандардне лексике општег типа, док су остали лексички слојеви обележени напоменама, квалификаторима који се у речнику наводе испред дефиниције у виду скраћеница. Број таквих напомена у речнику је велики, а у Речнику САНУ непрекидно се повећава, што указује на богато и динамично раслојавање лексикона српског језика.

Неке напомене указују на правила употребе стандардне лексике зависно од ситуације или стила, а то су напомене типа: ботанички, зоолошки, лингвистички, филозофски; пчеларски, столарски, поморски...; религијски, митолошки; официјелно, разговорно, интимно, експресивно... и сл.

Тако описни речници на основу исцрпних лингвистичких, граматичких информација уз сваку појединачну реч, с једне стране представљају својеврсну допуну граматикама, а с друге стране и веома корисне приручнике за усвајање флексибилне граматичке норме. На основу исцрпних информација о раслојености лексике савременог српског језика, описни речници представљају незамењиве приручнике, с једне стране за усвајање лексичке норме, која је сама по себи флексибилна, а са друге стране за очување српског језика и неговање језичке културе, као и за изграђивање сопственог стила како у разговорном тако и у писаном језику.

Институт за српски језик САНУ

Др Стана Ристић