Руси долазе: Почиње рат око Србије
Ако је таква позиција Украјине, земље која је по површини највећа европска земља (искључујући европски део Русије) и која има око педесет милиона становника, тада нам мора бити јасно колико је тек Србија рањива и колико је њена унутрашња политика одређена вољом Европске уније (Немачке), а сада, чини се, све више и вољом Русије.
Одскора, сведоци смо једног (могућег) необичног заокрета у србској политици. Иако се србски тријумвират и даље држи за скуте Европске уније као остављено и заборављено мезимче, које пристане за неким „намерником“ и за њим иде док га овај не отера, ипак се појављују прве назнаке једног другачијег политичког „поветарца“ у Србији.
Подсетимо се, Дачић је рекао:
„Они који критикују Србију због блискости и партнерства са Русијом треба да се запитају зашто нису понудили такве односе Србији. Ја Западу упорно говорим да је Србији потребан стратешки партнер и на Западу… Али они уопште нису заинтересовани.“
Економски интерес испред политичког
Наравно, Србија нема пуно могућности да бира, јер прилазак једној страни на релација Русија-ЕУ аутоматски значи одлазак од друге. Пример онога што се данас догађа у Украјини недвосмислено говори у прилог томе да се око те земље води прави политичко-економски рат између Русије и Европске уније. Украјина нема пуно простора за маневрисање.
Она не може да буде и на једној и на другој страни. Не може да буде ни неутрална. Она мора да се определи између два европска џина.
Заправо, Украјина мора да сведе економску рачуницу (политичка оријентација је ту мање битна), то јесте, мора да види у ком случају више губи. И на основу такве калкулације, Украјина ће донети (или је већ донела) коначну одлуку.
Украјина није мала земља. У односу на Србију она је огромна. Али, ни она не може да води своју спољну политику онако како би можда желела.
Условљена је вољом оних који су и од ње већи и моћнији. Ако је таква позиција Украјине, земље која је по површини највећа европска земља (искључујући европски део Русије) и која има око педесет милиона становника, тада нам мора бити јасно колико је тек Србија рањива и колико је њена унутрашња политика одређена вољом Европске уније (Немачке), а сада, чини се, све више и вољом Русије.
