Приликом обиласка терена, стручњаци су затекли њену родну кућу у потпуно руинираном стању што је било довољно да се одмах дају у писање пројекта и тражење фонда за њену реконструкцију.

- Министарство културе је препознало важност ове иницијативе и доделило нам средства за радове у оквиру програма "Сто година од Првог светског рата" - напомиње др Марија Марић. - Уз подршку општине Рашка и МЗ Јошаничка Бања кренули смо у радове. По завршетку изградње објеката, радни тим Завода ће се побринути о ентеријеру и уређењу окућнице под надзором мр Катарине Грујовић Брковић.

И ентеријер Милункине куће биће осмишљен на основу одговарајућих студија из етнологије, као аналогија са постојећим објектима Копривнице и околних села. Опремање објекта ће се извести са аутентичним покућством, које се још увек може пронаћи у сачуваним сеоским кућама. И спољни и унутрашњи изглед дома огроман је посао.

- Кућа је била у потпуно рушевном стању и било је питање дана када ће и ти остаци нестати - истиче наша саговорница. - Кровна конструкција са покривачем је пала и потпуно је уништена, док је таванска конструкција била сачувана само у малом делу. Греде тавањаче, шашовце и коленике смо затекли у таквом стању да су једино могле послужити као угледни примерак за нове елементе. Малтер са бондручних зидова је отпао и само још дрвени приковци су држали зидна платна да се потпуно не распадну. Било је и питање дана када ће нестати урушени зидови од камена и опеке. Остали објекти у оквиру домаћинства су затечени само у нивоу темеља.

ОД СКАДРА ДО БРЕГАЛНИЦЕ

Милунка Савић рођена је 24. јуна (1890. или 1891), као кћи Раденка и Данице. Почетком балканских ратова 1912, прерушена у мушкарца и као добровољац постаје војник у Дринској дивизији. Учествовала је у борбама, поред осталих код Скадра и у Брегалничкој бици 1913. У болници, на лечењу од задобијених рана открива се да се иза имена Милун крије Милунка, што се убрзо прочуло у војсци и због чега се до данас помиње аналогија са Јованком Орлеанком. Посебну храброст показала је учешћем у Првом светском рату у коме је учествовала као добровољац и постала носилац значајних одликовања и награда.
У Заводу напомињу да се сеоско домаћинство састојало од већег броја објеката, док је кућа представљала средиште окућнице, место окупљања, друштвеног живота и обављања религиозних функција. У окућници су саграђени пратећи економски објекти (млекар, амбар, хлебна пећ и др). Домаћинство је сакривено у обраслој шуми те је до њега због зараслог пута било тешко доћи. Иданасје само домаћинство активно у целом селу.

- Обнова родне куће представља почетни елемент за успостављање културно-туристичке понуде на који ће се даље надограђивати богати потенцијали ове области, јер нам је намера да обновима Старо и Ново купатило у бањском парку, рестаурирамо споменик Милунки Савић у центру Бање, отворимо родну кућу патријарха Германа и све археолошке локалитете средњовековне жупе Јехошанице ставимо на планинарску мапу западних падина Копаоника - открива наша саговорница.

ОКОСНИЦА СТАРО КУПАТИЛО

- ПРОЈЕКАТ је разрађен у оквиру Љубљанског процеса 2 при Савету Европе где се иданасналази на мониторинг листи - објашњава за "Новости" ауторка пројекта. - Иако је окосница НКД Старо купатило, реконструкција куће Милунке Савић (аутор архитектонско-грађевинског пројекта је архитекта Рајко Чубрић) представља само језгро дефинисања осталих активности и укључивања природних и друштвених могућности поткопаоничког краја у циљу развоја руралне средине уз ангажовање свих родних категорија становништва у покретању активног економског и културног живота области.

С. Бабовић,