ИЗЛОЖБА”КАЗИМИР МАЉЕВИЧ.ДО И ПОСЛЕ КВАДРАТА”
“Црни кавдрат-врхунац свега постојећег”, Маљевич
У Корпусу Бенуа Руског музеја у Москви се 5. децембра отвара изложба под називом “Казимир Маљевич. До и после квадрата.”
Руски музеј, иначе, располаже најећеом у свету колекцијом радова Казимира Маљевича, најзагонетнијег сликара XX века, са сто једним сликарским делом (101), затим са 50 графичких радова, две макете и нацрте дела примењене уметности.
На овој изложби Маљевича у Руском миузеју која ће трајати до фебруара 2014. биће пердстављено око 100 костима, а такође и нацрти косима и декорације.
Изложба је посвећена двема етапама стваралаштва Казимира Маљевича: до и после “Црног квадрата “( 1915.).
Централни догађај изложбе је реконструкција опере –буф “Победа над сунцем “ ( 1913) Московског позоришта музике и драме Стаса Намина.
На изложби ће бити постављени костимин које су специјално за Руски музеј урадили студенти СПбГХПА ( Санкт Петербурска Државна Уметничко -Инудстријска акадеија)“А.Л. Штиглиц” под руководством Олге Калашњиковке по ауторским нцртима и извођачкој технологији блиским оригиналима.
“Суперматична композиција” Маљевича продата 2008. на акуцији за 60,5 милиона долара, што је најскупље дело неког руског сликара продато на аукцији
Подсећамо да је на дан 3. новембра 2008.г.Маљевичева родбина продала слику свог славног рођака „Супрематична композиција“, после задњег ударца чекића на лицитацији и то за суму од 60, 5 милиона УСА долара, поставши тако најскупље дело неког руског сликара продато на аукцији.
Сикар није имао новца ни платно да купи, а потомци се обогатили на његовим сликама
Потомци га благоисљају што се бавио врло профитабилним послом, сликарством, а Маљевич је целог живота толико оскудевао у свему, да једно време није имао ни копејке у џепу да бар купи платно и разапане га на штафелај.Он се у тим приликама сналазио тако што је ломио намештај,да би прибавио даску на којој је могао да слика, па је на тим дрвеним даскама насликао и три своје чувене композиције :“Краву и виолину „,Станицу без заустављања „и „Тоалтену кутију“.
Казимирка директно против Казимира
Уз све осатле муке и невоље, сиромашни сликар је био жртва “насиља у породици “ које му је наметнула венчана жена, а уз ти и имењакиња Казмирка, која га је свакодневно ( а његови биографи прецизирају :и сваконоћно ) кињила зато што није био способан да заради новац за иоле пристојан живот, а камоли за неки провод, којег је била жељна.Узалуд се супруг Казимир правдао пред својом супругом Казимирком за худу судбу живописца призивајући често за сведока Јесењинове стихове да на песника „паре не лете“,па их ни према сликакрима ветар не носи.
Супруга Казимирка заменила мужа сликара за мужа пуковника
Нажалост,Казимирка није имала слуха за таква оправдања нити разумевање за супруга сликара који не може да заради за породицу, па је, чим јој се указала прилика, мужа Казимира заменила за мужа пуковника, неупоредиво бољег платежног стања, знања и имања.
И премда је сликар Казимир после коначног развода са Казимирком упражнејно место супруге попуњавао неколико пута и то са врло подобним кандидаткињама,до новца је још теже долазио него у време првог брака.
За утеху,прва замена која је ускочила на место Казимирке, није имала ништа против да њихова кћерка добије име Уна, у част новог уметмичког удружења Уновис, који су на иницијативу Маљевича тек биле основале присталице тог сликарског покрета.
Совјетске власти су га игнорисале
Совјетске власти нису претерано бринуле о слкару, нити су га сажаљевале у великој његовој немаштини.По закону су биле обавезне да му месечно исплаћују 75 рубаља потпоре, и сликар је много рачунао на тај новац као услов за какво-такво преживљавање.
Али, не лези враже, нашли су се неки владајућем диктатрорском режиму претерано одани чиновници, који су након помног изучавања сликареве биографије једнодушно закључили да је Маљевич један обичан идеалиста и ништа друго, па као такав, озлоглашен, а какв би друго био, ту поптору добити не може, јер она припада само ствараоцима материјалистима и реалистима.
Познаници су му како- тако помагали да би имао шта да обуче и да се прехрани.
Пропао му пакет са деликатесима јер није имао ни копејке да плати поштарину
Једном се десило да му неко из иностранства пошаље пакет са храном, одећом и обућом, чему се будући” Геније у квадрату, ” како је сам себе назвао, обрадовао као мало дете кад добије звечку,али, авај!-само за кратко. Пошто је за поштарину морао платити приличну суму коју, наравно, није имао,Казимир се разбеснео и отишао испред поштанског шалетра остављајући све оне деликатесе у картонској кутији пакета, да би касније патио и жалио за њима.
Родоначеленик “супрематизма” и његов лојални поданик
Маљиевич је своје стваралаштво називао супрематизмом ( од латинског супремус –“највиши “). Истина, дуго време многи су одбијали да тај термин прихвате озбиљно, што показује пример са његове изложбе организоване 1915.г. под називомн “Нула-десет”, кад је Маљевич упорно доказивао организаторима важност свог правца –супрематизма.Организатори су му одговорили :”Оставите своје слике,али на самој изложби за тај ваш супрематизам нећемо ни да чујемо.
Али својеглави и упорни Маљивич не могавши да одоли својој сујети, неколико минута пре отварања изложбе ипсисао је испод слика толико драгу реч срцу свом-“супрематизам”.
Футуритичка опера “Победа над Сунцем” почетак новог правца у уметности -извиждана
Стављање на сцену футуристичке опера “Победа над Сунцем “ за коју је он радио сценографију и нацрте костима, Маљевич је често називао почетком новог уметичког правца.За цео живот “иноватор “ је запамтио премијеру те модерне опере, али не по тријумфу него по звиждуцима целе сале, који су надјачавали коментаре “Какав кошмар!”, али су сва та “умилна” реаговања звучно надвисили повици: “Ван са сцене ! Напоље !”
А следећег дана у једним од централних новина објављена је изјава аутора да већег бренда он никад није видео!
Може ли из”Црног квадрата “ изаћи слон ?
За “Црни квадрат” и тада, а и сада, реакција обичних гледалаца је била различита :док су једни коментарисли да из”” Црног квадрата може “изаћи слон “, други су били убеђени да се Маљивич само шалио, а трећи су у њему тражили неки тајни знак и поруку.
Прича се да је Маљевич, пошто је насликао свој први “Црни квадрат “( постоје неколико варијанти слике ), рекао својим пријатељима да ни он сам не зна шта је насликао.Истина, одмах се предомислио па се исправио рекавши како је “Црни квадрат” уствари –врхунац свега постојећег.
У иностранстрву :слике хвале, али их не купују
Године 1927. Маљевичу, који је одавно био пао у немиолсот совјетских власти, наједном је било дозвољено да отпутује у иностранство.Пољска и Немачка су његове супрематистичке слике прихватиле са одушевљењем, али је сликар у разговору са својим колегама био резервисан тим тријумфом иза кога није стајала и материјална потпора:”Коначно, овакав успех радује, али не би било лоше кад би га пратила и одговарјућа свота новца “.
Али Европљани нису могли ни помислити да је ” такав генијални сликар” сиромашан, па зато новац нису ни поменули - страхујући да се велики уметник не увреди!
Повратак у отаџбину - смишљена замка
Његов повратак у домовину био је права подвала. Оставио је у иностранству део својих радова надајући се да ће се ускоро поново вратити и проћи с њима неколико земаља. Али 1930. г.сликара, који појма није имао ошта му се спрема, “дочепаше” агенти НКВД-а, ( Народног комесартијата унутрушњих дела, како се тада звао совјетски МУП, прим Б.Р), оптуживши га да је немачки шпијун. Из тамнице су га избавили пријатељи, али Маљевич више није могао да путује из земље, па су му се слике “затрле “ у Европи.
Супрематични саркофаг са “Црним квадратом “ на погребној поворци улицама Лњинграда
Маљевич је умро од рака простате 15. маја 1935. г. у Лењинграду, а на дан сахране улицама се кретала необична процесија. На камиону су возили чудни неки сандук –супрематични саркофаг који је сликар сам за себе саградио неколико дана пре смрти,а на камион су такође поставили и “Црни квадрат “.
Казимира Маљивича су возили последњи поут у његову вољену Немчиновку.
Мизерне цене Маљевичевих слика
Један део Маљевичевих слика Руски музеј је откупио од његових рођака по мизерно ниској цени, плаитивши тако за “Црни кавдарат” само 300 рубаља !За радове који су остали у иностранству нико се у Совјетском Савезу није интересовао.Чак шта више,изгледа да је Маљевич једно време био и под тајном забраном.
Када су стрељали др Бориса Шимеиловича, главног лекара Боткинске болнице, жену су му иселили из стана.Њени пријатеји, који су јој помагали при селидби,међу стварима су нашли и неку слику и однели је у продајну галерију. Оцењивач слика, погледавши Маљевичев рад је рекао да ту слику неће нико купити.
Замена Маљевичеве слике за Гојин фалсификат
Запамћено је да је године 1972. пребогати амертички капиталиста и колекционар Армад Хамер, кога је владајућа врхушка у првој земљи социјализма била прогласила за великог пријатеља Совјетског Савеза, поклонио Ермитажу рад Франциска Гоје.У замену је дародавалац од широке совјетске душе добио Маљевичеву слику, коју је ускоро продао за 750 хиљада немачких марака, ондашњих.
И све би било у реду да даровани Гоја - није био фалсификат!
Совјетске власти се, нажалост, нису на томе зауставиле у операцији вођеној “Сви у одбрану и заштиту против наследства Казимира Маљевича” :1975.г.заменили су још једну његову слику – за два Лењинова писма !
