Европа не верује у рат у Европи и зато се не плаши балканизације Украјине
- Американци и ЕУ желе да Русију униште на безопасан за себе начин, кад већ нису успели да је бомбардују атомским бомбама
- Тај сан Запада има преко хиљаду година... Сукобити Европу и Русију. Уз помоћ Украјине, увући Европу у активни сукоб са Русијом, још боље у рат, при чему би најбоље било да се то деси на територији Русијe
- Украјина има пуно ресурса, али је главни плодна црница која даје наду да се усред Европе - на украјинској црници - у огромним количинама узгајају генетски модификоване намирнице лошег квалитета, које ће историчари у будућности, вероватно, назвати биолошким оружјем депопулације почетка 21. века
- Зато украјинско становништво, чији најактивнији део не само што сматра себе Русима, већ то и јесу, није само сувишно, већ и јако смета. Значи, са тим сувишним Украјинцима треба нешто урадити...
- Зато су Јануковичу из ЕУ послали позив на сопствену егзекуцију, а он је одједном отпутовао у Москву и дуго се, до ране зоре, саветовао са Владимиром Владимировичем Путином. И, егзекуција засад није извршена...
ОВАКО се могу замислити евроатлантске интеграције Украјине. Рзговарају међу собом сијамски близанци, па слабији и болeшљиви одједном саопштава брату: „Скокнућу на једно недељу дана до Амстердама да се проведем у геј-клубу. Немој да тугујеш без мене!”
„Шта ће Украјина Европи – односно владајућим у ЕУ олигарсима?
Да је колонизују опустоше и опљачкају, да из ње исисају све сокове, као што су већ урадили у читавој Источној Европи.
Није то зато што су они тамо, у ЕУ, зли и крволочни, већ напросто зато што је тако уређен свет – паукови лове муве и другачије не знају да живе. ЕУ је паук, Украјина је мува, мада прилично велика.
„Прождирање Украјине” личило би на убризгавање матичних ћелија оматорелим богаташима, а нус последице такве терапије, кажу, познате су једном од ликова скорашње украјинске историје.
ЕУ је у пљачкању Источне Европе током последњих 20 година постизала сјајне резултате, па данас литвански водоинсталатер братими са пољским, седећи на мокром поду поред запушене ВЦ шоље у Лондону. Као прави миљеници среће имају прилику да се присете некадашње славе Речи Посполите (Државне заједнице Пољске и Литваније) и да за све криве Русе.
Безљудне, осиромашене Балтичке земље, до скора најбогатији и најцивилизованији део СССР-а, успевају да код себе одржавају евро – односно да „задовоље најстрожије економске критерије” сиромаштва. Као што је у своје време те критерије задовољавала Грчка, сада такође осиромашена.
Сада је ред дошао на Украјину, али да ли је то баш тако? Да ли бирократе у ЕУ заиста верују да ће са Украјином моћи да поступају исто као са Словенијом и Литванијом?
Изгледа да они баш и не верују много у то, међутим њих ћушкама стално бодре наши ПрекоОкеански ПАртнери (ПОПА, што на руском значи „дупе”), а они у своје игре верују исто као и у непоколебљивост долара. На силу и са болом, али верују.
Али ипак, из чисто практичне перспективе – шта ће Европској унији Украјина? Можда ЕУ фале физикалци и нудиље?
Не бих рекао. Према различитим проценама, око 5 милиона украјинских грађана практично нелегално, а значи сасвим јевтино, ринта на територији читаве Европе и са успехом прави конкуренцију афричко-азијским избеглицама. Никаквог расизма – украјински гастербајтери у Италији су по правима и могућностима да надничаре изједначени са црнцима из Сомалије. Украјинске проститутке просто постају бренд светског калибра.
Не, додатна украјинска радна снага није потребна у Европи, незапосленост у Европи бије све рекорде, милиони Пољака у сваком тренутку су спремни да се подметну и да заузму свако ослобођено место. На жалост, бизнис-план Европе у вези са Украјином - иако личи на колонизацију Словачке, Чешке или Пољске - у ствари је окрутнији и немилосрднији.
Планира се не само да се из Украјине исисају сви сокови, већ и да се она уништи као држава.
Зар могу они да се понашају тако подмукло, они, великодушни, добронамерни европски пријатељи Украјине, у чије име тако убедљиво говори банкротирани пољски политичар – Квасњевски?
Могу или не могу – то ће живот показати, али желе свакако.
Ја мислим да не могу, јер је Украјина превелик залогај, јер у њој живе другачији људи, јаки, чврсти и просто неће дати да им неко сиса крв, поготово што их ни домаће крвопије не остављају на миру.
Но, ЕУ и ПОПА засад мисле другачије, јер имају јаку жељу. У освајању „нових источних територија” они већ који пут виде спас за себе. Изгледа да им Наполеон и Хитлер њима нису за наук.
Формула колонизације Украјине изгледа овако: обећати велике паре украјинским вођама „на руке”, као мамац, можда им бацити пар бакарних новчића, а потом затрпати земљу бофлом свега онога, што се скупило у Европи и Америци, и тим отпацима дефинитивно умртвити производњу.
До тог тренутка све изгледа стандардно, класично, али затим се појављује много већи циљ – зграбити природна богатства, која Украјина још увек има – огромна, за разлику од Пољске и Литваније где тога нема. А узгред и заузети кључну геополитичку позицију читавог евроазијског континента.
Украјина има пуно ресурса, али је главни плодна црница која даје наду да се усред Европе направи нова Африка, односно да се на украјинској црници у огромним количинама узгајају генетски модификоване намирнице лошег квалитета, које ће историчари у будућности, вероватно, назвати биолошким оружјем депопулације почетка 21. века.
Немилосрдност плана је у томе што при његовој реализацији грађани Украјине постају потпуно сувишни на тој прослави живота, као што су сувишни и грађани Летоније у својој земљи. Само, Украјинаца има превише. Половину становништва Летоније Европа је лако усисала, док половину становништва Украјине – неће моћи да прогута.
Европа се већ дави румунским и бугарским Циганима, мада су они једноставни, безазлени људи. Свакако краду, али не могу у томе да се упореде са бирократијом ЕУ. Тврдоглави, јаки „Хохли” нису за европски желудац.
А из угла геополитике, украјинско становништво, чији најактивнији део не само што сматра себе Русима, већ то и јесу, није само сувишно, већ и јако смета. Значи, са тим сувишним Украјинцима треба нешто урадити...
Нешто налик на чувену доктрину – убијати Азијате рукама Азијата из времена вијетнамског рата, који је Америка, истини за вољу, изгубила. Али, су милиони Вијетнамаца погинули.
Дрскост и сила са којима ЕУ вуче Украјину у северноатлантску будућност, зачудили су чак и тврдокоре украјинске политичаре.
Ослободите „заточеницу савести” Тимошенко – и тек онда ћемо пристати да вас пљачкамо!
Историја је често иронична. Симптоматично је да је - отприлике у исто време када је Тимошенко писала из своје ћелије, која личи на хотел са пет звездица, прво писмо очајника у корист евроинтеграција - на Црвеном тргу у Москви суптилни уметник-активиста за људска права прикуцао ексером своје интимно место за калдрму ради „јаке метафоре”.
Ради се о томе да је захтев ЕУ према председнику Украјине Јануковичу да пусти у оперативни простор ову харизматичну жену – са партијским надимком „бледолика са киком” – еквивалентно предлогу да се понови тај подвиг, односно да Јанукович закуца себе ексером за бриселску калдрму – на исти префињени начин и обавезно поред романтичне статуе дечака који пишки.
Виктору Фјодоровичу Јануковичу су из ЕУ послали позив на сопствену егзекуцију, а он је одједном отпутовао у Москву и дуго се, до ране зоре, саветовао са Владимиром Владимировичем Путином. И егзекуција није извршена. За сада.
Џаба све то, и за Русију и за Украјину рано је радовати се, рано је да пљушти вода на уста. Зато, одлучујуће речи, које творе Историју, председници Путин и Јанукович изговарају тамо где су чак и уши Америке постају немоћне већ на даљим прилазима „објекту”.
Елем, шта у ствари желе они који су почели да прождиру Украјину?
Највеће жеље, традиционално, имају САД – наши неумољиви ПрекоОкеански ПАртнери.
Ево, кратке листе тих жеља: уништити Русију на безопасан за себе начин, кад већ нису успели да је бомбардују атомским бомбама у стилу „Дропшот”...
То је кристални сан Запада, тај сан има преко хиљаду година... Сукобити Европу и Русију. Уз помоћ Украјине, увући Европу у активни сукоб са Русијом, још боље у рат, при чему би најбоље било да се то деси на територији Русији, јер на својој територији Европејци неће ни да се боре, ни да ратују.
Ако ипак успе да европске снаге започну прождирање Украјине, САД ће скинути шлаг са украјинске торте, као што су то радиле и пре у свим земљама Источне Европе без изузетка, а Европи ће оставити у аманет оно што остане.
Како изгледа шлаг који је Америка скинула у Источној Европи и на Балкану? У Словачкој би могли да вам одрже многочасовно предавање на ту тему. Банке, телекомуникације, медији, енергетика, медицина, фармацеутска индустрија, прехрамбена индустрија...
Амерички амбасадори у Словачкој, ако би случајно чули да Словаци мало купују корисне америчке лекове или томографе, ногом би отварали врата кабинета словачких министара, лично би ишли по апотекама и контролисали.
Шлаг – то је оно што су вредни Словаци деценијама градили, а Американци дошли и отели за неколико година. И не треба да се љутимо на њих – они су једноставно такви, то је њима у генима, умеју и воле да пљачкају.
Отели су лепо и елегантно, тамо где је то било згодно, покрили су се ЕУ – зато је незадовољство опљачканих Словака, и не само Словака, усмерено углавном ка ЕУ, мада је ЕУ, у већини случајева, само параван. А Америка стоји са стране – тако безазлена, њој тобоже ништа, сем поштовања права сексуалних мањина, и не треба.
Но, ЕУ и ПОПА засад мисле другачије, јер имају јаку жељу. У освајању „нових источних територија” они већ који пут виде спас за себе. Изгледа да им Наполеон и Хитлер њима нису за наук.
Формула колонизације Украјине изгледа овако: обећати велике паре украјинским вођама „на руке”, као мамац, можда им бацити пар бакарних новчића, а потом затрпати земљу бофлом свега онога, што се скупило у Европи и Америци, и тим отпацима дефинитивно умртвити производњу.
До тог тренутка све изгледа стандардно, класично, али затим се појављује много већи циљ – зграбити природна богатства, која Украјина још увек има – огромна, за разлику од Пољске и Литваније где тога нема. А узгред и заузети кључну геополитичку позицију читавог евроазијског континента.
Украјина има пуно ресурса, али је главни плодна црница која даје наду да се усред Европе направи нова Африка, односно да се на украјинској црници у огромним количинама узгајају генетски модификоване намирнице лошег квалитета, које ће историчари у будућности, вероватно, назвати биолошким оружјем депопулације почетка 21. века.
Немилосрдност плана је у томе што при његовој реализацији грађани Украјине постају потпуно сувишни на тој прослави живота, као што су сувишни и грађани Летоније у својој земљи. Само, Украјинаца има превише. Половину становништва Летоније Европа је лако усисала, док половину становништва Украјине – неће моћи да прогута.
Европа се већ дави румунским и бугарским Циганима, мада су они једноставни, безазлени људи. Свакако краду, али не могу у томе да се упореде са бирократијом ЕУ. Тврдоглави, јаки „Хохли” нису за европски желудац.
А из угла геополитике, украјинско становништво, чији најактивнији део не само што сматра себе Русима, већ то и јесу, није само сувишно, већ и јако смета. Значи, са тим сувишним Украјинцима треба нешто урадити...
Нешто налик на чувену доктрину – убијати Азијате рукама Азијата из времена вијетнамског рата, који је Америка, истини за вољу, изгубила. Али, су милиони Вијетнамаца погинули.
Дрскост и сила са којима ЕУ вуче Украјину у северноатлантску будућност, зачудили су чак и тврдокоре украјинске политичаре.
Ослободите „заточеницу савести” Тимошенко – и тек онда ћемо пристати да вас пљачкамо!
Историја је често иронична. Симптоматично је да је - отприлике у исто време када је Тимошенко писала из своје ћелије, која личи на хотел са пет звездица, прво писмо очајника у корист евроинтеграција - на Црвеном тргу у Москви суптилни уметник-активиста за људска права прикуцао ексером своје интимно место за калдрму ради „јаке метафоре”.
Ради се о томе да је захтев ЕУ према председнику Украјине Јануковичу да пусти у оперативни простор ову харизматичну жену – са партијским надимком „бледолика са киком” – еквивалентно предлогу да се понови тај подвиг, односно да Јанукович закуца себе ексером за бриселску калдрму – на исти префињени начин и обавезно поред романтичне статуе дечака који пишки.
Виктору Фјодоровичу Јануковичу су из ЕУ послали позив на сопствену егзекуцију, а он је одједном отпутовао у Москву и дуго се, до ране зоре, саветовао са Владимиром Владимировичем Путином. И егзекуција није извршена. За сада.
Џаба све то, и за Русију и за Украјину рано је радовати се, рано је да пљушти вода на уста. Зато, одлучујуће речи, које творе Историју, председници Путин и Јанукович изговарају тамо где су чак и уши Америке постају немоћне већ на даљим прилазима „објекту”.
Елем, шта у ствари желе они који су почели да прождиру Украјину?
Највеће жеље, традиционално, имају САД – наши неумољиви ПрекоОкеански ПАртнери.
Ево, кратке листе тих жеља: уништити Русију на безопасан за себе начин, кад већ нису успели да је бомбардују атомским бомбама у стилу „Дропшот”...
То је кристални сан Запада, тај сан има преко хиљаду година... Сукобити Европу и Русију. Уз помоћ Украјине, увући Европу у активни сукоб са Русијом, још боље у рат, при чему би најбоље било да се то деси на територији Русији, јер на својој територији Европејци неће ни да се боре, ни да ратују.
Ако ипак успе да европске снаге започну прождирање Украјине, САД ће скинути шлаг са украјинске торте, као што су то радиле и пре у свим земљама Источне Европе без изузетка, а Европи ће оставити у аманет оно што остане.
Како изгледа шлаг који је Америка скинула у Источној Европи и на Балкану? У Словачкој би могли да вам одрже многочасовно предавање на ту тему. Банке, телекомуникације, медији, енергетика, медицина, фармацеутска индустрија, прехрамбена индустрија...
Амерички амбасадори у Словачкој, ако би случајно чули да Словаци мало купују корисне америчке лекове или томографе, ногом би отварали врата кабинета словачких министара, лично би ишли по апотекама и контролисали.
Шлаг – то је оно што су вредни Словаци деценијама градили, а Американци дошли и отели за неколико година. И не треба да се љутимо на њих – они су једноставно такви, то је њима у генима, умеју и воле да пљачкају.
Отели су лепо и елегантно, тамо где је то било згодно, покрили су се ЕУ – зато је незадовољство опљачканих Словака, и не само Словака, усмерено углавном ка ЕУ, мада је ЕУ, у већини случајева, само параван. А Америка стоји са стране – тако безазлена, њој тобоже ништа, сем поштовања права сексуалних мањина, и не треба.
