Због љубави према Рускињи остао без перископа, чина и избачен из партије
Чувени подморничар бивше ЈРМ Тома Драшковић открива зашто је догурао само до капетана фрегате. Избачен сам из Партије, потом и из ЈНА. Тито га 1977. ипак вратио у армију, на подморницу никад више није крочио
Када се међу бившим подморничарима некадашње ЈНА поведе разговор ко је међу њима био први "господар дубина" плавог Јадрана, као из топа, од Пуле, преко Београда до Новог Сада, рећи ће - капетан фрегате Томислав Драшковић. Овај Невесињац последњи пут је био на Командном мосту подводног брода давне 1971. Када је после завршене Командно-штабне академије требало да заузме место заповедника 88. дивизиона подморница - пребачен је за наставника у Морнаричком центру у Лори. После четири године, избачен је из партије, а онда му је Војни суд у Сплиту одузео чин и избацио га из војске. Разлог је био - волео је руску држављанку.
Писао је потом морнарички вук о неправди маршалу Титу. Видевши писмо и после распитивања о човеку, Тито је упутио Команди морнарице кратак допис:
"Па то је наш човјек, одмах га враћајте у службу."
У јулу 1977. примљен је назад. Ипак, на подморницу га више нису враћали. Пензионисан је средином осамдесетих.
Капетан фрегате Томо Драшковић данас има 85 година и живи у Сплиту. Посетио је Београд, недавно, када је у Бродарској школи представио књигу о свом животном путу. Стисак руке, мисли и хитрина којом се и данас креће негирају податке из личне карте.
- То се данас код људи зове харизма, а код нас подморничара такво држање се звало нормалност - сећа се капетан Драшковић. - Ја сам поморски официр постао 1954, а у подморничаре сам се пријавио 1956. Са 29 година сам био заповедник подморнице коју смо наследили од Италијана, а неколико година касније су ме звали да будем пробни капетан на првој нашој великој дизел-електричној подморници из класе "сава", која добила име "Херој".
.jpg)
- Највећа дубина до које смо се спустили била је у Јабучкој котлини неких 190 метара испод мора - сећа се капетан. - То је прошло без икаквих проблема. Испитивање оружја, мотора, хидро-акустичних апарата такође је ишло без најмање грешке. Једини малер смо имали када смо први пут испитивали максималну брзину брода на дубини од 20 метара. Убрзо, тај квар је отклоњен.
Драшковићев брод П-821 службено је увршћен у Флотну листу ЈРМ 1968. У следеће 23 године активне службе "Херој" је имао укупно 726 пловидбених дана, чак 910 роњења и прешао је укупно 46.659 наутичких миља, што је еквивалент пловидби два пута око земаљске кугле. Драшковићево "чедо" од 50 метара данас је Музеју у Тивту, постављено испред елитног насеља "Порто Монтенегро". - Ја ни данас са сигурношћу не могу да кажем зашто сам постао сметња тадашњој Команди морнарице - говори Драшковић.- После задатка са "Херојем", који је према мишљењу претпостављених одлично обављен, завршио сам као млад капетан фрегате највишу Командну школу и нормално је било да сам очекивао да преузмем команду над Дивизионом. Ја сам претходно завршио школовање у Лењинграду,Севастопољу и Бакуу и знао сам занат. Тада су почеле да се дешавају "ненормалне ствари".
Група инжињера и чланова посаде подморнице "П802"
.jpg)
Наш саговорник прича како се у то време развео од прве супруге и остао сам са сином. Упознао је, вели, Рускињу Регину родом из Риге, која је и претходно живела у Сплиту и такође иза себе имала један неуспешан брак и једно дете. Заволели су се. Драшковић каже да то није била "љубав из руског романа", али да је била искрена. Он је имао 40 година, она 39 и били су складан пар.
- Једнога дана добио сам позив адмирала Иве Пуришића, тада комаданта Војнопоморске области - наставља Томо. - Упозорио ме је да веза перспективног официра морнарице с држављанком СССР-а није пожељна.
Ипак, оженио се Регином, а она је узела наше држављанство. И када је помислио да је све како треба, избацили су га из Партије. Капетан Драшковић је прошао праву голготу од 1974. до 1977. И док смо водили овај разговор више пута је поставио питање на које му све ове године нико није дао разуман одговор: Какав би то човек био да је оставио жену коју воли јер то од њега траже наводни прописи?
"ПОДВОДНИ ВУКОВИ"
Пуковник Милан Комар, некада први машиниста наших подморничара који је 2004. установио наше Удружење "Подморничар" и сам испод воде провео 6.800 сати, тврди да је Томо Драшковић био нешто посебно. Одмах иза њега Комар набраја колеге које су цео век провеле под водом, што је и за светске оквире права реткост.
То су подофицири Лука Богуновић, Жарко Павловић, Исмет Мешић, Цирил Кочевар, Секула Бисерчић, Миодраг Деспотовић, Иван Рако, Станоје Мијатовић, Дојчин Курдулија, Јаков Кружиевић, Саво Грујић, Велисав Ђурђић, Душан Текић, Живорад Младеновић. Од официра ту част су имали само Ђуро Јанус и Јордан Јовановић - говори Kомар.
500 ОДАБРАНИХ
Кроз подморничарске јединице, од 1956. када је овај род војске "рођен" у ЈНА до 1991, прошло је око 500 људи. У флоти РМ за све ово време било је 14 подморница.
- У најбољим годинама, осамдесетих, када смо били подморничка сила у региону, у служби је било 11 подводних бродова - прича Драшковић.
