Међународни руско – србски час историjе «Цар Николај Други и руско – србски односи почетком 20. века».
1. децембра 2015 г. ученици Понкинске основне школе из Русиjе и О.Ш. „Бубањски хероји” из србског града Ниша, заjедно су учествовали у међународном угледном видео часу.
Наши пријатељи из Србиjе под вођством свог професора историjе Ђорђа Бојанића говорили су о братских везама наших народа и о догађајима коjи су били сто година раниjе. У 1914. години и следеће године Првог светског рата Русиjа jе пружила велику помоћ србском народу. То је помоћ не само у области дипломатије, већ и реална помоћ. У току рата Дунавом су ишли каравани са војним теретом , храном , лековима. У пријатељску земљу стизали су војници и добровољци, међу којима је било много лекара и медицинских сестара. О свему томе емотивно су говорили наши србски пријатељи из ОШ „Бубањски хероји“ .
.jpg)
Србски ђаци
Они су се сетили речи Николаја Другог:
Нећете ми замерити, господо, што сам пре свега Рус и што су ми најближи интереси Русије, али вас уверавам да сам одмах после тога Србин и да су ми најближи интереси србског народа.
Неке милосрдне сестре које су у време Првог светског рата дошле из далеке Русије да помогну Србима, остале су у сећању људи захваљујући песмама песника, одушевљених и надахнутих њиховом добротом, саосећањем и храброшћу. Ученици наше школе рекли су о Дарји Александровној Коробкиноj , Рускињи из Санкт Петербурга, милосрдној сестри, добровољки, хероини из 1914. године.
Руски ђаци и професори
Она jе била жена невероватне пожртвованости и храбрости заслужила је да се исприча и отргне из заборава.
Дарја је стигла из далеког Петрограда, да помогне рањеним током борби у септембра 1914.године. Она је погинула испуњавајући свој сестрински дуг , сахрањена је на планини Гучево на месту где су се водиле борбе.
Марија Козлова (заменик директора васпитног лицеја бр. 5 града Долгопрудни и предавач верске наставе)
Велики православни геније и пророк Ф. М. Достојевски рекао је :
„Из руске крви проливене у Србији, узрашће и србска слава“ . Живела Србиjа да увек буде! Слава Србији и Русији! ове речи изговорене од стране Алексеjа Зайцева вероватно никога нису оставиле равнодушним.
У оквиру нашег тв моста учествовали су и други наши пријатељи.
Србски ђаци предвођени проф. историје Ђорђем Бојанићем
О Манифесту цара и о уласку Русије у рат са Дворског трга у Санкт Петербургу говорила је студенткиња универзитета у Београду Ивана Стевић. Сви Срби нису заборавили, нити ће икада заборавити, на Цара Николаја Другог и његову жртву за Србију рекла jе Ивана.
Руски ђаци
О херојској историји србског и руског народа и значају догађаја Првог светског рата и њихове судбине говори из подмосковног града Долгопрудный велики пријатељ Србије Марија Козлова.
Нажалост, мало ко зна, да је Русија ушла у Први светски рат, испуњавајући свој дуг да заштити православну Србију. Србски краљ Александар I обратио се нашем Цару Императору Николају II, као једином могућем спасењу. У часу смртне опасности која се надвила над Србијом стигао је потврдан и брз одговор. Император је дао одговор без размишљања, следећи Божју заповест о љубави према ближњем.
Код споменика цара Николаjа Другог у Београду и на Калемегадану студенткиња универзитета у Београду Наталија Дукић говорила о односу руског цара према србском народу.
Са великом пажњом ученици наше школе су слушали речи србског владике Николаја Велимировића које је изговарао србски ученик ОШ „Бубањски хероји“ из Ниша:
Савест наша нас приморава да плачемо, када Руси плачу, и да се радујемо, када се Руси радују. Велики је дуг наш пред Русијом. Може човек бити дужан човеку, може и народ – народу. Али дуг, којим је Русија обавезала србски народ 1914 године, тако је огроман, да њега не могу вратити ни векови ни покољења. То је дуг љубави, која свезаних очију иде у смрт, спасавајући свог ближњег.
Ученицима обе школе на крају часа се обратио Дејана Серафимовић, председник Друштва Србско – Руског пријатељства, Гроф Сава Владиславић из Ниша.
Ученици наше школе и наши србски пријатељи имају огроман позитиван утисак од овог врло значајног образованог часа, а надам се да ће многи имати и шта из њега да науче.
Хвала нашим пријатељима из школе у Нишу, хвала грађанима Русије и Србије из Београда и Москве, хвала гостима и наравно наставницима и ученицима наведених школа за учешће у часу .
Надамо се да наше везе у области образовања ће бити проширене и ојачане.
Аутор: наставник историjе Муравјов Александар
