Србија спремна да током зиме смести до 6.000 избеглица
Србија је спремна да током зиме прими и до 6.000 избеглица, изјавио је председник Србије Томислав Николић после састанка са председником Европског савета Доналдом Туском, са којим је разговарао о мигрантској кризи.
Николић је новинарима после састанка, којем је присуствовао и председник Македоније Ђорге Иванов, рекао да је Европска унија похвалила улогу Србије у мигрантској кризи, као и да ће наша земља наставити да се понаша тако, без обзира на то каква и колика ће бити подршка ЕУ.
„На састанку сам рекао да смо спремни, за разлику од Македоније, да привремено на одређени дужи рок смештамо мигранте, посебно током зиме. Да смо спремни 3.000 до 6.000 људи, па можда и више миграната да примимо, као и да нам за то треба помоћ“, рекао је Николић.
Према његовим речима, европски комесар Јоханес Хан је рекао да за то врло брзо могу да буду издвојена средства.
Николић је рекао да је на састанку било речи и о сарадњи Србије, Грчке и Македоније, као и о томе колико се миграната може очекивати током зиме у тим земљама, односно колико су договори Европске уније са Турском утицали на смањење броја миграната.
Како је рекао, сада у земљу улази око 5.500 миграната дневно, велики број људи има фалсификована документа, а „нешто се крупно дешава и са кријумчарењем људи“.
Николић је рекао да Србија остаје доследна у томе да жели да збрине све људе и да им пружи помоћ.
Председник Србије је рекао да је на састанку било речи о финансијској помоћи о којој би требало да се изјасни Европски парламент.
„Ја сам мање инсистирао на цифрама које ћемо добити, само сам изнео проблеме и рекао шта морамо да решимо, а да ли ЕУ може да издвоји средства или не, да ли хоће или не, о томе ће се разговарати“, рекао је Николић и додао да је очигледно да постоји добра воља у Европској комисији.
„Туск ће о томе сутра обавестити и Европски савет, и он очекује подршку за наше разговоре“, рекао је Николић.
Зашто би Србија реаговала негативно
Николић је рекао да му је македонски председник Иванов честитао на отварању првих поглавља у преговорима Србије и ЕУ, али да су се дотакли и неких спорних питања.
„Онда смо разговарали о будућности, докачили се прошлости, а то значи да сам указао председнику Македоније зашто није било добро то што је Македонија гласала за Косово у Унеску, а он је мени рекао да није добро што је постављена табла на којој пише Бивша Југословенска Република Македонија“, рекао је Николић.
Он је додао да је Иванову одговорио како све у вези са таблом може да каже Европској комисији.
„Нека вам промене тај назив, па се онда не љутите. Ту пролазе Европљани, они треба да знају у коју државу улазе“, рекао је Николић.
Како је приметио, онда су се „докачили цара Душана“, а онда прекинули, јер су видели да то може да оде сувише далеко.
На питање новинара да ли ће Србија повући признање званичног имена Македоније, Николић је одговорио:
„Србија је ′98. прихватила име Македонија, затим је Македонија признала независност Косова, а Србија није реаговала негативно. Потом је Македонија гласала за Косово у Унеску, а Србија није реаговала негативно. Зашто би сад реаговала негативно?“
