eNovosti.info

Тиме је велики римски песник који ће Дантеу послужити као водич у „Божанственој комедји „кроз подземно царство, своје имање претворио у грбље, а гробља су по �римском �пеаву �спадала у оне земљишне поседе који су били изузети од обавеза плаћања пореза.�

Агата �Кристи почела да пише због суревњивости са рођеном сестром, књижевницом

Агата �Кристи (1890-1976 ) је �хтела да објављује под мушким псеудонимом Мартин Вест �или Мартин �Греј, сматрајући да �би жена ауторка детектива код читалаца могла да изазове предрасуде.

Иначе, главни разлог да напише свој први роман била је суревњивост са рођеном сестром, књижевницом. Две сестре су се свађале око тога која од њих �може написати успешнији роман, а исход тог �књижевног сукоба на „породичној левици „ је одавно познат широм света.

Иначе ,прву књигу из пера Агате Кристи одбила су да штампају свих шест издавача којима је �понудила рукопис.�

„Ја волим живот.И никаква очајања, паклене муке �, неће ме никад натерати да заборавим да је овај �једини живот велико благо „, записала је �царица детективсих романа �свих времена и народа, Агата Кристи.

Јесењин два пута дневно прао косу

До првог сусрета Сергеја Јесењина ( 1895-1925) с америчком плесачицом Исидором Данкан ( „ И једну жену од преко четрдсет лета, звао је лафицом и својом драгом „) дошло је �у октобру 1921.г. у атељеу сликара Георгија Јакулова. Песнику су рекли :“Данас ће код Јакулова �бити Исидора“, а он је на �то одговорио :“Онда морам да оперем косу „.

�На савки важан позив ,било да се радило о пријему у Кремљу или некој �вечери, Јесењин �би �увек на исти начин �реаговао: „ Морам најпре да оперем косу „.

Омиљени �руски песник познат по совојој елеганцији и као чистунац првог реда , авког дана је најмање по два пута прао косу.

Ги де Мопсан велики мрзетељ Ајфелове куле, а у њеном ресторану сваког дана ручавао

Ги де Мопсан �( 1850-1893 ) је спадао у оне француске истакнуте интелектуалце који нису могли да поднесу �симбол градитељске епохе свога доба, Ајфелову кулу.

Али �ни велика �мржња према овој најзнаменитијој �грађевини Париза није му сметала да сваког �дана ручава у њеном ресторану .То је чинио правдајући се да је тај ресторан у њој једино место у Паризу са кога се не види ова „ градитељска наказа.“�

Отворена мржња великог француског и светског аутора кратких прича,Ги де Мопасана, �није била ништа �ново у култруном животу тога доба.�

Наиме, преко 300 узорних и познатих културних делатника Француске нису крили „свој говор мржње „ према овом архитектонском чудовишту усред Париза. А међу њима су били Александр Дима �син,Шарл Гуно, Лесил де Лил,а најглснији од њих је био архитекта Париске опере Шарл Гарние , као и многи други.�

Гогољ као сладокусац и гурман

Николај Васиљевич Гогољ (1809-1852 ) је био велики сладокусац , а ништа мање � и �гурман. Слаткише и „њихову пословну пратњу „ је тамано у неограниченим количинама. Чак је и �преостали шећер који му је послуживан уз чај скупљао и трпао и џепове како би имао шта да грицка �током дана.�

Одушељао се кулинарским вештинама и мајсторски је справљао макароне . �То куварско умеће је стекао у Риму � у коме је дуго живео.За време боравка у вечном граду, Николај �Васиљевич је често залазио у кухиње �у статусу „шегрта „, учећи од кувара �ванредно „куварски занат“, а по повратку у Русију �би угошћавао пријетеље разним специјлитетима које је сам припремао служећи уз њих и �специлане напитке које је сам припремао. А међу њима је било козје млеко којему би аутор „Мртвих душа „обавезно додавао рум.�

Тај свој коктел Николај Васиљевич је назвао �„гогољ-могољ“ и врло често збијао шалу на свој рачун говрећи :“Гогољ воли гогољ –могољ“.

Ана Ахматова са гостима�

У својим зрелијим годинама прославлјена руска песникиља Ана Ахаматова (1889-1966) � је постала веома популарна у целом Совјетском Савезу, а и у свету. Гости су јој свакодневно пристилзали у огромном броју, а она их је све срдачно примала и угошћавала не само �као �велика песнииња, него пре свега узорна руска домаћица.

Сваком госту је исксзивала подједнаку пажњу.�

Дешавало се, и то не тако ретко, да би гости са посетама одужили и рема њима је Ана Андрејевна примњњивала исту татику која се показала ефикасном.

Госту који би се, опчињен атмофсером и �еуфоријом, у дому велике песникиње � задржао дуже него што би требало, �заборвивши да је време да крене одакле је дошао, песникиња је прилазила постављајући �увек �једно једно �једино питање: “Колико је тачно сати“?�

Ако би гост ,на пример �, одговрио :“Седам и пет мунита“, домаћица би уз обавезан смешак милозвучним гласом прозборила:“Аха!Седећете , значи, још до пола осам „.

�Гост је био сав блажен �што му је омогућено да још поседи, а у ставри домаћица �му је пришла само �да би га упозрила кад је време да оде.

У младости је Ана била удата за песника Николаја �Гумиљева који је јдном записо у свом дневнику:“Опет су нам дошли гости.То је ,уосталом, једино време кад Ана не пише „.

Бранко Ракочевић