Зашто се Вашингтону жури да заврши економске ратове?

14-01-2016 12:45:03 | | / vostok.rs |


Економски рат, који се током Хладног рата звао „такмичење два система“, није се завршио након распада СССР-а већ је постао још отворенији. Тренутно САД воде тај рат чак и против својих „стратешких партнера“ у НАТО-у и ЕУ како би успоставиле светски поредак према својим правилима.

Драстичан пример је управо нова америчка Стратегија националне безбедности, у којој се наводи да због очувања светског лидерства Вашингтон мора и даље да утиче на формирање цена на светским тржиштима, пише портал „Шта се прича о Америци“.

У документу се такође помиње и Русија, која има сличну стратегију. Због тога САД критикују Москву. То није ни чудно. Quod licet Iovi, non licet bovi (што је допуштено Јупитеру, није допуштено волу). САД се чак ни не труде да глуме партнера који игра по истим правилима са другима земљама. Вашингтон не штеди ни своје партнере и савезнике и не дозвољава им да развију сопствену привреду до нивоа који би омогућио да конкуришу САД.

ЕУ и даље трпи последице светске финансијске кризе, која је 2008. почела у САД. Америчка администрација је запалила Блиски исток и Северну Африку, али мигранти (и терористи) су кренули у Европу, чиме су посвађали политичке лидере ЕУ. На крају крајева, и државни преврат у Украјини је направљен како би се искључила могућност продуктивне сарадње ЕУ и Русије.

Још један ударац на економску независност ЕУ је пројекат ТТИП (Трансатлантско трговинско-инвестиционо партнерство). За њега активно лобирају САД и Велика Британија, која редовно прети да ће напустити ЕУ. Притом, потпуно је занемарена чињеница да је према подацима Европске комисије, 97 одсто грађана ЕУ против ТТИП-а, као и то да је петицију против овог партнерства потписало три милиона људи, што је рекорд за ЕУ. Противници сматрају да ће ТТИП повећати моћ међународних корпорација, док ће владе европских земаља изгубити утицај на домаћа тржишта.

Осим тога, укидање царинских препрека ће отворити тржишта европских земаља за америчку робу, али не и обрнутно.

Сличан уговор (Транспацифичко партнерство, односно ТТП) Вашингтон би желео да потпише са 11 држава: Канадом, Чилеом, Аустралијом, Јапаном, Брунејом, Вијетнамом, Малезијом, Мексиком, Новим Зеландом, Перуом, Сингапуром. Изузетак је Кина, коју САД иначе нису позвале да се придружи ТТП.

Добитник Нобелове награде Џозеф Стиглиц сматра да је прича о слободној трговини „фарса“. ТТП је уговор о успостављању контроле над трговином и улагањима земаља-учесница овог партнерства — сматра он.

Са своје стране, Русија одговара на изазове економског рата тако што ојачава економске везе са Кином. Као што је рекао председник руског парламента Сергеј Наришкин, на тај начин идеја стварања општеевропског простора од Лисабона до Владивостока постаје још актуелнија.

Русија планира да за неколико година пређе на потпуно самостални економски модел и да потпуно обезбеди своје потребе у одбрани, прехрамбеној индустрији и привреди, захваљујући сопственим ресурсима. Вашингтон покушава да поремети њене планове управо сад, користећи санкције и ниске цене нафте. За неколико година биће немогуће водити економски рат против Русије, зато се Америци жури.

Читајте више наРуски ваздушни удари у Сирији - из минута у минут


Читајте више наУкрајина и Новорусија из минута у минут